Порекло презимена, село Пепељевац (Лајковац)

21. март 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Пепељевац, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године.  Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села:

Пепељевац је испод манастира Боговађа у куту, који граде ставе (реке) Љига и Колубаре. Сеоске куће нису по равници већ по осоју косе, која се од Словца и Костојевца пружа изнад Колубаре. Има кућа и по долинама потока, који се уливају у обе реке. Поједина узвишења на коси су: Велика Страна, Камаљ, Главица и Палеж.

Извора је доста. Главнији су извори: Ребинац, Стублина и врело и њима се поглавито село служи. Од текућица, поред поменутих пограничних река су: Карановац поток, који долази испод Палежа и утиче у Колубару, и Јеовац, који долази од боговаћке шуме и утиче у Љиг.

Земље и шуме. Зиратне земље су у долини река. Ове земље су наносне, врло родне а подесне и за ораницу и косаницу. Најлепши део имања зове се Кључ, при ушћу Љига у Колубару, где су најбоље ливаде и пашњаци, докле су поред Колубаре опет најбоље земље за усев кукуруза.

Сав јужни крај села до манастирских шума је пошумљен, те отуда је село врло богато шумом и може да подмирује све потребе. Шуме су од лиснатог дрвета и сеоска заједница, позната под именом Пепељевачке Шуме, у простору више од 300 хектара.

Тип села. Сеоске куће су растурене по осоју ових узвишења и раздељене на веће или мање групе, које су између себе у ближим сродничким везама. Издвојених џемата нема, као и код љишких села.

У селу су: Мирковићи, Јовичићи, Јаковљевићи, Селенићи, Павловићи, Каменице, Стојановићи, Урошевићи, Јовановићи, Митровићи, Ковачевићи, Станићи, Матићи, Ранковићи, Брдарићи, Станојевићи, Вукашиновићи, Станојевићи 2 и Вуковићи – сви познати под општим презименом, Бугарићи; затим: Васићи, Мештеровићи, Лукићи, Арсенијевићи, Божићи, Јевтићи, Јањићи, Савковићи, Лазићи, Бојичићи, Васиљевићи, Милићевићи, Филиповићи и Мирковићи. Поред њих има још и цигански крај, познат под именом Палеж.

У селу још има задруга, а повеће су: Јаковљевићи, Каменице, Селенића, Ковачевића и Брдарића.

Подаци о селу. Према харачким тефтерима из 1818. године, било је 25 домова са 39 породица и 89 харачких личности. Према попису од 1866. године било је 38 домова са 331 становника. Према попису од 1884. године било је 66 домова са 476 становника, докле према попису од 1890. године било је 75 домова са 607 становника а по попису из 1900. године било је 82 дома и 675 становника.

Годишњи прираштај је од 1866. године 10,75 а процентни 2,31%.

Име селу. Не зна се тачно откуда је дошло име селу. У селу и околини може се чути оваква прича. У селу су сви висови од врло ситног песка, који личи на пепео и по боји и каквоћи блата. Прича се да су кроз село прошли некакви путници, идући манастиру па кад су угледали пескове, запитали сељаке, ко их наврати да се населе на пепелу, због чега ће од сада па до века бити пепељави. И вели се да је отуда и дошло име селу, које као да се раније звало Карановац.

Порекло становништва и оснивање села

Старо село је било на Палежу, па су га Турци спалили и раселили. Његове су се породице иселиле у Посавину, Бачку, Срем и Славонију, па прича се да их и данас тамо има. Трагови старог насеља су по шумама палешким, око извора Карановца. Све данашње породице су досељене. Ново село је основала породица Бугарића, досељена преко Крушевца и Краљева из Нишке Каменице, где се раније доселила из Бугарске испод Витоше. Бугарића се доселило три породице у општој сеоби, има их 41 кућа, славе Св. Андрију.

-Божовићи су досељени пред крај 18. века иу Заостре у Полимљу; њих је 8 кућа, славе Ђурђевдан.

-Васиљевићи су из Вујиноваче, досељени у првом устанку од тамошњих Плоштана, има их 4 куће, славе Јовањдан.

-Лукићи су из Голупца, досељени у првом устанку, има их две куће, славе Лучиндан.

-Мештеровићи (узгред буди речено, моја тазбина, оп. Милодан) су из Босне од Бијељине, па се стари Мештер призетио у Лукиће, њих је две куће, славе Лучиндан и Ђурђиц.

-Филиповићи су досељени са Стубла, има их две куће, славе Јовањдан.

-Милићевићи су из Горњег Лајковца, има их две куће, славе Св. Ћирила.

-Васић је из Палежнице, слави Никољдан.

-Арсенијевић је из Палежнице, слави Никољдан.

-Савковић је из Полома округа рудничког, слави Аранђеловдан.

-Лазић је из Баха, слави Никољдан.

-Бојичић је из Вујиноваче, слави Никољдан.

-Мирковић је из Точи у Полимљу, слави Ђурђиц.

-Вуковић је из Вујиноваче, призетио се у Бугариће, слави Андријевдан и Лучиндан.

У селу је 68 куча од 14 породица.

Занимање становништва. Пепељевчани се занимају поглавито земљорадњом, сточарством и воћарством, али гаје у већој мери и винограде, који обро успевају на њиховој земљи. Земља је богата и даје у изобиљу свега што је потребно за живот, нарочито кукуруза. Од стоке гаје се коњи и свиње. Пепељевчани се не одају изучавању заната, а никуда се и не селе.

Појединости о селу. Пепељевац је саставни део боговаћске општине у срезу колубарском. Судница и школа су у Боговађи, а црква у манастиру. Гробље је у средини села. Село преславља Мали Спасовдан.

Цигански-ромски крај. Брдо Палеж насељено је са 16 циганских-ромских породица, досељених из крагујевачке Јасенице. Цигани-Роми су стално насељени, имају своје зидане куће, баве се ковачким занатом, земљорадњом и свирачином. Насељени су на сеоској земљи и колико им је у почетку дато, толико имају и данас, вере су православне.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milena Milinčić

    Postovanje, pohvale za podroban opis žitelja sela Pepeljevac.

    Primedbu, zamerku imam na propust, izostank pomena familije koja je prva nastanila ovo mesto.
    Ličani braca Milinčić, su porodično dosli iz okoline Otočca- Lika,
    Prvo staniste bilo im je manastir Bogovadja, gde su bili cuvari i obnovitelji manastira dugi niz godina, (zapis u manastirskoj biblioteci) i nakon naseljenja u pomenuto selo, Prilog mojoj tvrdnji je posed familije Milinčić, cela leva strana od potoka Jovac od Jevremovog vocnjaka do kraja sela tri kruske, Na ovom podrucju sela sada zive deo Brdarica, Arsenijevici, Lukici,Jovanovici…..Da ne spominjem povrsine plodnih oranica Polja, Jagnjila,livade…
    Milinčići slave Krsnu slavu Sv. Lazara.
    Da se ne zaboravi.
    S postovanjem, očekujem ispravku.

  2. Небојша Бабић

    Поступајући по молби наше читатељке, хтео бих да наведем неколико података о роду Милинчића из колубарског села Пепељевац.

    Наиме, читатељка је поставила питање из ког разлога овај род (њеног оца) није наведен у прилогу о селу Пепељевац.

    Заиста, у прилогу нашег Милодана у Пепељевцу нема Милинчића. Али, Милодан је у тексту само пренео податке из рада Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, у којем, очито, нису наведени Милинчићи.

    Павловић је рад о Колубари и Подгорини објавио 1907. године, па се може закључити да је грађу о овој области прикупљао у претходноих неколико година, дакле почетком 20. века. Није јасно како то да није пописао Милинчиће, јер је њих тада у Пепељевцу било. Као доказ томе, читатељка је приложила извод из матичне књиге венчаних, својих родитеља, где за место рођења оца, С.Ж.Милинчића стоји управо – Пепељевац. С.Ж.Милинчић рођен је 1906. године.

    Испрва сам поставио питање – да ли је могуће да су Милинчићи били привремено расељени или одсутни из Пепељевца, и то баш у време кад је Павловић прикупљао податке, али то није био случај. Коначно, на памет ми је пала и могућност да су Милинчићи у Павловићевом раду уписани под неким другим презименом, али ни то није у питању, што потврђује и крсна слава, јер ни један род од оних које је пописао Павловић не слави славу Милинчића – Лазареву Суботу. Остаје непознаница зашто Милинчићи нису пописани. Ваља рећи, уз дужно поштовање, да ово није једини пропуст у радовима Љубе Павловића, као што се и код других наших етнолога могу наћи пропусти, што све зависи од начина на који је грађа прикупљана (обиласком насеља или прикупљањем посредних података), од поузданости информатора, итд.

    Милинчићи су пореклом из Лике, село Брлог код Оточца. Крајем 18. века долазе у Колубару и најпре се насељавају на поседу Манастира Боговађа. Касније прелазе у суседни Пепељевац. У Пепељевцу су најмање још три колена пре помињаног С.Ж.Милинчића, што би се временски могло сместити у прву половину или средину 19. века.