Порекло становништва села Придворица, општина Лајковац. Прма књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
-Придоврица* је на осојној страни косе, која се од Словца пружа низ Колубару до ушћа Љига. Сеоске куће су на плећима косе или на осојној страни. Највећа узвишица у селу је Средњак до Ратковца. Земљиште је терцијалне старости и ниже од ратковачког.
*И сељаци из села и околине име овог села изговарају и Придворица и Предворица, па због тога није ни чудо, што се ово село више пише Предворица него Придворица.
Извора у селу има мало, више их је у колубарској равници. Најглавнији је извор у селу Стублина до Ратковца и Ћулковац у селу, од кога постаје прави поток под истим именом, који расеца косу и утиче у Колубару. Од текућих вода су Колубара са северне и Наномирица са јужне стране села.
Земље и шуме.
-Придворичке су земље особитог квалитета, наносне, јако хумусне и црно смолне земље, подесне и за ораницу и за косаницу. Земље, и у најлепшој равници, има доста и дају богат принос.
Шума је у јужном делу села до Наномира и Вироваца. Нема је много и шеварице су, али ипак има за огрев, докле се за грађу мора куповати. Све је по селу издељено и нема никаквих заједница.
Тип села.
-Придворица је мање више збијено село. Куће су по брду испод старог боговађског пута, све једна уз другу и око Ђулковца. Џемата нема, поједине збијене куће носе породичне називе. Имања су са јужне стране и до Колубаре, где се цео колубарски потес назива Кључ као и у Стрмову.
Придворицу насељавају: Станаревићи и Станишићи, Ранковићи, Милинковићи, Панићи, Илићи, Ђаковићи, Миловановићи, Теофиловићи, Видићи, Милошевићи, Милићевићи, Радојичићи, Миловановићи 2, Јовановићи и Вуксановићи.
У селу свега је једна од јачих задруга са 35 чељади, а то су Теофиловићи.
Подаци о селу.
-Придворица је према харачким тефтерима имала 1818. године 18 домова са 27 породица и 49 харачких лица.
По попису:
-1866. године – 32 дома и 245 становника.
-1874. године – 28 домова и 221 становника.
-1884. године – 28 домова и 233 становника.
-1890. године – 34 дома и 260 становника.
-1895. године – 41 дом и 285 становника.
-1900. године – 45 домова и 308 становника.
Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,44 а процентни 0,95%, где је стално из године у годину више женских него мушких становника.
Ја бих овоме додао да је у осмој деценији било српско-турских ратова што је знатно утицало на наталитет и број мушких „глава“ по селима диљем читаве Србије, оп. Милодан.
Име селу.
-Име селу непознато је, али може се чути по суседним селима у области, да је име Придворица дошло отуда, што је ово село дуго времена било својина или прњавор манастира Боговађа, а при томе ово (домицилни) сељаци не признају.
Порекло становништва и оснивање села.
-Најстарија породица у селу су Тефиловићи и сматра се као оснивач села. По причању старог Теофиловића у селу није било старијих породица од његове, његова је прва дошла и населила се у шумски крај, па је ту закрчила, а доселила се из Мочиоца или из Трудова у Старом Влаху у аустријској окупацији због турске обести, а населило је братство манастира Боговађа. Теофиловићима су род: Миловановићи, Видићи и Милићевићи, славе Никољдан.
-После Теофиловића на 10 година доселио се у ово село Станиша са своја два одрасла сина и населио се поред њих. Станиша се доселио из Осата у Босни и неселио се прво у Старој Реци, па после сишао као мајстор у ово село; од њега су Станишићи и Станаревићи, славе Алимпијевдан.
-Панићи и Ранковићи су из суседног села Вировци од Панића и Јанковића. Доселили су се уз Кочину Крајину, славе Ђурђиц.
-Милошевићи су се доселили уз Кочину Крајину из Стрмова-округ ужички, славе Јовањдан.
У Првом устанку доселили су се:
-Јовановићи из села Косатице код Пријепоља, славе Ђурђевдан.
-Вуксановићи су родом из Врачевића у околини од тамошњих Жујовића, славе Аранђеловдан, призетио се у Теофиловиће.
-Ђаковић је новији досељеник, досељен уз Бабинску Разуру из села Бобове у Полимљу и призетио се у Теофиловиће, слави Никољдан.
У селу има 49 кућа од 7 породица.
Занимање становништва.
-Придворичани се занимају свим привредним занимањима, којима и суседни сељаци ове области. Земља је богата и даје све потребне животне намирнице, као што доста остаје и за продају. Стоке гаје доста, особито рогате и свиње, и сваке године се одваја и продаје. Придворичани се слабо одају изучавању заната, а из села се никуда не селе.
Појединости о селу.
-Придворица је саставни део марковачке општине у Срезу колубарском. Школа је у Боговађи, а судница и црква у Марковој Цркви. Гробље је заједничко и у средини села. Преслава је други дан Духова, Друге Тројице.
ИЗВОР: Љуба Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
2. јун 2015. у 19:49
Dusko Panic
Ja sam od Panica od gore pomenutih iz Pridvorice kod Lajkovca.Moj se pradeda Milan rodio 1900. u Pridvorici.
17. новембар 2022. у 14:11
Teofilovic Zoran
Tovilov najmladji sin je Ivan 1799-1871 od njega je Mihailo bez podataka o godinama rodjenja i smrti. njegovi sinovi Avram 1853-1915 i Marko 1865-1936. Avramovi sinovi Zivojin 1876-1946, Vasa 1883-1959, Velisav 1888-1972 i Milutin 1890-1971. Milutin je imao Radenka 1934-1921. Od Radenka Zoran rodjen1968 od Zorana Jovan rodjen 2003. Navedeni muski naslednici.