Порекло презимена, село Гуњица (Мионица)

Порекло становништва села Гуњица, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Гуњица лежи на северној страни косе, која дели воде Љигу и Топлици. Куће су рапсоређене по долинама потока и јаруга које се спуштају Топлици. Шуме од лиснатог дрвета има доста, нарочито је богат северни крај поред потока Глумча.

Гуњица је према броју кућа и величини простора који заузима, увек мало село. Раније је била раселица суседног Берковца, с којим је увек била у заједници и чија су имања вазда била уткана једна у друга. Она је млађе насеље и старије породице под назиом Станојице груписане су све у врху Герића и Дубоке Јаруге. Остале су се низале низ потоке или су се издизале на брегове, а најновије, опет, растуриле се по целом селу.

У Станојице рачунају се: Јовичићи 2к, Гајићи 2к, Недељковићи 2к, Јездимировићи 2к и Радовановићи 6 кућа.

Остале породице су: Матијевићи 3к, Стевановић 1к, Марковић 1к, Игњатовић 1к, Николић (Маслаћ) 1к, Пантић 1к, Стевановић 1к, Вујичић 1к и Новаковић 1 кућа.

По харачким тефтерима из 1818. год. било је 14 домова са 18 породица и 26 харачких личности. Према попису од 1866. год. било је 14 домова са 95 становника….докле по најновијем попису од  1900. год. било је 28 домова са 171 становником.

У селу је укупно 28 кућа од 13 породица. Гуњица је саставни део горњотопличке општине у срезу колубарском. Црква им је у Рибници. Гробље је заједничко и у средини села. Нема заједничке преславе.

Народно предање казује да су у овом селу некад, а и данас, успевале особито добро гуње, те је стога датом име селу Гуњица.

 

Порекло становнштва и оснивање села

  • Тзв. СТАНОЈИЦЕ – прве породице које су основале данашње село. Станојице су Колаци из Риђана, у Жупи Никшићској. У ово место доселила су се три брата: један по имену Станоје, остао овде; други прешао у Бабајић, а трећи преко Љига у Јарменовце. Доселили су се у општој сеоби 17. века. Данас их има 14 кућа и славе Св. Луку.
  • МАТИЈЕВИЋИ – су се доселили из Тубића, округа ужичког, на 10 година после Првог устанка, као радници. Има их 3 куће и славе Св. Ђурђа.
  • ПАНТИЋ, СТЕВАНОВИЋ и НОВАКОВИЋ – су најскорији досељеници из ужичког округа. Досељени или као мајстори или слуге и то Пантић из Годљева, слави Св. Луку; Стевановић из Полошнице и слави Св. Луку, а Новаковић из Брекова и слави Св. Николу.
  • СТЕВАНОВИЋ и МАСЛАЋ – су из Босне, из Осата. Досељеници наших дана, а досељени као мајстори. Стевановић слави Св. Стевана, а Маслаћ Св. Николу.
  • МАРКОВИЋ и ИГЊАТОВИЋ – су из суседног Берковца, а прешли због деобе задруга у ово село, на своје имање. Марковић слави Св. Јована, а други Св. Николу.
  • ВУЈИЧИЋ – је од Пљеваља, скорашњи досељеник. Досељен као радник, слави Св. Николу.

У Гуњици има још 3 досељеника привремено насртањена у Горњој Топлици, као занатлије из ужичког округа. Зато се не помињу поименице.

Гуњичани се занимају свима привредним радњама, којима и њихови суседи. Најглавније занимање као да ће бити воћарство. Моного гаје воће од разноликих врста и у знатној га мери или прерађују или сирово извозе. Гуњичке јабуке, крушке и гуње сматрају се као најбоље у околини и ретко их кад издају с родом, а и шљивама обраћа се велика пажња.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.