Порекло презимена, село Накучани (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Накучани, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радо Порекло становништва села Накучани, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радо Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Накучани (Шабац)

Порекло презимена, село Накучани (Шабац)

Порекло становништва села Накучани, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Накучани дели се на следеће мале: идући низ леву страну долине Добраве од Цвејића мале као последње у Метлићу, прва накучанска мала Шешића – Радаковића је до потока званог Речица; преко Речице је Алимпића мала, на још пространијој тераси, четвртој речној, веома широког темена и благог пада ка Добрави, која води до саме цркве; на путу од Волујца, односно са џаде за цркву, је мала Марјановића- Шешића; Дивич мала лежи између Црњевске реке и Добраве, под Мамутовцем, на рту; Стројица мала, по реци Стројици која одваја срез Поцерски од Посаво – тамнавског среза; а на коси где је мала Стројица је пут(друм) Шабац — Црниљево — Осечина — Ваљево.

И код Добраве у Накучанима, као и у Криваји, и у Румској, и у Метлићу асиметрија: лева широка, десна страна долинска стрма.

Реке: поред Добраве, Црњевске реке и Стројице, поток Џаџинац, који силази од Насапа, са коте 205 изнад Синошевића; испод Шешића – Радаковића мале поток се зове Речица.

Бунари и живе воде: Павловац у Панића; Стублина је ка Стројици, али је употребљава и Дивич мала; Стројица у истој мали, до реке; Ђурића бунар и Јанковића бунар у Стројици; Вичиновац извор у Стројици; чесма звана Ранковац, код цркве, испод ње, на месту извора; у Дивичу најдубљи бунар 14 m; ђерам Радаковића у Речици; бунар „са точком” Алимпића Драгутина.

Воденице: на Добрави су три, све три расходоване: узводно Јошевка (поредовничка), Живковићанка (поредовн.), Брђанска зове се по Дивичу, на брду (поредовн.). На Стројици је воденица Игњата Пантелића (самостална); на Црњевској реци воденица Чеде и Добривоја Јовичића (ортачка). На Добрави има долап Милана Алимпића, подигао га сам пре 10-12 година. Отишао доле у Посавину (кад је питање среза око Саве онда Дојна Поса- вина исто што и Посавина) и узео нацрт од својте из Орашца (ожењен из Мишара). Милан долап окреће само кад је суша, наводњава само башту (гаји поврће само за себе: купус, паприку, парадајз, краставац, боранију).

Испод Мамутовца мајдан песка у Дивича атару, чист бели песак. Употребљава се и за израду цигли да се не лепи земља за калуп.

Гробља су два: једно у Стројици, на друму Шабац — Црниљево, долазећи из Шапца на пола километра испред Стројице мале, на месту званом Деонице, а цело брдо зове се Царић; а друго гробље у Шешића – Радаковића мали (усред мале, између Радаковића и Шешића). Гробље је заједничко сви Цигани са Србима у истом.

Сеоска преслава Спасовдан. Скуп пре био на месту званом Стублина, крај Дивич мале према Стројици. А од 1945. код цркве.

Стара црква, пре данашње, била дашчара изгорела кад прављена нова покрај ње, пред рат 1876 – 78. Нова подигнута од цигле са места. Црква Св. Јована Претече слави Ивањдан у дну Алимпића мале. Генерал Ранко Алимпић поклонио звона цркви, озидао чесму. У цркви било јеванђеље, поклонио Радич Радовановић, учитељ из Накучана, пред овај рат.

У школи накучанској књига: „Живот и рад генерала Ранка Алимпића у вези са догађајима из најновије српске историје. Написала његова удовица Милева” (рођена Вукомановић, ћерка Петра Вукомановића, брата књегиње Љубице). У Београду, штампано у Српској краљевској државној штампарији 1892, стр. 738; са прилогом: „Ратна прокламација 1876. браћи нашој у Босни од главног команданта дринске војске ђенерала Ранка Алимпића”.

На иконострасу цркве, десно од великих двери, икона Спаситеља ИС ХС, доле: „Помени Господи раба твојего Антоније Негованович 1825.” Лево од двери, икона Богородице: „Пресвјатаја Богородице моли Бога о рабје твојем Марко Боринац у 1825. февруарија 28.” (Боринчевићи из села Заблаћа). На икони Св. Јована: „Приложи сију икону раб Божји Максим са супругоју јего”.

Број кућа у Накучанима 189, а број становника 1050.

 

Фамилије

У Шешића – Радаковића мали:

Танасковићи (4 к., Св. Никола). 1 к. овде, 3 к. у Дивич мали. Из Херцеговине. Војислављев (51 год.) отац Светозар (умро у 74. години 1935), деда Милан, његов отац вероватно дошао.

Радаковићи (6 к., Св. Симеун Столпник). 4 к. овде, 2 к. у Стројица мали. Данилов (47 год.) отац Михаило, умро 1916. као заробљеник у Нежидеру; деда Глигорије, Глиша, умро 1937. у 85. години; прадеда Милан, чукундеда Радован из Осечине ваљевске. Кад је умро однео перчин на глави. У Осечини њихова фамилија звала се Јанковићи (и сад има тамо Јанковића). У Осечину из Лике дошли, пре чукундеде Радована.

Панићи (7 к., Св. Лука). 2 к. овде, 5 к. у Дивич мали. Михаилов (59 год.) отац Душан, деда Милош, прадеда Урош, његов отац, доселио из Херцеговине. Пана ставао у Накучанима, други брат остао у Румској, Васиљ, од њега сада Марковићи а зову се и Васиљевићи, а трећи је ставао у Малој Врањској, Богић од њега Богићевићи. Једна слава: Лучиндан.

Томићи (1 к., Св. Јован). Можда старинци.

Гајићи (1 к., Ђурђевдан). Дошли из Метлића пре 30 година, из Цвејића мале, а у Школској мали Чедомир и Драгомир Гајић иста фамилија.

Станишићи (2 к., Степањдан). „Стародревни” тако упамтили.

Шешићи (25 к., Степањдан). 12 к. у Шешића – Радаковића мали, 13 к. у Марјановића – Шешића мали. Маринко и Марјан, браћа рођена, отац им био Шеша звани, из Херцеговине досељен. Од Марјана су Марјановићи, од Маринка су Шешићи. Марјана Шешића (74 год. резервног пуковника, до турског рата био колар, а отада војник) отац Вилотије, деда Маринко, прадеда Шеша; он из Херцеговине дошао са братом Јовишом (Јовишићи у Дивич мали) и Алимпијем (пашеног Шешин).

Стаменићи (1 к., Никољдан). Добросав из Метковића, призећен на женино имање (у Томиће), пре 15 година.

Марјановића-Шешића мала:

(Шешићи у овој мали вид. напред). Њихова фамилија, огранак су:

Марјановићи (11 к., Степањдан).

Ивковићи (2 к., Степањдан). Иста фамилија, сами „покрстили” ново презиме, по Ивку, ђеду ових двеју кућа.

Алимпића мала:

Дабићи (2 к., Св. Никола). Јанко, отац Стевана (55 год.) и брата његовог Мирослава (57 год.), као свештеник дошао од Ужица, 1887, на парохију ове цркве; а Јанков отац Павле, сељак, дошао из Алина Потока, засеока Криве Реке ка Крчагову (Дабића има у Алином Потоку и сада).

Алимпићи I (50 к., Св. Ђорђе). 49. к. овде, 1 к. у Стројици мали. Запамтили да су досељени из Лике кад и Шеша из Херцеговине. Дошао Алимпије пашеног са Шешом.

Алимпићи II звани Кеџићи (4 к., Игњатије). Из Дворишта. Драгутин Алимпић (68 год.), његов отац Лазар, а стричеви Живко и Игњат (Кеца надимак овог последњег), деда Милентије. Он доведен као мало дете из Дворишта, од Марковића, преоко 95 година.

Стројића мала (пре катастра звала се Врапчевића мала по Илији Пантелићу Врапцу (народном посланику, у скупштини тако зван); а звала се и „Она мала”. Почев од гробља:

Вујићи (5 к., Ђурђевдан). Милутинов пранђед доселио однекуд, непознато.

Матићи (1 к., Степањдан). Мирослава (48 год.) отац Маринко, деда Милан, његов отац доселио из Јошеве (Јадар).

Ђурићи (1 к., Ђурђевдан). Здравков пранђед Ђура из Теочина, од Сувобора, преко 100 година како дошао.

Ђаковићи (1 к., Степањдан). Род са Матићима из Јошеве.

Седларевићи (2 к., Јовањдан). Стари.

Николићи звани Ерићи (3 к., Лучиндан). Љубисављев деда Милинко из Коњуше (Подгорски срез), а тамо Ере из Херцеговине.

Петровићи звани Вркићи (6 к., Никољдан). Чедомиров (48 год.) отац Миладин (умро 1922. у 42. години), деда Милисав, прадеда Милош Врка надимак, чукундеда Петар. Непознато одакле.

Пантелићи звани Врапци – Врапчевићи (8 к, Степањдан). Из тих села одавде су, нису издалека. Названи Врапци што су се сељакали од села до села когод врапци.

Радовић Радојко и Обрад (1 к., Никољдан очева, Степањдан материног оца слава). Из Крнула, мати их довела пре 20 година (тамо има доста Радовића).

Јовановићи (4 к., Степањдан). Стеванов (49 год.) отац Марко, деда Митар, прадеда Јован. Није се чуло да су досељени.

Стари Мердићи — Алимпићи III звани Алимпићани (2 к., Аранђеловдан). По кумовима који су их крштавали носе надимак; дошли под чергом. Станују испод Вујића, под џадом. Душанов (49 год.) отац Јанко, деда Милош; он дошао, непознато одакле. Говоре цигански, православни су; корпари и земљоделци. Милош био копач, крчио пањеве, земљоделац.

Марковићи сад, пре Алиловићи (7 к., Никољдан). Сви од Алила, били турски Цигани. Седели више села до Метлића, а сад до Вујића. Овде се покрстили кумови им из Метлића, Марковићи до Радучића мале. Крстио их Лазар Марковић па им дао презиме по себи, пре близу 100 година. Алил био чергар, имао синове Јакова, Ранка, Андрију, Смајила (убијен пре покрштавања) и Драгића. Од Драгића Љубомир, од Андрије Милош (сад у Клењу живи), од Јакова Спасоје, од Ранка Сретен и унуци. Сад су корпари, и куће оправљају.

Николићи (1 к., Аранђеловдан). Из Заблаћа, Петар ковач. 1919. године. — Радовановићи (1 к., Ђурђиц). Живорадов отац Драгомир рођен ван брака, не зна му се порекло, по мајци презиме замрле фамилије.

Живановићи (2 к., Ђурђиц). Староседиоци. Старо презиме Петровићи про- мењено у Живановић у војсци. О д њих одсељени Богић Петровић и др. (у Малој Врањској 6-7 к.); одсељени, у Дворишту, носе презиме Живановић.

Арсеновићи ( 1 к., Никољдан). Непознато порекло.

Ивановић Лазар (1 к., Никољдан). Из Синошевића 1932. године, тамо велика фамилија.

Пајичићи (2 к., Ђурђиц). Ђед Љубинко из Варне, жени у кућу, у Ранковиће замрле пре 70 година.

Ристићи (5 к., Лучиндан). 1 к. у Алимпића мали, 4 к. у Стројици мали. Из Црне Горе. Живков (38 год.) отац Милош, дед а Мирко, прадеда Риста, чукундеда Петар он дошао.

Степановић Павле (1 к., Св. Јован). Из Осечине (Ваљевске, срез Подгорски) 1920. године, купио овде имање (има 5-6 к. тамо).

Пантелићи II (2 к., Степањдан). Животин (28 год.) отац Милорад (62 год.), деда Антоније он сам доселио из Хрватске (из с. Врбовца), био дечко, служио код Илије Врапца, добио имање, а презиме по кумству покрстио се; добио презиме по кумовом презимену, као и славу. То значи ући у род братство.

Пантелићи III (1 к., Степањдан). Живадин (49 год.) ванбрачан. Мајка му из Синошевића од Дамјановића, удата у Лојанице где је Живадина родила као удовица, па презиме по њеном првом мужу. Пантелићи из Лојаница, пре 28 година.

Дивич мала:

Јовичићи (6 к., Степањдан). Из Херцеговине, род са Шешићима. (у Шешића – Радаковића мали види напред, одавде 3 к. Танасковића и 5 к. Панића).

Петровићи (1 к., Лучиндан). Из Букора довела мајка Ранисава пре 50 година. Преудала се у Јовичиће. Петровића има још у Букору.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 267-272), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top