Порекло презимена, село Радовашница (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Радовашница, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Р Порекло становништва села Радовашница, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Р Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Радовашница (Шабац)

Порекло презимена, село Радовашница (Шабац)

Порекло становништва села Радовашница, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

У селу су мале: Горња мала (куће прве под џадом на левој страни од Реке, на темену косе) на брду с ове стране Реке; преко Реке је Доња мала; на брду је мала Живановића; преко брда Пантелића мала (на пола километра од претходне). Куће Пантелића су на четири места преко потока који увире у Врбовац; с ове стране потока, под теменом косе Црвено брдо (у дну стране, на реци, филити правца североисток-југо-запад за 70 степени; преко филита неоген: крупнозрни песак од груса, шљунак, песковита глина са гвожђевитим конкрецијама и црвене глине и пескови). Живановића мала са пет кућа на том месту и под њом једна кућа Матића. Иза ове ерозионе котлинице, преко Врбовца, Десићко брдо. Преко темена највиших коса, уврх Врбовца, види се подножје Цера од Коњушнице и Тројан-града па до Косанин-града; висока дрвета „цер”. Крчевине од подножја високо уз обронке Цера. „Бања” је испод широке и окрчене косе, у радовашничком месту, на њиви Живадина Миркановића, у равни. То је бања „од реуматизма”, мирише на сумпор, зими не мрзне топла, пуши се, уствари млака. Има још једна друга у Живанића Дамјана, још „јача”, пола километра даље. Летос било преко 200 људи у бањи, станују по селима; има станова у Живадина, где се купају. И ова минерална вода на истој раседној линији као минерални извор у Белој Реци.

Атар иде према селу Цуљковићу свега до винограда; према Белој Реци до џаде, па до Бобије (417 m); према Десићу до реке Врбовац ту на брду градине Копљевић. А река Копљевић је име које обухвата четири села: Грушић, Десић, и ова два села; Копљевић је међа и према Грушићу као и према Десићу.

Преслава села је Николај (кад село слави тад вашар). Сабор манастира Радовашнице је Св. Аранђел. Манастир има такође „вашар” Св. Илија. Манастир миниран 1941, све околне зграде попаљене. Црква била покривена шиндром. Манастир мало обновљен (капела, кућа, штала).

Манастир имао свега земље 260 hа; од тога 48 hа оранице и друге обрадиве земље, шуме 150 hа, остало пашњаци. Сељаци радили наполицу. Од прошле године аграром обухваћено, и ма- настир има сад 10 hа (6 hа шуме, 4 hа зиратне земље).

Сеоско гробље је више манастира преко реке.

Има и тзв. Маџарско гробље на сеоској главној коси поред џаде, на средокраћи до манастира. Плоче по 1 хват велике, поло- жене по гробовима; било их и усправних. Гробље било све у шуми, скорије покрченој (пре две године). И на месту званом Гучево има гробље у подножју Цера изнад Бобије на средокраћи бочне косе ка Бобији. Косанин град је с оне стране венца. У подножју Цера Манојлова њива искрчена пре 50 година (звала се и Попина њива, по надимку му). Друга градина у поднoжју Цера звана Костића градина сеоска такође пре 60 — 70 година крчена; кад је владала напредњачка партија, онда Марко Костић био председник, крчио планину, направио чардаке.

Селска шума била велика, 111 hа: Лисина, више манастира, Блажиште, десно од манастира, а ту и Кулина (има темеље од куле као и Косанин град). Шума подгојеница млада, после рата искрчена била; њу су узели сад у државне шуме (још не дефинитивно). Ту село имало и заједнички пашњак. У селској шуми и доле у приватној шуми било је колиба за сточарење; стоку изгонили само преко дана, а нису летовали на планини.

У селу Радовашници кућа 60 а становника 300.

 

Порекло становништва

Живановићи (10 к., Миољдан). У Живановића мали 8 к., у Дојној једна кућа, у Горњој мали једна кућа. Старинци. Будимиров (50 год.) отац Мијаило, деда Гојко, прадеда Мијаило, чукундеда Јован, прачукундеда Живан. Изројили се од времена Гојка и сина му Мијаила.

Пантелићи (10 к., Миољдан). У Пантелића мали. Стари. Рајков (63 год.) деда Пантелија. Некад се звали Марићи по баби Мари. Она узела за човека Пантелију.

Аћимовић Војислав (1 к., Пантелијиндан). „Стародревни”. У Горњој мали. Војислављев (37 год.) прадеда Јеремија.

Недељковићи (7 к., Ђурђиц). У Дојној мали 6 к., 1 к. у Горњој мали. Петров (70 год.) деда Недељко, прадеда Живко. Из Недељица доселио.

Зеленковићи (2 к., Никољдан). Дојна мала. По надимку презиме. Старинци. — Јовановићи (3 к., Ђурђиц). Живановића мала (преко реке место). Велимиров прадеда Антоније; не памти се да су досељени.

Миркановић Живадин (1 к., Аранђеловдан). У Пантелића мали (место звано Врбовац). Из Бадовинаца. Живадинов прадеда Илија дошао, „скоро” пре 100 година. Има Миркановића и у Бадовинцима.

Бакићи (2 к., Срђевдан). У Горњој мали. Душанов отац Никола из Срема, донео га од две године старости (сад 65 год.); као кожувар призетио се у Мариће (изумрли, славили Алимпију).

Ловчевићи (2 к.3 Степањдан). У Живановића мали. Из Слепчевића дошао Марко Ловчевић пре 89 година. Купио земљу. Ловчевића има и у Добрићу, у Рибарима и Богатићу, а не зна да ли их има у Слепчевићу.

Живанићи (8 к., Аранђеловдан). У Горњој мали 6 к., 2 к. у Пантелића мали у Врбовцу. Остојин отац Илија и његова браћа: Петар, Драгојло, Станојло и Манојло дошли из Црнобарског Салаша пре 60 година.

Ивковићи (2 к., Миољдан). Горња мала. „Старина”.

Пекић-Тодоровић Миливој (1 к., Пантелијиндан). Горња мала. Старина.

Васићи (2 к., Ђурђиц). Горња мала. Старина. И сад једна кућа замире (само женска деца).

Јовичић Милисав (1 к., Ђурђиц). Горња мала. Милисављев отац Аца из „Прека”, из Пивница (Бачка, а он каже „Банат”), пре више од 60 година. Аца и Ђура браћа заједно дошли као земљорадници. Били на манастирској колеби, после узели плац; прво служили у манастиру као помоћници. Ђурини синови Светозар (Цвеја) и Милован у Шапцу, од пре 40 година.

Ивановићи (3 к., Тривуњдан). Горњамала. „Старинци”.

Станковић Божа (1 к., Св. Аранђео). Горња мала. Божин отац Никола из Шумадије („Шумадинци”), ушао у Живаниће као зет, пре 50 година Божу отац довео као малог.

Лукић Илија (1 к., Степањдан). Горња мала. Из Десића, Илија уљез у Ловчевиће, пре 22 године. У Десићу има фамилију, иста слава.

Савић Радиша (1 к., Петковача). У Живановића мали. Радиша из Добрића, дошао на материнство у изумрле Стојниће (њихова слава Петковача, а његов род у Добрићу слави Никољдан).

Недић Пантелија Паја (1 к., обе славе: Миољдан на кућу Живановића, а Лучиндан стара слава из Десића). Из Десића, ушао у Живановиће као зет. Паја слушао од ђеда Василија да су од сестре браће Недића; она се звала „Неда”, узела неког Босанца у кућу. Има и сад споменик у Десићу.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 207-210), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top