Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доњи Лајковац, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник по Порекло становништва села Доњи Лајковац, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник по Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац)

Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац)

Порекло становништва села Доњи Лајковац, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Напомена: У књизи је приказан Лајковац, а не Доњи Лајковац уз објашњење да је у време писања ове књиге на прелази 19. и 20. века постојао Горњи Лајковац под Маљеном, садашње Село Лајковац се (у књизи) зове Доњи Лајковац. Лајковац као варош(ица) у то време није постојао да би настанком железничког чвора у Лајковцу та локација била названа Лајковац, прво варошица па варош, Доњи Лајковац је „постало“ Село Лајковац а Лајковац о коме овде пишемо добија назив Доњи Лајковац мада се у локалној комуникацији ово село зове и „Лајковчић“.

Дакле, Доњи Лајковац:

Доњи Лајковац је крајња источна тачка ове области, у оном углу, који гради Љиг (река) са Колубаром. Цео овај крај при ставама ових двају река, са ваљевске стране, зове се Кључ, те према томе је и село у овом Кључу. Куће сеоске су или по падинама оних благих узвишица око Боговађе, које се поступно спуштају и губе у Кључу, или су сасвим спуштене у саму раван. Знатније узвишице су: Пусто Брдо до Боговађе, Падине до Латковића, Тубећак под Боговађом (делом бившег Прњавора), Косе у селу и Предор до Врачевића.

Извора има доста, они су испод коса или у равници. Мало их је чија се вода употребљава, него се већином употребљава бунарска вода. Главне текуће воде су: Грабовац, поток који долази из Врачевића и у овом селу се слива у Љиг и Јеовац, који долази из Пепељевца и у Кључу пада у Љиг.

Земље и шуме:

-Доњолајковачке земеље су наносне или црне смолне земље, подесне за ораницу и косаницу. На њима рађа сваковрсно жито, а особито кукуруз око Љига. Око Љига има и добрих ливада и још бољих пашњака, у којима сељаци и суседних села напасају своју рогату стоку. Најлепше ливаде и зиратне земље су у Кључу, а ту су и чувене манастирске ливаде.

Шуме у селу има доста. Најлепши шумски делови су око Боговађе и по дну Врачевића. Шуме су лиснатог дрвета. У селу нема никаквих заједница.

Тип села:

Доњи Лајковац је село растуреног типа. По целом атару и по равници, као и по брду, растурене су куће без икаквог реда тако, да се ретко могу наћи две до три заједно, које представљају неко ближе сродство. Према овоме и во љишко село нема џемата, као и сва друга села поред њега, а највише с тога што су ово новија насеља, која се попуњавају новијим досељеницима из ове области и са стране.

У Доњем Лајковцу су: Ранковићи, Перовићи, Миловановићи, Благојевићи, Павловићи 1, Јевтићи, Будимировићи 1, Радовановићи, Јовановићи, Радојичићи 1, Јанићи, Хаџићи, Максимовићи, Теодосијевићи, Божићи, Лазићи, Ђурићи, Будимировићи 2, Андрићи, Илићи 1, Недељковићи, Влајићи, Рајићи, Петровићи 2, Ђорђевићи, Крштенићи, Милутиновићи, Илићи 2, Живковићи, Миливојевићи, Радојичићи 2, Срећковићи, Крстићи, Мишковићи, Савчићи, Радојичићи 3, Милекићи, Павловићи 2(Маринковићи), Кикојевићи, Крстивојевићи, Чолаковићи, Нешковићи и Петковићи.

Задружни живот није развијен у овом селу, а од куда се може развити, када су сви скорашњи и појединачни досељеници.

Подаци о селу:

-По харачком тефтеру из 1818. године у овом селу, које се писало „Влајковици“ био је 21 дом са 24 породице и 56 харачка лица. По попису из 1866. године било је 35 домова са 215 становника, докле по попису од 1874. године био је 41 дом са 225 становника. По попису из 1884. године било је 50 домова са 255 становника, докле по попису од 1890. године било је 52 дома са 262 становника. По попису од 1895. године било је 53 дома са 284 становника, докле је по попису од 1900. године био 71 дом са 388 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 6,12 а процентни 2,26%.

Име селу:

-Име селу је, као првом Лајковцу, било Влајковци, а дошло је отуда, што су га неке старе породице из Горњег Лајковца прво населиле, али које су се у току времена изгубиле или замрле, па их данас нема.

Порекло становништва и оснивање села:

-Народ овог краја очувао је врло добро у својој успомени сва зверства, које су Турци чинили с манастиром Боговађом, њеним духовницима и светињама, као и народом. Код њега су свеже приче о овим покољима и јурењима, која су најјача била пред крај 18. века. Много је ово утицало на становнике овог првог села до Боговађе, с чега су његови старији становници, морали напуштати своје куће и бежати у колубарске шуме округа београдског, а одатле се враћати или одлазити може бити и даље. Ни поред свега тога има једна стара породица ово г села, која је бежала и поново се вратила, то су такозвани Филиповићи, досељени у ове крајеве однекуда од старо-србијанске Митровице, још у општој сеоби, уз некаквог свога сродника калуђера, који, кад га је братство боговађског манастира примило под своје окриље, није хтео даље ићи, него и своју породицу задржао и овде населио. Филиповић се нико не зове, а изгледа да је Филип био родоначелник ове породице. Они се данас зову разним презименима (Ранковићи, Петровићи 1, Миловановићи, Благојевићи, Павловићи, Јевтићи, Хаџићи и Радовановић) осим једног јединог, који живи у Ваљеву и који је узео сам ово старо презиме. Овде их је 22 куће, славе Никољдан.

У ову породицу се се призетили:

-Будимировић од Будимировића из истог села, слави Никољдан а своју славу је оставио.

-Јанић из Тодориног Дола, слави Никољдан.

-Хаџић, је од Филиповић из Бријежђа, слави Алимпијевдан и Никољдан.

-Јевтић из Попадића, слави Никољдан, своју славу оставио.

-Радојичић од Радојичића из истог села, своју славу оставио слави Никољдан.

-Јовановић из Берковца, слави Никољдан.

Све су ово досељеници из последњих година прошлог (18.) века.

Од старијих сеоских породица, досељених пред крај 18. века, у Кочиној Крајини, јесу други Филиповићи (или доњи Филповићи, Равничари). Они су се доселили из Звезде у Полимљу; има их у селу (а и расељених) под презименима (Влајићи, Ракићи, Петровићи 2 и Ђорђевићи) и славе Ђурђиц.

У ове Филиповиће прзетили су се крајем 18. века:

-Крштенић, досељени из Срема као манастирски слуга, слави Ђурђиц.

-Недељковић из Росића-округ ужички, слави Ђурђиц.

-Будимировићи досељени у првом устанку из Жидовића у Потарју, славе Ставањдан.

-Андрићи, исто.

-Илићи 1, исто.

-Миливојевићи досељени у Првом устанку из Вардишта у Старом Влаху и за себе кажу да су „ускочани“, славе Јовањдан.

-Радојичићи*, исто као и Миливојевићи.

*Од Радојичића су настали: Срећковићи, Крстићи и Живковићи.

После Другог устанка досељени су на раније купљено имање:

-Максимовићи из Горњег Лајковца од породице Ковачевића, славе Ђурђевдан

-Божићи*, исто као и Максимовићи.

*Од Божића су настали: Лазићи, Ђурићи и Теодосијевићи.

-Павловићи (Маринковићи) су досељени у Првом устанку из Шљиванског у Потарју, славе Срђевдан.

-Мишковићи* су из оближње Кадине Луке од тамошњих Мишковића, славе Аранђеловдан.

Од Мишковића су настали: Милошевићи, Стојановићи и Савчићи.

-Радојичићи 2 су из Цветановца од тамошњих Гаврановића, славе Симеундан.

-Радојевићи, исто као Радијичићи 2.

-Милекићи су из Планинице, славе Савиндан, после деобе на своје имање.

-Петковићи су, такође из Планинице, славе Велику Госпојину, после деобе на своје имање.

-Кикојевић је из Никшићке Жупе, доселио се после 1878. године, слави Лучиндан.

-Крстивојевић је од Крстивојевића у Крчмару, слави Лучиндан.

-Чолаковић доселио се из Аџибеговца у смедеревском округу, слави Св. Петку, досељен због немаштине.

-Нешковићи, исто као и претходник осим што слави Мратиндан.

-Милутиновићи, досељени око 1840. године, из Команица, славе Св. Димитрија, дошао на своје имање.

-Илићи 2, исто као и Милутиновићи.

У селу има 73 куће од 23 породице.

Занимање становништва:

-Доњолајковчани су земљорадници. Немају занатлија у својој средини, а надниче по селу и код манастира у Боговађи.

Појединости о селу.

-Доњи Лајковац је саставни део боговађске општине у Срезу колубарском. Судница, школа и црква су у Боговађи. Гробље је у средини села. Немају заједничку преславу.

Још јена напомена: Помало је конфузно са појединим фамилијама те стога треба гледати, код истих презимена, коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top