Порекло презимена, село Милошевац (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Милошевац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Рад Порекло становништва села Милошевац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Рад Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Милошевац (Шабац)

Порекло презимена, село Милошевац (Шабац)

Порекло становништва села Милошевац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Данашње село Милошевац било једна мала села Дворишта; у катастарским књигама и сад се води под Двориштем. Тек од народноослободилачке борбе, 1944. одвојило се као засебно село.

Атар Милошевца хвата до Парлога према Дворишту; према Грушићу до Дубраве; према Десићу до реке Косаревац, навише до венца Цера. Заравањак је на граници Милошевца и Десића под Цером.

У селу има извор звани „Милошевац”. По предању, Милош Стојићевић из Врањске Велике био сопственик целог села са извором. То била пустиња, Карађорђе Милошу завештао приликом заклетве у војсци, у устанку „Досад си био Милош Поцерац, а сад си Милош Велики (!?). После смрти Милоша Поцерца село се насељавало, куповало од његовог потомства. Његова фамилија и сад у Великој Врањској Стојићевићи (његов споменик у Варној код цркве).

Утрина села Милошевца била Коњушница, Дуги Рт и Танки Рт. Ту била шума и пашњаци; сад подељено (око 20 hа); чувају стоку и у државној шуми.

Под Коњушницом има мајдан. Закупио га Сима Милосављевић, инжењер из Београда; од 1936. године правио коцке за Шабац, одлична коцка, гранит („краник” шарени, „имају звездице по њему као да је од злата”). Стоје још две бараке од мајдана.

Спасовдан преслава сеоска.

Гробље заједничко са Двориштем; оно на врх брда на средокраћи између Милошевца и Дворишта (261 m).

Прича се да били неки „дворови”. У градини Милоша Гавриловића има камен гранит око два метра висок, пола метра дебео (четвртаст) укопан дубоко (пробали да га ископају, али нису откопали) без знака, зове се урасли камен. У дворишком гробљу које заједничко са Милошевцем, било раније маџарско гробље. Од камена из маџарског гробља озидана црква у Мило- шевцу 1904. године Симеун Столпник (1/14. IX). Црква је подигнута на темељу старе цркве Милоша Обилића. Предање: кад је Милош Поцерац скупио војску, изишао пред Карађорђа и дошли у село Милошевац. О том пољу, рекао Карађорђе, да је то Милошево Поље Милоша Обилића. „Досад се звало Милоша Обилића, сад нек буде Милоша Поцерца” казао Карађорђе.

Изнад Милошевца је Коњушница. Зид дебео око 2 m око Коњушнице, на подини дуг око 100 m, а навише одсек од планине. Зидан малтером. Тројанов град захвата око 1 hа, зид око круга ужег а дужег (око 200 m дуг, а широк око 30 m), на највишем делу, на крају Цера, изнад Румске. Малтер тврђи од камена. Познаје се још капија, висока 5-6 метара.

Број домаћинстава 44 а становника 225.

 

Порекло становништва

Прво се доселили Читаковићи (1 к., Јовањдан). У селу. Из Азбуковице, горе негде ка Ужицу. (турско има Читак).

Пејовићи (5 к., Аранђеловдан). У селу. Пореклом из Црне Горе, са Цетиња. Дошао чича Спасоје и довео Милована, малог од 13 година прво у Селанац (код Љубовије, Азбуковица), па отуд овамо после неког времена. Владин (63 год.) отац Иван, деда Милован, синовац Спасојев; Милованов отац Пеја, Спасојев брат, погинуо у Црној Гори од Турака, зато чича довео синовца. То било у Карађорђево време. Милован живео 95 година, умро 1915, још „заносио црногорски”.

Мировићи (6 к., Аранђеловдан). 5 к. у селу, једна преко реке. И они из Црне Горе. Најпре у Црнчу (до Селанца), па овамо заједно са Милованом. Дошао Ђоко, отац Перин; његови синови: Деспот, Микаило, Милош, Миливоје. Од њих су ових шест кућа. Бранивојев (24 год.) отац Душан, деда Деспот, прадеда Петар, чукундеда Ђоко. Мировићи презиме из ЦрнеГоре.

Аћимовићи (4 к., Никољдан). У селу 3 к., једна к. преко реке.И они из Селанца. Живојинов отац Душан, деда Живко, прадеда Благоје он из Селанца (погинуо у Бугарској, 1885.). Имају у Селанцу „својте”.

Трифковићи (2 к., Никољдан). И они из Селанца или из Црнче од Азбуковице. Иза претходних.

Гарчевићи (8 к., Никољдан). Иза ранијих дошли, и они одозго од Селанца Једна су фамилиjа са Танасићима (преко реке су). Милорадов (30 год.) отац Драја, деда Ђорђе, прадеда Јевта. Јевта дошао са синовима; доселили Ђорђе, Живко и Јеврем, браћа рођена; од Ђорђа 6 к., од Јеврема нема нико.

Танасићи (3 к., Никољдан). Преко реке. Једна фамилија са — Гарчевићима, сада се већ разродили.

Грујићи (2 к., Св. Јован). Касније дошли од претходних, из Бојића поцерског. Андријин отац Глигорије дошао сам, служио и оженио се, пре око 60 година.

Марковићи (2 к., Аврамиjе). 1 к. у селу, 1 к. преко реке, у Симином Брду. Из Јаребица пре 50 година, дошао Ристивоје, отац Александра, Илије и Ивка (он обашка).

Гавриловићи (1 к., Аранђеловдан). Живко из Трбосиља (одмах преко Цера), отац Милошев, пре 70 година.

Пантелићи (1 к., Ђурђиц по жени, Степањдан рођена слава). Драгомир из Мојковића (Рађевина), призетио се 1920. године у Вукашиновиће (они изумрли, а били из Поцерског Метковића, пре више од 80 година).

Јеремићи (1 к., Никољдан). Преко реке. Павле из Белотића мачванског, пре 45 година. Служио у колеби Гавриловића, оженио се и купио земљу (у Белотићу има још Јеремића).

Којићи (4 к., Ђурђевдан). Из Дворишта, из Горње мале, пре 40 година, призетио се Чедомир Којић у кућу Спасоја Трифковића (у Дворишту има и сад Којића, преко 10 к., Ђурђевдан и они славе),

Томићи (1 к., Миољдан). Из Текериша (Јадар) Момир дошао, на колебу Гавриловића да служи; купио парче земље и населио се пре 20 година. Ради на колеби као наполичар (кирију не плаћа, дрва не плаћа, земљу ради напола, стока сопствена).

Станојевићи (1 к., Никољдан). Из Дворишта, из Горње мале, Милорад, продао тамо, купио овде, пре 40 година.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 213-215), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top