Poreklo stanovništva sela Rumska, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
U Gornju malu sela Rumske spadaju ove „male”: Polja ili Lazića Polje, Krstića – Kostadinovića mala, Popovića mala, Grujića mala, Jevtića mala;u Divič malu spada još i Grujičića mala sa Grujičićima i Lukićima II; iznad Diviča male do Grujičića, na mestu zvanom Kram, nalazi se Ciganska mala, zvana Kramski Cigani; ostale male su: Srednja mala, Sređ mala (središni predeo, između jaruga), Erčića mala (nema familije na to prezime, samo se mala tako zove po doseljenicima erskim), Melentića „mala” (između dve jaružice odvojeni od ostalih Erčića, ali tu u blizini), Đerića mala, Bogdanovića mala, Dukića mala, Jovičića mala.
Silazeći sa druma na Velikom Brdu, gde je platforma jezerskih sedimenata disecirana u a.v. od 240 m, putem za Dukića malu, dolazi se, više ove male, na najviši rečni pod Dobrave a.v. oko 220 m. Još dalje, naniže niz istu kosu, preko blagog prevoja silazi se na sasvim jasan i još širi pod od 200 odnosno 70 m, gde prve kuće Dukića male, a zatim, kod MNO i Zadruge, takođe još 20 m niži rečni pod, odvojen od gornjeg izrazitijim pregibom od 180 m odnosno 50 m, još tipičniji i očuvaniji nego prethodni.
Posmatrajući odavde na drugu, desnu stranu doline, tamo se ispod glavica i ploča disecirane jezerske platforme vide veoma jasno oba viša rečna poda, od 90 i 70 m, onaj od 90 m kao najviši, više u vidu fluvijalne površi.
Podovi na kosi Dukića male, kao i sama kosa nalaze se između dubokih useka bočnih dolinica, od kojih neke imaju i žive vode. Ovi potočići, ograničavajući kose, graniče ujedno i pojedine male, koje se drže zasebnih kosa. Svaka mala skoro redovno na zasebnoj kosi. Sve u neogenu.
Idući od Dukića male, sa treće fluvijalne terase (50 m nad Dobravom, čije korito ispod Dukića male u a.v. 130 m), na kojoj i MNO Rumska, prelazi se preko useka Grabičkog potoka (usečen za 30 m) sa njegovim drugim bočnim pritokama. Dolinica Grabičkog potoka usečena u mekom neogenu tzv. „mladih” oblika, skoro V oblika. Idući uz dolinu reke Dobrave, sa zaravni terase od 50 m u Dukića mali, dospeva se u Srednju malu koja je na istom rečnom podu, čija je visina ovde, naviše uz dolinu, za 10 m viša. Put niz Srednju malu kosom vodi terasom od 50 m (treća) dosta široka, tako da je na toj terasi najveći deo male. Preko rečnog pregiba silazi se naterasu IV od 30 m, na kojoj donja škola. Vrlo tipična prostrana terasa. Preko strmog odseka ispod školske terase dolazi se na najnižu terasu 8 — 10 m, petu, koja je pod livadama i kukuruzom. Rečno korito Dobrave usečeno 3 – 4 m u najnižoj aluvijalnoj ravni poslednje terase. Dok na levoj strani doline serija od ovih pet rečnih terasa, na desnoj strani odmah odsek rta između Dobrave i Krivajske reke. Taj odsek od 36 m odmah izvodi na četvrtu terasu, na kojoj naviše uz reku, na dva mesta su kuće.
Reka nosi granit s amfibolitima, amfibolit koji čini interkalacije u gnajsu (gnajs, mikašist, filit, kvarc beli iz kvarcitnih pegmatitskih žica).
Potok između Pandurovića puta, na granici atara Rumske spram Metlića, i Erske male u Rumskoj, zove se Jezero. Bila uvrh potoka ispod druma velika bara zvana Jezero, pa po njoj i potok i ceo kompleks zemljišta nazvan. Jezero utiče u potok Vodeni, koji preseca kose između Erčića i Dukića male. S ove strane Dukića male, prema Sređu i Srednjoj mali, je pomenuti Grabički potok. A na drugoj strani kose Sređa Srednje male, prema Poljima, jeste Duboki potok. Dalje ka izvorištu Dobrave odnosno Ruštanske reke, jeste glavna pritoka sa Cera, zvana Cerkuša (reka), sa više potočića Mrnjak i drugi. Cerkuša izvire sa Trojana, od Skakala. Dalje su Divičanski potok i Kramuša reka, zvana i Kosovac. Kramska reka ili Kosovac dolazi tačno ispod Kika (395 m), dok Cerkuša reka ispod Trojana (605 m). To su i glavni izvorni kraci Dobrave, koja ovo ime dobija još u Ruštanskom polju, pre ušća Krivajske reke. Pre 10-11 godina (1937.) oba glavna kraka su toliko nadošla (uleto), da su odnela tri vodenice i jednu kuću (cigansku); u toku dana triput stizao povodanj najveći što se pamti.
Izvori: U Dukića mali izvor zvani Obršinac, dole u ravnici blizu Dobrave odatle cela Dukića i Erska mala nosili vodu plitka živa voda (vuku kola sa buretom vazdan i opet puno vode); Musićevac u Srednjoj mali, živa voda brvna bila, povadili ih, a na njima „rimska” slova nisu se mogla protumačiti; Dukićevac živa voda u Dukića mali; Bulatovac u Grujića mali (kopana živa voda); Taćin točak živa voda u Diviču (oni „ozgor” kad putuju iz Jadra, preko Cera za Šabac, tako ga zvali); Dejanova voda odnosno Dejanovac, izvor na Ceru; do Konjušnice izvor zvani Mali drum; Ajdučki bunarić pod Konjušnicom (u ataru Miloševca); Osredak, izvor u potoku Jezera, između Erčića i Pandurovića (granična mala Metlića); Mrnjak izvor ispod Skakala; Veliko polje tu više Skakala pošav Ceru, bio izvor zvani Bunarić, pa usahnuo 1914. godine (usled obešumljavanja). Kramska reka ima tri dobra izvora što ne presušuju.
Najdublji bunar u selu je 61 m (dubok), u Srednjoj mali, u Markovićima, i od 59 m u Popovića mali, ispod Cera, i veći broj bunara je oko 30 — 40 m. Oko 100 bunara ima. Ima ih da se voda iz njih ne može iscrpsti: u Lazića Poljima u Obrada Lukića bunar se za nedelju dana sa osam ljudi i čabrom nije nikako mogao iscrpsti dubok 40 m. A ima bunara koji su presahnuli, dok su ranije, pre dve godine, imali vode (tri bunara presušila).
U Diviču su bunari već u filitima. Inače ovamo niže, u neogenu. Od Đerića vodenice dolinske strane, kod Bogdanovića male pa naviše do Cera sve ploča filit. U Popovića mali bunar Vlastimira Popovića: 14 m zemlje (žuta ilovača, crvena i druge gline), 22 m peska raznog i šljunka (u pesku česti obluci kao đačke lopte, a bio i jedan kvarcitni blok, ljuti, čisti belutak) i 4 m „ploče” (možda filit).
Kuće u brdu, dalje od izvora i bez bunara, imaju veštačke bare. Pre ih bilo više nego sad sad više bunara. Sada još uvek je malo bunara u avlijama, obično su u potocima, između mala. Ima znatan broj seljaka koji, otkako su kopali bunare, ne drže više bare. Seljaci uzimali Cigane da im čiste bare. Ciganin Mita po 15 dana je čistio jednu baru pogodio se da očisti baru za vagu žita (20 kg) i za krmaču. Vodu iz bare upotrebljavali za sve sem za piće i kuvanje, inače za stoku, živinu, za pranje. Na nekima basamaci od drveta ili od zemlje. Za svinje posebno. U Diviču, u vinogradima ima i 3 zidane bare, sa krečom radi prskanja vinograda.
Vodenice: Cerkuša, na izvorišnom kraku Ruštanske reke, ispod venca gde prelazi drum za Tekeriš; druga je ispod nje, Jevtića vodenica (Adama Jevtića bivše zadruge); treća vodenica Dragutina Š. Jevtića i njegove bivše zadruge; četvrta je Grujića vodenica (cele zadruge bivše); peta je Senečara vodenica (oko 25 poredbenika, najviše Popovića, Markovića, Kostadinovića, Jevtića i dr.) svega pet vodenica na tome glavnom izvorišnom kraku Dobrave do Divič male. Janjin potok, levi izvorni krak Ruštanske reke ima pet vodenica ukupno: prva Živanovića, druga Petrovića, treća i četvrta Markovića i peta Savića. Kramska reka: na njoj Lukića vodenica i kod gornje škole, zvana Kramuša (poredbenička). Osim toga na glavnoj Ruštanskoj reci postoji još vodenica Okotina, kod Bogdanovića kuća (poredovnička) i Đerića vodenica, ispod Đerića male.
Najjači vetar gornjak ili cerac, sa SZ-a, zimi kad su vejavice, najviše dosađuje; severac zimski vetar; jug, glavni vetar s proleća, topao vetar (ima predanje „Ćoravi Jug”); ustoka, istok, zimi. Ima smenjivanja jutarnjeg vetrića iz doline prema Ceru i večernjeg vetra, sa Cera u dolinu.
Ujesen ovde počne sneg, prvo na Ceru, a ispod Cera kiša; docnije ovuda svuda sneg, a oko Šapca kiša. U proleće sneg svud otopljen, a na Ceru „sonik” vozi „sonice” još!
Atar seoski, prema Tekerišu: Konjuša i ispod Venca (niži deo planine) i Kik; prema Krivaji: Kram, Plandište; prema Metliću: Smrdan (gvozdena voda, kao zaprašena, nosili vodu na ispitivanje za banju pre rata); na putu za Krivaju više bivše vodenice Erkače na Dobravi i odatle Pandurovića put; prema Volujcu i Dvorištu: Veliko Brdo, Osoje i Skakala. Atar sela Rumska ima oko 2400 ha.
U selu svega tri groblja: u Diviču mali groblje na Šaljinovcu, u Krušiku ispod Bogdanovića kuća ka Đerićima i u Dukića mali.
Celo selo ima zajedničku preslavu prvi dan Trojica. Skupljaju se na „vodičnom igrištu” između Bogdanovića i Đerića, pored Reke, tu igranka. Pre rata dolazili i zakupci šatora, licideri sa kolačima. Rumska i Metlić jedna parohija, a Krivaja i Bukor druga parohija; ranije bila sva četiri sela zajedno, do 1910. godine. Osim prvog dana Trojica, selo imalo svoju zavetinu i na dan Sisoja, po st. kalendaru 6. jula. Tri godine uzastopce tukao selo grad u isti dan i u isti čas licem na Sisoja. I onda pop Dragomir Gavrilović, od Gavrilovića iz Erske male, pozvao narod na skup i rešili da Sisoja zavetuju. I otada, od 1908. praznuju Sisoja, drže vašar takođe, na Vodici dole u Reci, pod Đerića malom kraj Dobrave.
U dnu sela, oko reke Dobrave su livade i kukuruz (u livadi kraj reke raste trava oblica i gunjica i divlja crvena detelina; paulje nema ovde već u toku Bukora); kukuruz seju zuban i šidski duplo bolje rodi dole kraj reke, dok u brdu slabije (brzak ni osmak ne seju). Od puta, kraj leve obale reke pa naviše, gredom: ispod brda kukuruz, pšenica, a oko kuća voćnjaci, bašte; a gore na vrhu, oko džade, najviše vinogradi. A od Dobrave, uz njene bočne potoke, u svim padinama potocima u svima šuma: odozdo naviše bela šuma (grab, bukva, klen, jasen, brest, vrba), zatim graničevina i cerovina (oko džade), a na Ceru još više, rastovina i cerovina (cer, grm tu ulazi i bjel i granica). Šuma jako ogoljena, čak i na Ceru. A pre selo bilo sve šuma. U svakoj mali bile po dve do tri kuće (u Dukića mali bilo 5 kuća, u Erčića mali jedna, u Popovića mali jedna itd.). Do pre 50 godina bile samo dve poljanice na mestu Parlog, kod vinograda Alekse Gavrilovića uvrh male Dukića ostalo sve šuma bila (graničeva, cerova, a do jaruge i bukova i grabova). I sad, na sred džade gore na kosi, kod erskih vinograda, panj od grma, prečnika od 1 metra. Tu bila džada i pre, ali uska, a od pre 70 godina proširena.
U izvorištu Ruštanske reke bila „seoska planina”. Stanisav Jevtić (72 god.) kako je zapamtio, znale su se deonice za svakog domaćina (dakle, bila je već izdeljena) dole šuma, a u tom pravcu pošav vencu, gore utrina (to se zvalo utrina). Dok je bila šuma, zemlja se držala. Iskrčeno, najpre bile njive. Posle zapuštena većina, jer voda odnela zemlju. Još poneki „zirate” na tom mestu, ali slabo.
Na utrini seoskoj bila popaša stoke preko dana, od proleća do jeseni izgonili gore. Onda muzli samo kod kuće, ujutru pred odlazak i uveče pri povratku. I goveda izgonili. To su iskorišćavali od 25. marta pa do Ilindana, kada su dole napasali na strništu.Ujesen goveda hranili šarovinom, sačmom; ovce i dole po nezasejanom, i gore na utrini.
Kod Dejanove vode, odnosno Dejanovca, izvora na Ceru, bile još tri kolibe više. Jedna Kostadinovića i dve Jevtića kolibe, a košare imali u svakoj njivi. Te tri „kolibe” bile zidane i crepom pokrivene „kuća” sa ognjištem, i soba. Tu boravili govedari koji izdržavaju stoku samo zimi. Leti, kad zagore, napuštali kolibe. Tu hranili stoku preko cele zimske polovine godine. A sad ima samo jedna Jevtića koliba, Mikaila Jevtića: od 1920. godine napustili kolibe, pa ni u ovu ne idu. Pre držali kod kuće samo konje i po jedan par goveda, dok ostalu krupnu stoku terali u Cer, i zimi, na kolebama, košarama.
U selu ima više samouka: 1 kovač radi i za selo, 2 kovača koji rade samo za sebe a imaju sav svoj alat; do ovog rata preko 20 ljudi sami su sebi klepali raonike za plugove. Ima i kolara (4), pintera, stolara (isto sve zanate sa drvetom jedan isti zna), opančara (5), šustera (1); ima i dunđera, zidara, nekoliko (Živko Đerić, Ilija Đurić, Rajko Mijailović i Svetin Kostadinović) rade i po selu, samo na nadnicu (rade i u zamenu za drugo da im se uradi, poore i sl.). Selo je imalo pre „vikača” stalnog (do 1945), a zatim i sada, prema potrebi.
Grujića mehana (obeležena na austrijskoj karti 1:75000 od 1917.) preneta 1921. u selo sa druma; kupio je Milivoje Mitrović za svoju kuću i preneo u selo, u Dukića malu. Do 1914. godine bila kafana zvana Grujića, na drumu kod mesta Mrnjak, više Srednje male, odnosno više Grujića male. Bila na 26. kilometru (od Šapca), na jedan kilometar pre ćuprije. Ta je kafana radila dok je ovaj put služio Jadru, Azbukovici, Rađevini, za izvoz suvih šljiva za Šabac. A kad je prosečen novi put iz Loznice za Valjevo, preko Draginca i Zavlake na Osečinu, onda trgovina suvim šljivama „okrenula” iz ta tri sreza ka Valjevu, a prestala da ide za Šabac od 1914. god. Onda Grujića kafana mnogo putnika imala („sto kola đubreta samo od te kafane vozili na ruštanske njive”). Vozili su najviše „kirajdžije” na volovskim konjima sa zvonima zvanim „bronza” („neće da zadrema iksan”); čitavi karavani kola sa suvim šljivama išli za Šabac. Vozili su najviše u jesenja tri meseca, septembar — novembar. Po 20 vatri kod Grujića mejane moglo se videti. Cer određivao položaj kafane: „da nam je Cer prevaliti”. Kiridžijska bila sva jadranska sela, od Draginca pa ovamo do Cera Gornji Jadar.
Dve su škole: jedna na sastavu Kosovca (Kramske reke) i Ruštanske (Cerske) reke u Gornjoj mali, a druga je u Srednjoj mali. Godine 1940. podignuta gornja, a donja još nije dovršena. Pre toga škola u Krivaji, kao i parohija što je tamo bila.
„Madžarska” groblja su na više mesta: gde je danas pušnica Melentića, u Erčića mali, bilo madžarsko groblje; u Popovića vinogradu u Popovića mali; u vinogradu Ljube Markovića u Diviču i na Kulini, u Dukića mali. Na Kulini bila kula turska sedište subašino, bilo mesto zborno egzercir turski. Na brdu više Smrdana na mestu zvanom Crkvine nalazili troske od kovača, komade od zemljanih lonaca po pola cola debelih, prstenje (bakar i srebro), brusove. Na tome mestu bila crkva, pamte kako su odatle preneli crkvu u Krivaju, gde je sklonjena od Turaka (tu su bile jele u potesu). Kram je jedan do jedan i po kilometar do Crkvina šumurina bila opasna u svoje vreme. Na Konjuši, kao delu planine, nalazi se Konjušnica podrumina neka, bio zid (vadili za bunare tesan kamen); ima tragova pitome loze čokota (na jednoj lipi našli). Srebrne rupe, mesto zvano u ataru sela Rumske do Tekeriša, blizu međe seoske u izvorištu reke Kosovca (Kramske reke). Kopani rovovi više desetina metara dužine, dosta duboko tražene rude. Ima u „graniku” (granit) gore u Ceru sjajnih minerala, kao „krelja” u ribe (krljušt), a sija se kao srebro.
U Rumskoj svega domaćinstava 234, a broj članova domaćinstava 1365.
Poreklo stanovništva
Srednja mala:
Čikanovići-Ristivojevići (7 k., Lučindan). Čikanovići po nekom starom, zvali ga Čika, Čikan. Ljubin (66 god.) otac Ilija, deda Milin, pradeda Ristivoje (po njemu Ristivojevići), čukundeda Marko (bili Markovići); Dimitrijev (53 god.) otac Dragić, deda Aleksa, pradeda Pavle, čukundeda Ristivoje, pračukundeda Marko. Ljuba Ristivojević slušao da su došli „od Niša”, starinom „Nišlije”. Marko bio zarobljen u Carigradu, pobegao otuda, nije smeo u Niš i nastanio se ovde. Sa njima isti rod:
Vasiljevići (10 k., Lučindan). 8 k. u Srednjoj mali, 2 k. u Poljima, Milivojevići (2 k., Lučindan). Sve tri današnje familije zvale su se ranije Markovići (19 k. ukupno), svi od Marka (Ristivojeva braća Vasilj i Milivoje).
Lukići-Musići, od starih nadimak (4 k., Nikoljdan). Starosedioci. Nikola Musić poznati pop.
Jovanovići-Jošići (8 k., Lučindan 5 k., Nikoljdan 3 k.). Iz Joševe, iz Jadra, došao Nikola matori oko 1830. g. i od njega su 5 k. Lučindanaca; a one 3 k. što slave Nikoljdan, oni su Musići starinom u njih došli Jošići nekoj devojci u kuću.
Mijailovići – Marišanovići (6 k.) i Barakovići (4 k.) tj. (10 k., Mitrovdan). „Domoroci” starosedeoci.
Gligorići I (2 k., Nikoljdan). I oni su Musići, starosedioci. (Dakle Musići su: Lukići 4 k., Gligorići 2 k., svega 6 k.). Zove se i Musića mala.
Sređ mala:
Gavrilovići I (4 k., Mitrovdan). 3 k. u Sređ mali, a 1 k. u Dukića mali. Starosedioci.
Petrovići (2 k., Nikoljdan i Mitrovdan ova druga slava „na imanje”). Jovan Bojadžija, zvao se Jova Bećar, Bosanac (njegova slava iz Bosne Nikoljdan), došao od ustanka Karađorđeva i naselio se uz Gavriloviće. Ceo jedan rt dobio od čiče Gavrilovića.
Dukića mala:
Mitrovići I (2 k., Đurđevdan). Milivojev (59 god.) otac Ivan, deda Neško, pradeda Vasilj, čukundeda Jevrem, pračukundeda Mitar on doselio od Stupnice Gornje, iz Jadra. Izbegli posle 1815. godine na slobodnu teritoriju.
Matići zvani (nadimak) Đakovići (1 k., Mitrovdan). Starosedioci.
Teodorovići nadimak Zorići (6 k., Nikoljdan). Doseljeni iz Jadra, iz Korenite, od „onih ustanaka”.
Gavrilovići II zvani Pureševići (4 k., Mitrovdan). Starosedioci. Oni su se zvali nekad Dukići oni najstariji, i u selu i u mali.
Erčića ili Erska mala (nema familije na to ime, samo se mala tako zove, po doseljenicima erskim):
Jovanovići-Erčići (8 k., Jovanjdan). 7 k. u Erčića mali, 1 k. u Dukića mali. Aleksin (18 god.) deda Obrad (umro 1946) pričao da su njegovi iz Hercegovine. Čukundede Milana otac doselio, Era. Kad su otuda doselili u celoj toj mali bile svega 1 kuće (Jovanovići, Gavrilovići III i Gligorići).
Gligorići II (5 k., Jovanjdan). Iz Hercegovine, kad i Jovanovići.
Gavrilovići III (8 k., Jovanjdan). Takođe iz Hercegovine. Oni bili svi jedna familija: Gligorići, Jovanovići i Gavrilovići III. Svi Erčići bili najpre „seli” u malu Brđani, u Metliću, pa odatle ih rasterali Metlićani, i oni došli tada u Ersku malu osnovali je. Onda sve šuma bila.
Makevići (2 k., Aranđelovdan). Stanojev (28 god.) pračukundeda Makevija kao sluga došao sa Erčićima iz Hercegovine, čuvao svinje u njih. Voleo devojku u Erčića i oni ga doveli i dali mu imanje gore navrh male.
Beneš Pavle (1 k.). „Sedi” pod kiriju u Erčića mali. Majstor bravar, iz Čehoslovačke odnosno Češke, od I svetskog rata; bio u I svetskom ratu naš borac, ostao invalid onda. Ima brata u Šapcu, Josip Beneš, puškar.
Mitrovići II (1 k., Đurđic). Zlatimirov deda Vlajko iz Volujca, pre 30 – 40 godina (došao), i sad tamo familija Mitrovića, u mali Parlog.
Melentića mala: (odvojeni od ostalih Erčića, ali tu u blizini).
Melentići (3 k., Aranđelovdan). Iz Ercegovine, kad i ostali.
Aščići zvani, a pravo prezime Živanovići (2 k., Jovanjdan). Nisu bili aščije, ali su „nekako zavraćeni ljudi”, „najprostiji”. Oni su najstariji, zatekli ih Erčići kad su došli iz Hercegovine.
Đerića mala:
Đerići (8 k., Aranđelovdan). Živkov (30 god.) otac Milan (70 god.), deda Živan, pradeda Mihailo, čukundeda Milisav, pračukundeda Nikola doselio od Bastava, od Krupnja.
Đurići (3 k., Nikoljdan). Čedomirov (36 god.) otac Petronije (umro 1932), deda Milinko, pradeda Milovan – Mika, čukundeda Đura, on došao nekoj devi u kuću iz Komirića, gde Đurića i sad ima jedna kuća samo.
Divič mala:
Petrovići (2 k., Lučindan). Obradov (40 god.) otac Vladimir, deda Milosav, pradeda Marinko, čukundeda Petar iz Pomijače u Jadru, naselio se na pusto zemljište. Sa njima jedan rod (uzimaju se odavno) jesu Markovići II (4 k., Lučindan), od Petrova brata Marka iz Pomijače;
Živanovići (4 k., Lučindan), od Živana, Petrova brata, iz Pomijače;
Savići (4 k., Lučindan) od Petrova brata Save, iz Pomijače. Sve četiri familije bile jedan rod, svega 14 kuća.
Kostadinovića mala ili zvana Krstića mala:
Kostadinovići (8 k., Nikoljdan). 7 k. ovde, 1 k. u Jevtića mali. Starosedioci. Danilov (33 god.) otac Mihailo umro 1915. u ratu, u 24. godini, deda Dragić, pradeda Petar; još dva-tri pojasa do Kostadina možda.
Jankovići (3 k., Trivunjdan). Njihov otac Mitar iz Bosne, od Maglaja, izbegao pre 80 godina. Mitar umro pre 15 godina u devedesetoj godini. Kocem ubio čoveka što mu čupao rasad za kupus koji je zasejao na kotarištini (mesto za seno).
Krstići (v k., Nikoljdan). Starinci.
Paunović Uroš (1 k., Jovanjdan). Iz Pomijače, iz Jadra, pre 10 godina, na imanje pastorka.
Jevtići I (4 k., Stepanjdan). Stanisavljev (72 god.) otac Marko, deda Miloš (i brat mu Cvetko), pradeda Janko doveden od Jarebica, iz sreza jadranskog, odnosno majka ga donela u trbuhu, udata za Jevtu, od onih Jevtića Po Jevtića mali. Po poočimu Jevti ostalo prezime, a u Jarebicama se zvali Jelići njihova slava sačuvana po starom rodu, Stepanjdan. Dok su bili u zadruzi, pradeda Janko slavio obe slave, posle očevu. Stanisav zapamtio kad je bio čobanin (domaćin bio stric njegovog oca, Cvetko) da imalo u zadruzi: 10 goveda, 35 – 40 muzovnih ovaca, sa jaganjcima i jalovicama oko 90 (koze onda zabranjivane kad su bili „naprednjaci”, a radikali puštali koze da se gaje); svinja 28 belih i 14 crnih. Svinje živele o bukvici, o žiru (graničevine, cerovine i bjelove), o divljakama (jabuke, kruške i dr.).
Bogdanovića mala:
Bogdanovići (1v k., Nikoljdan). 15 k., ovde, 1 k. u Grujičića mali, više nove škole na brdu. Od starine ovde, kad i Kostadinovići.
Usolov Mihailo (1 k., Đurđic). Mihailo (17 god.) od oca Ivana, ruskog emigranta (poginuo 1942. godine u logoru, preko Rumske), i majke Srpkinje, iz Đerića male, udate za Ivana. Đurđic po ženinoj slavi od prvog muža, iz Pantića familije.
Jevgići II (1 k., Stepanjdan). Iz Kostadinovića male.
Stojinovići (2 k., Lučindan). Nepoznato poreklo.
Pantići (1 k., Đurđic). Stevanov otac doseljen iz Bosne.
Mandić Miloš (1 k., Đurđevdan). Njegov otac Ivan iz Prnjavora Mačvanskog pre 15 godina; kupio plac oko 15 ari i radi kao kovač.
Grujičića mala (do Diviča):
Grujičići (7 k., Nikoljdan). 6 k. ovde, a 1 k. u Bogdanovića mali. Doseljeni, nepoznato odakle.
Grujičića mala do Cera, više nove škole:
Lukići II (5 k., Đurđevdan). Nepoznato poreklo.U Lazića Polju:
Lukići I (9 k., Lučindan). Poreklom od istoga pretka od koga i Čikanovići – Markovići od Niša. Jedan od te familije odselio odavde u Buđenovce (1813. možda, a možda i ranije, sa Čarnojevićem).
Lazići (2 k., Lučindan). Takođe istog porekla, od Niša.
Veselinovići (2 k., Lučindan). Otac njihov Živan iz Azbukovice, iz Selanca, došao na imanje Lazića (uzeo ga Lazić Ivan u kuću kao posinka, i prepisao mu deo zemlje; nije imao muške dece, ali ga oženio iz druge kuće).
Markovići I (2 k., Lučindan). Iz Srednje male, od Vasiljevića poreklom iz Niša, kao i ostali.
Ristivojevići – Čikanovići (1 k., Lučindan). Isto poreklo kao Markovića.
Mijailovići (1 k., Mitrovdan). Od Mijailovića iz Srednje male starosedioci na Lazića imanje došao ženi u kuću, zadržao slavu.
Madžarevići (1 k., Stepanjdan). Jakov doselio kao majstor kolar iz Bojića, u prvom svetskom ratu, 1915. godine. Poreklom iz Valjeva, tamo rođen. Onda bio mlinar kod popa Erčića (šest potočara i sad ispravne, a zimi rade).
Popovića mala:
Popovići (13 k., Nikoljdan). Iz Rađevine, iz Komirića došao Lazar, koji je umro 1848. godine; u Komiriću i sad Popovići (Nikoljdan). Kumstvo im bilo u Cvetulji Jokići, pa oni prešli u Badovince; držali kumstvo do pre 70 godina. Vlastimirov (49 god.) otac Živko, deda Stepan, pradeda Lazar on došao u doba ustanka. Lazar u Diviču ima spomenik.
Gajić Aleksa (1 k., Jovanjdan). Iz Pomijače u Popoviće, ženi na imanje, pre 10 godina.
Grujića mala:
Grujići (9 k., Nikoljdan). Starosedeoci. Od njih učitelj Žika ovde.
Jevtića mala (do Grujića male):
Jevtići II (6 k., Nikoljdan). Starosedioci.
Ciganska mala zvana Kramski Cigani:
Jovanovići (18 k., Nikoljdan). Stari doseljenici zemljoradnici, kovači „prčvare”. Doseljeni iz Brnjca u srezu Jadranskom, pre 110 godina, kao kovači, grebenari i poljoprivrednici. Ne govore vlaški već samo gurbetski (ciganski) i srpski. Svi ovdašnji Cigani su Romi, a vlaški ih zovu Gurbeti (oni pak njih zovu Rumuni). Proka Jovanović i Janko Jovanović prijavili kovački zanat, ali samo Proka ima kovačnicu u mali Kram, dok Janko samo ide po selu kao kovač sa pokretnom mešinom od jarca i sa nakovnjem od 5 kg. Kad se kopa on ne kuje; zimi kuje. Ćumur samo za sebe prave, ne za prodaju. Pored kovačkog zanata, nešto prihoda od malo zemlje, najviše Cigani žive od sezonskog poljoprivrednog rada: prvo kopaju vinograde ovde i po ostaloj Pocerini; posle ide kopanje kukuruza po srezu i po Sremu; posle žanju kosama žito i pomoću srpa kupe (srp već 30 godina izbačen iz upotrebe za žnjevenje; sad pomoću srpa samo kupe „oboreno” žito); docnije berba kukuruza, berba repe po Sremu, utovari repe po Sremu, zagrtanje vinograda; zimi kod kuće. Od Jovanovića troje i od Stevanovića dvoje su svirači (tambura, violina).
Romanovići (1 k., Nikoljdan). Kovači i zemljoradnici. Pavle Romanović – Đorđević iz Bele Reke, 1906. donela ga mati. Pre toga bili ovde svi Đorđevići; 1880. godine oterani za Belu Reku.
Stevanovići (4 k., Nikoljdan). Kovači, zemljoradnici. Njihovi stari iz Brnjca (srez Jadranski), pre 110 godina.
Joksimovići (2 k., Nikoljdan). Kovači i zemljoradnici. Doseljeni iz Bukora, pre 20 godina. Došli kao nadničari; kao i svi drugi Cigani kupili dva ara zemlje koliko za plac. Ima jedna zadružna kuća Jovanovića, sa 3 ha zemlje, tri brata u Ciganskoj mali Kram: Dragomir, Vladimir i Živan (umro u Americi pre turskog rata) njegova deca su tamo. Osim toga Proka kovač, Jovanović ovoga leta kupio jedan i po hektar zemlje. Ostali samo borci oko 10 kuća, dobili po pola do jednog hektara zemlje „od agrara” (od Đorđa Gavrilovića iz Erske male uzeto „za agrar” 15 ha).
Jezdimirović Mladen (1 k., Nikoljdan). Iz Sinoševića kao mlinar došao 1944. godine. Tamo ih ima 8-10 kuća.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 236-246), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)