Порекло презимена, село Синошевић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Синошевић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Рад Порекло становништва села Синошевић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Рад Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Синошевић (Шабац)

Порекло презимена, село Синошевић (Шабац)

Порекло становништва села Синошевић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Идући одозго од мејане на граници Волујца, Метлића, Синошевића, Накучана и Бојића, на коти 205 m прво Мијаиловића мала Синошевића; бочно, десно крај пута за цркву спрам Накучана је Макевића мала; у средини села, крај пута, Средња мала; испод ове у продужењу левог пута, Лободер; и пета Николића (и Јездимировића и Дамњановића) мала наспрам Накучана, у продужетку Макевића мале, низбрдо. 3 Волујачка коса, чијим теменом води друм до мејане код котеј 205 m, а онда пут за Синошевић, веома типично заравњена. Неприметно она пада за свега 10 метара до села (195 m) на даљини 1 од преко 2 km, авеома знатнеширине. Кроз село равномерно даље снижавање, код задруге, будуће суднице и школе (будуће) окој 180 m нижи ниво, нижа језерска фаза, на широким заравни мај око данашњег одбора, досадашње школе (у кући Поповића Пантелића).

Циглана ручне израде узима сиви песак, исти који смо на овом нивоу видели изнад у сека Дворишке и Волујачке реке, на обе раније косе из мајдана према Бојићу, са десне долинске стране долинице чијом левом страном силази друм до Бојића и Бојићке реке.

На месту званом Бобија, чим се пређе Добрава (то ће бити Вис. 150 m), све на катове земља, познаје се да је вода наносила песак бели, жути, зелен.

Поље над Синошевићем Равни Луг сад њиве, раније били лугови и шуме. Атар Синошевића иде и преко Добраве, до Бојићке реке.

Једно гробље за цело село између Средње мале и Николића мале. Било доскора турско гробље.

Црквина је одмах преко насипа више Живка Мијаиловића куће из Синошевића; била црква кад су Турци владали. Сада само „осулина”. Преко насипа, према Речанској мали Бојића, у атару |Синошевића, стари бунар Вукојевац, дубок б — 7 m; не памте кад је ископан. Служе се њим Цигани синошевићки. Други дан Вас- крса је преслава сеоска; то је и вашар. Село се служило црквом у Накучанима (Ивањдан слава и вашар цркве).

Број домаћинстава у Синошевићу 245, а број становника 1400.

 

Порекло становништва

Чекићи – Гавриловићи (2 к., Никољдан) и Стевановићи (2 к., Никољдан). У Лободеру, на крају, пошав Заблаћу. Живана Гавриловића (57 год.) прадеда Гаврило. Прво презиме Чекићи, а по Гаврилу, Гавриловићи. Чекићи су у Бојићу, свакако отуда овамо дошли.

Глигорићи (4 к., Никољдан). 2 к. у Макевића мали, 2 к. у Лободеру. Старина рода је у Макевића мали, а када су се поделили, прешли у Лободер. Не знају да ли су досељени.

Марковићи – Шаулићи (7 к., Никољдан);

Јанковићи – Шаулићи (5 к., Никољдан) у Лободеру. Досељеници из области између Црне Горе и Херцеговине Петар-Петроније Шаула досељен. Возио сплавове низ Дрину, дошао у Шабац низа Саву; онда нашао овде у Синошевићу земље мало, направио кућу и ту остао. Од фамилије није имао другог, све се потомство изродило од њега, Петронија. Шаулићи презиме из 1880, отада промењено, по дедовима и осталој фамилији. Петронијеви синови: Марко старији и Јанко млађи. Слава свети Никола од старине. Петар донео икону светог Николе још отуда носио је као сплавар (морнар) са собом, и славио. Војина Марковића-Шаулића (70 год.) прадеда Марко, чукундеда Петроније; Стевана Јанковића-Шаулића (61 год.) прадеда Јанко, чукундеда Петроније. Кад Петар дошао, онда у мали Лободер било 10 кућа. У Лободеру били кад је Петар дошао: Чекићи (Гавриловићи и Стевановићи од некога званог Чеке), Петровићи-Кекићи, Ивановићи, Јовановићи (изумрли), Бекићи, Ћурђевићи, Јевтићи, Николићи-Бабићи и Поповићи-Пантелићи. Петар се окумио са Поповићима.

Ивановићи II (11 к., Никољдан). У Средњој мали. Досељени, непознато порекло. Владимиров (75 год.) деда Јанко није га запамтио, слушао о њему.

Петровићи-Кекићи (6 к.. Никољдан). У Лободеру. Кекићи по некој баба-Кеки, била отмена стара жена. Старији су од Шаулића—Ивановићи I (10 к, Никољдан).У Лободеру. Мирослављев (40 год.) служб. администрације, отац Благоје (74 год.), деда Ивко, прадеда Макевија, чукундеда Иван он из Херцеговине.

Јовановићи – Милошевићи (4 к., Никољдан). У Средњој мали. Цветинов (44 год.) чукундед Јован Милошевић, дошао из Црне Горе или Херцеговине, после Петра Шауле. Јовановићи у Бојићу, седели прво у Синошевићу, па у Бојић.

Бекићи (2 к., Никољдан). Лободер. Они су стари, никад нису споменути као досељени.

Николићи I — Бабићи (2 к., Никољдан). У Лободеру. Бабићи раније презиме. По причању, пре Карађорђа били једна фамилија са Поповићима-Пантелићима. Звали се међу собом „рођаче”, „стриче”, „чичо”.

Поповићи-Пантелићи (1 к.). Лободер (од њих генерал Раде Поповић остао у заробљеништву, др Душан Поповић у Београду). Кумови су Марковића-Шаулића. Најстарије презиме Пантелићи и Бабићи, а прво се не памти. Овдашњи још од турског времена. Били су Живко отац и Митар син, попови од ове фамилије. Непознато порекло.

Ђурђевићи (2 к.), Лободер. Досељени, непознато порекло.

Јевтићи (7 к., Никољдан). Били стара фамилија.

Јовановић Војислав (1 к., Степањдан). У Лободеру. Из Мојковића (Рађевина), пре 15 година (дошао), овде служио, закућио (3 ара) и добио од аграрне реформе 1 hа.

Милошевићи (12 к., Ђурђевдан). 6 к. у Средњој мали, 6 к. у Лободеру. У Средњој мали старо седиште рода, одатле неки у Лободер. Старинци.

Остојићи (10 к., Никољдан). 9 к.у Средњој мали, 1 к. у Царићу, ван села, у потесу између Синошевића и Матијевца. Старинци.

Аврамовићи (6 к., Никољдан). 3 к. у Средњој мали, 3 к. У Николића (Јездимировића) мали. У Јевремовцу односно у Ливадама Шабачким 2 к. Живков (74 год.) ђед Маринко (његова браћа Матија и Ђока), прађед Аврам он дошао из Херцеговине или Црне Горе, довели их Јездимировићи, били са њима сродници, па дошли заједно. Јездимира Аврамовића (72 год.) ђед Ђока, прађед Аврам. Ђока ђед дошао из Николића – Јездимировића мале ту у Средњу малу, у кућу Остојића (од њега 9 кућа у Средњој мали).

Лазићи (6 к., Никољдан). Средња мала, Старинци.

Ђорђићи (4 к., Никољдан). У Средњој мали. „Рођаци” са Поповићима, досељени однекуд, док су Поповићи старији, Петар Шаула их затекао.

Вићентићи (1 к., Никољдан). У Средњој мали. Старинци. Нека „својина” са Поповићима – Пантелићима.

Дамјановићи – Петровићи (13 к., Степањдан).У Средњој мали З к., у Николићамали 10 к. ови имају надимак Петровићи. Старинци. Један род са њима:

Николићи II (7 к., Степањдан). У Николића мали. Један род, једна слава укупно 20 кућа, звали се најпре Тијићи по неком Тијосаву — Тији.

Петровић Миодраг (1 к., Никољдан). У Средњој мали. Његов отац Чедомир из Метлића, уљез у Лазиће пре 30 година (фамилија му у Цмиљевској мали у Метлићу).

Макевићи (12 к., Никољдан). Макевића мала. Стара слава Лучиндан. Звали се раније Лукићи. Јанка Макевића (63 год.) отац Теодосије, ђед Никола (брат му Макевија), прамђед Марко (он променио славу), чукунђед Лука он се доселио од Врање. По томе се и данас зову такође Вранићи (у шали, чим их виде, погледају у врану и зову их тако). Лука побегао од Турака, убио Турчина; њега „витлали”, „да убију”, па он са децом побегао овамо. Славу доцније променили, име кад и славу. Прво се населили у Добрави (потес, близу реке); бојали се да их не потопи Добрава, па одатле прешли код Ћирића бунара пренели кућу од лесе исплетену, споља улепљена балегом, а изнутра земљом, и окречена и ту у поток; а на треће место изишли из потока на Трновито Брдо, а одатле у Средњу малу, где поседели пет-шест година, тамо где су Дамјановићи; а одатле се ожени Макевија од Антонија Антонића, добије 30 ари уз жену и пресели се у Макевића малу. Јеремијин (63 год.) отац Пантелија, деда Иван, прадеда Марко, чукундеда Лука.

Антонићи (8 к., Ђурђевдан). У Макевића мали. Раније су досељени, не зна се одакле.

Живановићи (2 к., Ђурђевдан). У Макевића мали. Доселили се раније од Макевића, непознато одакле.

Петровићи (1 к., Ђурђевдан). Не знају порекло, можда стари. Жарков (50 год.) отац Милутин, деда Лазар, прађед Петар.

Јездимировићи (15 к., Никољдан). У Јездимировића – Николића мали (све једна мала, и Макевићи су у продужењу). Драгомиров (40 год.) отац Радивој (70 год.), деда Драгић, прадеда Живко—Пуја (мати даје тај надимак), чукундеда Јездимир он из Херцеговине, кад и Аврамовићи. Јездимир довео Аврама из Херцеговине.

Гајићи (12 к., Никољдан). У Николића-Јездимировића мали. Не знају њихову старину, сигурно су и они из Херцеговине сви заједно дошли, сви се заједно доселили.

Живановићи (4 к., Игњатије). У Николића мали. Досељени, непознато одакле.

Алексићи ( 3 к., Никољдан). У Николића мали. Спасојев отац дошао из Метлића Данило. Спасоје има три сина (Милисав, Рајко и Драгутин три куће).

Јовановићи (1 к., Никољдан). У Николића мали. Откад се памти све по једна кућа Можда стари.

Јовановићи (11 к., Јовањдан). Сремски Цигани, у Циганској мали искрај џаде, ш.зв. Бугарине.

Станковићи (2 к., Ђурђевдан). У Циганској мали. Сремски Цигани. И они дошли из Срема као влашки Цигани, за време Врањанчевог деде Николе (ковачи, лимари и др. занати).

Ћирићи (2 к., Никољдан). У Николића мали. Из Херцеговине. Милутинов (42 год.) прадеда дошао. 1 к. у Шапцу од 1932. године, учитељ Александар Ћирић.

Мијаиловићи (10 к., Игњатије). У Мијаиловића мали. Држе најлепши део села на површи. Стари. У сродству су са Живановићима.

Живковићи (4 к., Никољдан). У Мијаиловића мали. Не знају порекло.

Николићи III (3 к., Игњатије). У Мијаиловића мали.

Филиповићи (4 к., Игњатије). У Мијаиловића мали. Не знају порекло.

Исаиловићи (5 к., Игњатије). У Мијаиловића мали. Не знају порекло. Цела мала слави Игњатија.

Павловићи (1 к., Никољдан). Можда стари.

Перићи (1 к., Аранђеловдан очева слава, Игњатије, по месту где је доведен Бранислав са мајком преудатом). Бранислав из Букора, пре 30 година довела га мати, преудала се у Мијаиловиће.

Пантелић Паун (1 к., Ђурђевдан). У Лободеру. Пре 7 година дошли из села Плужац, општ. Осечина.

Новаковић Душан (1 к., Ђурђевдан). Из ваљевског Црниљева, од пре 5 година. Наполичар, ортак са Пауном био добили по пола куће, као бивши надничари (на шесту килу радили још пре рата) и по 2 hа земље од аграрне реформе.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 228-232), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (3)

  • Nemanja Damnjanović

    Дамјановићи – Петровићи (13 к., Степањдан).У Средњој мали З к., у Николићамали 10 к. ови имају надимак Петровићи. Старинци. Један род са њима:

    Pogrešili ste prezime ove familije kao i svi drugi koji pišu o nama.

    Mi se prezivamo Damnjanović

    Одговори
    • administrator

      Хвала вам на јављању. Важно је да се исправе све грешке, па и ова, која је просто преписана из Радовановићеве студије. Останите уз нас.

      Одговори
  • miroslav jovanovic

    hvala za ovu studiju ali bi trebalo malo aktualizovati podatke ako hocete ja bih mogao za bugarine tojest cigamalu koja danas broji vise od 60 kuca i u koju su u medjuvremenu pristigli i drugi romi
    iz gornje pocerine itd. da napravim jednu malu studiju i ispitam koje kad dosai i kako

    veliki pozdrav
    miroslav mirke jovanovic

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top