Порекло презимена, село Дегурић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дегурић, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Порекло становништва села Дегурић, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Дегурић (Ваљево)

Порекло презимена, село Дегурић (Ваљево)

Порекло становништва села Дегурић, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Дегурић лежи на јужној страни од града Ваљева, одмах изнад села Граца. Куће су овог села на обема обалама реке Граца, распоређене по доловима и по плећима ових висова, који даље од реке Граца. Земље овог села  око реке су црнице, помешане с песком и доста посне, а по селу су исте помешане с доста креча. Шуме у Дегурићу има доста, иако није крупна.

Дегурић је село разбијеног типа.

Прва група кућа у Куцинама зове се Куцине, а то су: Аничићи 3к, и Саватићи 2 куће.

Друга група кућа је у Гаврића Долу и ту су: Папићи 3к, Обрадовићи 2к, Тодоровићи 4к, Мојсиловићи 2к, Марјановићи 3к, Страхинићи 2к, Гаврићи 3к, Савићи 2к, Николићи 1к, Марковићи 1к, Чолићи 3к и Петровић 1 кућа.

У Ратковом Долу су: Муњићи 2к, Јеремићи 1к и Кондићи 1 кућа.

У врху Стубла, под Каменитовцем, су: Луњевице 3к и Зекићи 2 куће.

По харачким тефтерима из 1818. год. село Дегурић, које се пише “Дегурич“, имало је 11 домова са 14 породица и 28 харачких личности. Према попису од 1866. год. било је 17 домова са 139 становника….а по попису од 1900. год. било је 52 дома са 264 становника.

У Дегурићу има данас 41 кућа од 11 породица. Дегруић је саставни део драчићске општине у срезу ваљевском. Црква им је у Ваљеву. Гробље им је заједничко и на Калајџинцу. Село преславља први дан Тројица. У Дегурићу, под Белићским Врелом на реци Грацу, подигнута је пре две године електрична инсталација за осветљење града Ваљева. Ову инсталацију подигла је ваљевска фирма “Финеј и Комп.“. У фирми су странци, без иједног домороца. Око инсталације подигнути су станови за чиновнике и послугу. Чиновници су странци, а послуга је из реда наших сељака.

Дегурић се налази у списку села округа ваљевског, која је аустријска Адининистрација саставила 1737. године. Оно је тамо записано: Deguricz. По причању старих људи, име селу донето је или из Црне Горе или из Херцеговине, као презименско породичне име.

 

Порекло становнштва и оснивање села

У Дегурићу су данашње породице изреда досељене, ниједна породица не зна ко је пре ње био и чије је имање заузела. Прича се да су старе породице саме по себи спустиле се у равну Тамнаву.

  • ГАВРИЋИ – су досељени прво у Стари Влах, у Чајетину, из Куча у другој половини 17. столећа, па после сишли и наместили се у данашњем селу, у Долу. Гаврићи су: Папићи, Обрадовићи, Муњићи, Марјановићи и Тодоровићи. Има их данас 17 кућа и славе Св. Николу. Гаврића има расељених по Ваљву и даље.
  • АНИЧИЋИ (КУЦИНЕ) – Турци су их населили истовремено са Гаврићима. Досељени су непосредно из Озринића у Црној Гори, због крвнине. Аничићи и Курјаци у Драчићу су једна породица и заједно су дошли у Куцине, па су после Курјаци изашли на Курјачицу и населили се до овог села. Аничићи су данас и Саватићи, а од њих су и Аничићи на Ушћу до Саве. Има их свега 5 кућа и славе Ђурђиц.
  • ЛУЊЕВИЦЕ – 10 година након Аничића, досељене су из Црне Горе, са Загарча на Чеву. Њима су сродни: Страхинићи и Чолићи. Има их 8 кућа, а и расељених по Ваљеву и појединим тамнавским селима. Славе Св. Арханђела.
  • МОЈСИЛОВИЋИ – су досељени после Кочине крајине, из Штрбаца у вишеградском Старом Влаху. Доселили су се због турске обести. Има их 2 куће и славе Св. Јована.
  • ЗЕКИЋИ – су из Косатице до Пријепоља, а досељени су после Кочине крајине. Има их 2 куће и славе Св. Арханђела.
  • САВИЋИ – су Ужичани, одмах преко Маљена од Ражане. Предак им се после 1820. године призетио у Тодоровиће. Има их 2 куће и славе Св. Николу.
  • ПЕТРОВИЋ – се призетио у Чолиће, а дошао је из Пакаља.
  • ЈЕРЕМИЋ – отац прешао на имање из суседног Белића, слави Св. Луку.
  • КОНДИЋ – је скорашњи досељеник из Крчагова, округа ужичког, слави Св. Јована.
  • МАРКОВИЋ – је из Косатице на Лиму, досељен као слуга.
  • НИКОЛИЋ – је од Пљеваља, досељен као слуга.

Дегурци се занимају свима привредним гранама којима и остали сељани ове области. Особена су њихова занимања: риболов по Грацу и Колубари и код извесних породица урођено свирање у гајде. Радо се понеки баве и занатима, наролчито су врло вешти око грађења брана и устава на води.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top