Порекло презимена, село Маркова Црква (Лајковац)

25. март 2013.

коментара: 4

Порекло презимена села Маркова Црква, општина Лајковац. Прма књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

-Маркова Црква је десној обали реке Топлице, баш на њеном ушћу у Колубару и кад престаје тећи клисурастом долином. Сеоске куће су по плећима брда. Брда су стрменита и сва од секундарног кречњака с вртачама.

Извора у селу је доста. На Брду је извор Јастребовац врло јак извор, од којега постаје кратак поточић, који силази у Топлицу. Под Брдом су извори: Јабуковац и Жишковац. Кроз село тече река Топлица, а поред њега КОлубара, која је овде ретко кад бродна.

Земље и шуме.

-Топличке земље су црна смоница, врло родне, подесне за ораницу и косаницу. Бродске земље су за воћњаке и стрмна жита, а раније су биле под виноградима.

Шуме има доста у клисури, изнад цркве и по странама брда. Има је довољно за огрев и грађу. У селу нема никаквих заједница.

Тип села.

-Маркова Црква је село разбијеног типа. Куће су растурене по Брду у мањим групама, где свака група означава по једну породицу. Џемата нема.

У селу су: Димитријевићи, Павлићевићи, Сретеновићи, Гајићи, Јовановићи, Марјановићи, Димитријевићи, Миловановићи, Марковићи, Спасојевићи и Анђелковићи.

У селу нема већих задруга, као задружна сматра се Сретеновића.

Подаци о селу.

-Маркова Црква према списку села ваљевске епархије из 1735. године имала је 12 домова. Маркова Црква по харачким тефтерима из 1818. године имала је 12 домова са 10 породица и 27 харачких лица.

По попису:

-1866. године – 12 домова и 94 становника.

-1874. године – 14 домова и 92 становника.

-1884. године – 15 домова и 125 становника.

-1890. године – 18 домова и 166 становника.

-1895. године – 19 домова и 169 становника.

-1900. године – 21 дом и 180 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 2,56 а процентни 2,06%.

Име селу.

-Црква у овом селу одвајкада се зове „Маркова Црква“, па је по њој дато име селу.

Старине у селу.

-Од старина у селу на првом месту помињемо Маркову Цркву, која се налази под Брдом, поред Топлице, а у њеној клисури. Црква је са једним кубетом, мала, зидана од камена и неколико пута паљена од Турака.

За њено зидање везане су ове две приче. По првој причи била су три брата: Марко, Петко и Степан, па су имали силно благо и кад су браћа Марко и Степан отишли на Косово, наредили су Петку да изабере три места у околини и да сваком брату сазида по једну цркву, јер су држали да се неће вратити. Петко је сазидао себи цркву у Петци (код Лазаревца, оп. Милодан), Марку Маркову Цркву, а Степану у Степању, па како су ове друге две цркве биле мање, то су га браћа проклела, те његова црква није никад пропевала, а ове две вечито су служиле.

По другој причи цркву у Баху, Маркову и Докмирску зидао је исти великаш о свом трошку, па је ове две довршио а Башку није хтео, што му предузимач није хтео да испуни уговор.

По једној забелешци ову цркву је поправио Господар Јеврем Обреновић о свом трошку 1837. године и тад је нешто дозидао, али ипак црква није пропевала до пре неколико година, до 1892. године, кад су је сами сељаци молбом отворили.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Маркова Црква је старо насеље. Она се помиње у списку села палешког округа из 1737. године под именом (на старословенском, оп, Милодан) „Markovaseska“. Држи се да су село основали преци данашњих Димитријевића, за које се не зна да су се и одакле доселили.

-Димитријевића има 6 кућа, славе Јовањдан.

Све остале породице су досељене.

-Павлићевићи су досељени после Кочине Крајине из Отиловића у Полимљу, славе Никољдан.

-Марјановићи су из Бучја у Полимљу, славе Никољдан.

-Јовановићи су из Маоча у Доњем Полимљу, славе Ђурђевдан.

-Сретеновића предак доселио се као свештеник из оближњег Врачевића, славе Лазаревдан.

-Спасојевић је сишао из Лелића од Бојанића у Подгорини, славе Михољдан.

Новији досељеници:

-Миловановићи су из Точи у Полимљу, славе Јовањдан.

-Марковићи су из Матаруга у Полимљу, славе Никољдан.

-Анђелковићи су са Заграда на Чеву у Црној Гори, славе Аранђеловдан.

-Димитријевићи, свештеничка породица из Београда, славе Никољдан.

У селу има 21 кућа од 10 породица.

Занимање становништва.

-Марковчани се занимају свима привредним радњама, којима и остали сељаци у области. Не уче занате и не удаљују се из села.

Појединости о селу:

-Маркова Црква је саставни део марковачке општине у Срезу Колубарском. Судница у школа су код Маркове Цркве. Гробље је на Брду. Преслављају Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Filip

    Fali porodica Mijailovic,slave Djurdjevdan,zive na brdu sa druge strane Toplice,strana na kojoj je groblje.Zive tu dugo.
    To prezime je ustaljeno u ovim krajevima,Kolubara,Tamnava.

  2. Срђан

    Према попису sсточног фонда из 1859. у Марковој Цркви су биле следеће старешине домаћинстава и/или задруга:

    1. Аксентије Јовановић
    2. Иван Марјановић
    3. Јанко Га(ј)ић
    4. Петар Димитријевић
    5. Милован Павловић
    6. Илија Сретеновић
    7. Ђурађ Марковић
    8. Милијан Марковић
    9. Неша Анђелковић
    10. Никола Миловац
    11. Милан Марковић

  3. Срђан Јовановић

    1832 – тефтер спахијских прихода наводи следеће плаћајуће главе у Марковој Цркви

    1. Мића Јовичић (данас Мићићи)
    2. Димитрије Јовичић (данас Димитријевићи)
    3. Га(ј)ић Вук (данас Гајићи)
    4. Живко Петковић
    5. Илија (Ј)евтић
    6. Марко Смиљанић
    7. Јован Смиљанић
    8. Марјан Ранковић (данас Марјановићи)
    9. Павле Лазић (данас Павловићи)
    10. Михаило Марковић
    11. Јован Новаковић
    12. поп Сретен (данас Сретеновићи)

  4. Срђан Јовановић

    1834 – у тефтеру ђурђевског пореза (плаћаног за Ђурђевдан) следеће су главе записане у Марковој Цркви

    бр – име и презиме – глава које плаћају – напомена у тефтеру – моја напомена
    1 – Мића Јовичић – 1 – нема
    2 – Димитрије Јовичић – 1 – нема
    3 – Живко Петковић – 1 – нема
    4 – Павле Лазић – 1 – нема
    5 – Вук Гајић – 1 – нема
    6 – Илија Јевтић – 1 – нема – 1838. Павлу Лазићу је, поверено старање о поседу умрлог му суседа Марка Илића, вероватног сина Илије Јевтића
    Паун Јевтић – 1 – нема – био је Илијин или син или млађи сродник, брат на пример
    7 – Марјан Ранковић – 1 – нема
    8 – Марко Смиљанић – 1 – стар
    Ђурађ Марков син – 1 – нема – у тефтеру из 1833. уписан је као Ђурађ Марковић, а отац Марко није уписан
    9 – Јован Смиљанић – 1 – нема – у истом тефтеру из 1833. уписан је као Јован Цмиљанић. Породица Смиљанић, коју зову Цмиљанићима, постоји у месту Маоче близу Пљеваља.
    10 – Мијаило Марковић – 1 – нема – у списку оних који су 1834. предали шишарку, записан је Мијаило Дошљак, вероватно је у питању исти човек. Дошљак је био чест надимак за скоро досељене. Среће се у списима из овог доба у целом ваљевском округу
    11 – Јован Новаковић – 1 – кмет