Порекло презимена, село Боговађа (Лајковац)

24. март 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Прњавор – сада Боговађа, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

-Прњавор (Боговађа од раније а не од 1992. године како пише у списку села општине Лајковац) је уз манастир Боговађу. Сеоске куће су на источној страни од манастира и поређане дуж пута или по плећима брда, која се спуштају у долину Љига. Земљиште је терцијално, неравно, али није брдовито.

Извора у селу има доста. Са њих се пије вода, а сељаци се служе још бунарском, барском и речном водом. Од извора главнији су: Боговађа, коју је зидала Кнегиња Љубица, Бућер, Танасковића Извор у Горњем Крају, Врелине и Парлошки Бунар у Доњем Крају. Од текућих вода је Боговаћски Поток (Боговађа), који се слива из манастирског забрана испод Костојевца и тече у источном правцу испод манастира и улива се у Љиг, затим Бистрица поток, који извире у јужном делу манастирске шуме и утиче у Љиг. Потоци су мали и не чине селу никакве штете.

Земље у шуме.

-Прњаворске су земље изван кућа у долини потока и Љига, црне смолнице, родне и подесне са ораницу и косаницу. Боље земље око Љига су: Јасик, Кључ, Ћаћино Поље, Папковац и Маџарско гробље. И манастир има своје одличне земље за ораницу и косаницу. Манастирске су ливаде у Кључу и Сушилима, а оранице у Крчевинама, низ поток, на Костојевцу и Јасику.

И село и манастир имају много шуме од лиснатог дрвета. Манастирска шума је око манастира на северну и западну страну од њега у просотру од 450 хектара. Сеоска шума је у висовима, њиховим падинама и по дну манастирских имања. Шуме су за огрев, за грађу и жежење ћумура има довољно, а сваке године се извози знатна количина и дуге. Манастир издаје сваке године своју шуму под закуп, под испашу, а кад роди жиром и под жировницу. Испашу и жировницу закупљују сељаци из села и околине, а плаћају обоје према броју стоке.

Тип села.

-Прњавор (Боговађа) је село разбијеног типа. Село је Боговађским Потоком подељено на два краја: Горњи и Доњи Крај, који су удаљени један од другог 3 километра. У Горњем Крају су куће збијеније и по плећима брда, дели се опет на два дела: Боговађу и Горњи Крај. Боговађа је друмско насеље и налази се одмах испод самог манастира на његовом имању. Доњи Крај је сасвим растурен и по падини брега и око пута боговађског и по равници.

У Горњем крају су: Митровићи, Вујичићи, Стефановићи, Анђелићи, Мишићи, Живановићи, Радовановићи, Јовановићи, Бојићи, Жилићи, Станојевићи, Милијановићи (Станковићи), Спасојевићи, Танасковићи, Ђурђевићи и Нинчићи, свега 28 кућа.

У Доњем Крају су: Павловићи, Ђорђевићи (Виноградлићи), Обрадовићи, Костићи, Нинчићи, Гајићи, Лукићи, Ранковићи, Ђурићи и Ивановићи, свега 12 кућа. У Боговађи, тако пише Љ. Павловић а мисли на део села, има свега 10 привремено насељених занатлија.

Од задруга је мало, једина је Митровића задруга у Горњем Крају са 18 чељади.

Подаци о селу.

-Према харачким тефтериима из 1818. године Прњавор (Перњавор) је имао 16 домова са 16 породица и 50 харачких личности. Према попису од 1886. године Прњавор је имао 28 домова са 148 становника, докле према попису од 1874. године било је 49 домова и 109 становника. Према попису од 1884. године било је 49 домова са 175 становника, докле према попису од 1890. године је било 38 домова са 204 становника. Према попису од 1895. године било је 43 дома са 261 становника, докле је по попису од 1900. године било је 46 домова са 391-ним становником.

Годишњи прираштај становништва од 1886. године је, 4,49 а процентних 2,52% где је последњих година више женских него мушких становника.

Име села.

-Првобитно име селу, прича се да, је било Боговађа, а тај назив је и манастиру и селу дошао од чесме Боговађе. Тек доцније кад се умножило сеоско становништтво, име Прњавор дошло је отуда, што су се досељеници насељавали на манастирским имањима, која су доцине уредбама прешлла у својину сељака.

Имена крајева су дошла сама по себи према положају села. Друмском насељу у селу Боговађи име је дошло отуда, што је оно и данас на манастирском добру.

Старине у селу.

-1. Најлепша старина у селу је манастир Боговађа. По причању старих људи манастир је подигао некакав калуђер Мардарије, родом из Вранеши у Старом Влаху, подстриженик манастиора Св. Тројице код Пљеваља у Полимљу. Манастир је подигнут у другој половинини 16. века уз припомоћ сељака ове околине, а имање је добио отуда, што се прича, да је овде раније била нека црквица, која је имала знатно имање, па га је калуђер Мардарије само проширио и повећао, а могао је, почем у близини његовој и није у то доба било никаквог насеља. Име манастиру Боговађа по чесми, за коју се прича да је лековита и да је одвајкада служила као место за скупљање грозничавих и болесних од наступа лудила, који су тражили лека. Оснивач цркве Мардарије очувван је у народној успомени као светац и његово се свето тело чува у манастирској цркви у ћивоту.

Манастир је више пута паљен, тако запаљен је и после трећег аустријско-турског рата, па је после црква обновљена и проширена трудом старешине и архимнандрита овог манстира Хаџи-Рувима. Хаџи-Рувим највећи Ваљевац и Србин 18. века и почетком 19. века, провео је последње дане живота при овом манастиру, одакле је и отишао у Београд, где је 30 јануара 1804. године нашао своју мученичку смрт (у сечи кнезова и виђенијих Срба, оп. Милодан).

У Боговађи је неко време био био и „Правитељствујући Совет Србије“, одмах на почетку његовог оснивања у 1805. години. Овде је био само неколико месеци, па је одавде премештен у Смедерево.

После несрећне 1813. године и манастир је био до земље порушен, па га је 1815. године обновио кнез Милош за време чувеног игумана Авакума.

2. У селу, у Витковачком Потоку, налазе се остаци Витковачке Куле, коју је зидао некакав српски војвода Витко, по коме се и цела околина прозвала. Зидине су скоро разнете и уништене, те нема ни трага од њих.

3. По дну села налази се „Маџарско Гробље“ са неколико непотписаних стећака, за које народ држи да су из времена, кад су овим крајем владали Маџари.

Порекло фамилија и оснивање села.

-У Прњавору нема старинаца, већ сами досељеници. Село су основали калуђери, настојници и старешине манастира Боговађа, насељавањем поједних сродних или несродних породица из разних крајева Српства на манастирска имања. Досељеници су добивали у почетку зграде и помало окућнице, колико за најскромнији живот, они су се писмено обавезивали да морају два пута недељно, средом и петком, радити у манастиру без икакве надокнаде, а о свом комаду (мислим да се ради о храни, оп. Милодан). Код човечнијих старешина ово је ишло добро и лако, али код нечовечнијих и оних, који су вукли страну појединцима, натерало је многе, те су се отпочели јавно жалити државној власти и ова у 1837. години, по наредби Кнеза Милоша уреди ове односе, те се тачно одвоји шта је прњаворско а шта манастирско, па тиме престану и дотадашње услуге и тужбе.

Прва и најстарија породица у селу су: Радовановићи, досељени крајем 17. века из Врнчана, округа рудничког.

Мало после њих доселили су се Костићи из Прислонице, округа рудничког, па су данас замрли у мушкој линији.

Петровићи, Ђорђевићи (Виноградлићи), Митровићи, Максимовићи и замрли Печурчићи досељени су у првој половини 18. века од Сјенице у Старој Србији, њих је данас највише у селу и чине половину села.

-Ђуровићи и Станковићи су са Чева у Црној Гори.

-Вујичићи и Анђелићи из Никшићке Жупе.

-Нинчићи су досељени уз Кочину Крајину од Митровице, у Старој Србији.

-Танасковићи у првом устанку из Скакаваца-округа ужичког,

-Стефановићи су из неког села на Фрушкој Гори, доселили их калуђери у првом устанку.

Сви остали су досељеници из другог устанка и доцније.

У Прњавору (Боговађи) је 50 кућа, рачунајући и Боговађу (овде Љуба мисли на део села) од 30 породица.

Занимање становништва.

-Прњаворци се занимају свима привредним радовима, којима и остали сељаци своје околине. Сиромашнији уче и раде занате или у селу или иду на страну, а баве се надничењем око манастира и на његовим добрима. Оскудни у земљи узимају од манастира извесне земље на њима раде или на наполицу или на тређу оку*. Не селе се никуда изван свога села.

*Узимање на „трећу оку“ бива овако. Сопственик даје земљу, а закупац је дужан поорати, засејати својим семеном и средити, па кад буде све готово, онда од чисте хране дати трећину сопственику. Овај начин узимања и обраде земље преживљује се и готово га и нема, а у Мачви је престао пре 25 година.

У последње доба из Мораве, из оних моравских густо-насељених села, масама се досељавају појединци и насељавају овуда и по околним селима или као надничари или купују имања, па се на њима насељавају. Таквих досељеника у овом селу има доста и они су растурени по свим крајевима, већином по колебама поред пута.

Појединости о селу.

-Прњавор је саставни део боговађске општине у срезу колубарском. Судница и школа су у Боговађи, а село иде цркву у манастир. Гробље је издељено на два краја. Село нема своје преславе.

Испод манастира поред пута Мионица – Боговађа – Београд налази се друмско насеље Боговађа (део села Прњавор, оп. Милодан). Све куће су својина манастира, а ту има 4 дућана, једна механа, 3-4 стана, општинска судница а пред вратима манастирским је и школа. Насељеници су занатлије из разних крајева, по занимању механџије, трговци и надничари. Занимају се занатима, а не раде земљу, изузимајући надничаре.

Напомена: У књизи не пише које Крсне славе – славе поменуте фамилије.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.