Порекло презимена, село Метлић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Метлић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Порекло становништва села Метлић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Метлић (Шабац)

Порекло презимена, село Метлић (Шабац)

Порекло становништва села Метлић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Метлић дели се на три групе мала: Ономалци преко Добраве; у средини села, између Добраве и Црљенске реке, мала Страјчани или данас, Школска мала; а преко Црљенске реке Брђанска мала (на карти погрешно Брђанска место Страјчанска мала). Брђанска мала има земљиште звано Царић (потес), иначе мала није. Група мала део села на левој страни Добраве, испод џаде зване Царска џада (Шабац — Текериш — Завлака — Крупањ итд.), и то: Цвејића мала (најнижа, на граници према Накучанима односно према накучанској мали Шешића); више ове, Ерића мала, одвојена од предње потоком; преко потока навише, одвојена Стевановића мала; и затим, преко јаруге, на истој коси и дуж истога пута, раздвојене око 400-500 m њивама, горе, Илића мала, а доле, Неговановића мала; најзад, преко потока, Пандуровића мала, на граници до Румске. Изнад ових мала, на левој страни долине Добраве, теменом руштанске косе, дуж џаде, ушорено насеље, где куће, идући Шапцу, на левој страни припадају Волујцу, а на десној страни Метлићу. Између Цвејића мале и Ерића мале Цвејића поток; исто тако поток и спрам накучанске Шешића мале, јер и тамо прелази имање Цвејића мале преко потока; између Ерића мале и Стеванови ћамале Стевановића поток; између Стевановића мале и Неговановића мале Неговановића поток; између Неговановића мале и Пандуровића мале Пандуровића поток.

Уврх Пандуровића мале стара крчевина Шарашковац (232 m) виногради сад; Поповац (215 m), такође на друму, тамо. Долиница потока од Бобије кроз Дојну малу, притоке Црљенске реке (с десне стране) зове се Дубоки, а на саставцима Црљенске реке и Дубоког потока је место звано Раковац (ту има извор). Ту је потпуно одвојена Дојна мала, звана још и Жутићи. Лежи на темену косе Раковца, између Црљенске реке и њене десне притоке Дубоког. Одвојена такође, чак највише од свих, мала група кућа Ђурђевића под Ашиковим гробом. Најзад, Радучића мала.

У Брђанској мали Метлића је Царић (земљиште, потес), са групом Нинковића кућа, под теменом језерске платформе и а.в. 200 – 210 m; а ту је дно речног корита 140 m. Ту је дакле, највиша речна тераса свега 60 – 70 m над реком. Она одговара речној тераси од 85 – 90 m у кривајској Добрави. Теме језерске платформе је на Забрђу; испод прегиба флувијална тераса; низ косу од

Забрђа Мијаиловића Забрђе на самом почетку Метлића. Главица је под шумом, а у усеку пута: жућкасти и беличасти трошни пескови са мусковитом, преко њих црвенкасти са слојевима црвене песковите глине окер (исти као код Драгојевца изнад Саве). Слојеви хоризонтални. Од МНО у Метлићу, из мале Страјчани, поглед уз долину Црњевске реке (старији облик: Црљенска река): сва у зеленилу стрмих страна под шумом, а 2-3 терасе под културама. Очигледно да је ова долина плиће усечена мада су горње терасе синхроничне, овде доње нису развијене, бар не IV и V.

Идући кроз Ономалце из Метлића за Накучане: долина Добраве има широку алувијалну раван, под ливадама и кукурузом. Веома јасне три терасе, с једне, и, с друге стране долине. У потоку између Стевановића мале и Ерића мале, на рту, с десне стране Ерића потока, насупрот ставама овога, с леве стране са Цвејића потоком откривени језерски седименти: крупнозрни песак од кварца са мусковитском песковитом глином, са великим облуци- ма и стинијим шљунком; поједини такође трошни кречњачки облуци (ситнији од калцитских жица); модри песак са облуцима. Тачно наспрам куће Илића – Ерића Тихомира налазили шкољке и пужиће у мајдану песка. Са доњег дела Цвејића косе испод истоимене мале од гробља метлићке Школске мале, па низ косу до испод Мамутовца: јасне свих пет речних тераса испод дисециране платформе језерских седимената Гробља и Забрђа; под гробљем I, под Мамутовцем IV — V речна тераса. У нивоу IV терасе језерски шљунак и модри песак у рту над Ерића-Илића кућом.

Извори: Несторовац, Цветковац и Грбићевац у мали Страјча- ни, а у Дојној мали Раковац. Бунара има у мали Страјчани око 40. Преко Добраве, извор Миговац у Стевановића мали, у правцу Неговановића. Осим тога бунар Црне Баре, изворац у Добрави, с ове стране реке. Алекса Павловић у мали Страјчани, код Задруге и школе копао бунар: за првих 6 m иловача; до 11. m плава глина плавуша; ту пола метра жутог песка; и појавила се вода, али слаба, свега око 100 лит. за седам дана; онда копао до 24. m и све опет плавуша, и није било воде. То испод самог Мамутовца (189 m). Мало више њега, на удаљености око 40 – 50 m ископан бунар на мало већој висини (око 150 m), ту зараван и вода у песку на деветом метру, али изнад плавуше, а кроз иловачу (то код Живка Мијаиловића). У дворишту Продана Танасића, бунар дубок 38 m. На гомили се види глина модра („плавуша”), још више жуте иловаче, (преко ње) такође крупни песак са шљунком кварцеви- тим. С врха иловача жута 4 – 5 m, затим „каменик” крупни као песница, округли и пљоснати, 5 – 6 m, до плаве глине, а испод тога зелени песак и најзад, шнад воде „плоча” „глина”!

Гробља: једно у Пандуровића мали и једно у Стефановића мали, оба испод мала. У средњем делу села, у Страјчанској мали, поред гробља наврх села испод Забрђа, званог Новаково гробље, постојало је у Добрави још једно гробље ове мале звано Старо гробље, са старословенским споменицима; сада већ обзираћено од овдашњег Месног народног одбора ради куповине плаца за задругу. У Брђанима има два гробља: Бобија једно, и Дојна мала једно. Између Румске и Метлића, на рту између обе Добраве су Милићеви гробови (денуо сено убио га гром тамо Црквина била). У Брђанима има Маџарско гробље, понеки камен, плоча и сад се напази.

У време Радуке и његове браће (прачукундеда данашњих), цела њихова брда: Дојна мала, Радучића мала и Брђани било свега 8 кућа. А цело село није имало више од 16 кућа. Цело село служило се једним гробљем Старим гробљем у Добрави, које је сада „покрчено”.

„Водица”, место где се држи преслава сеоска Спасовдан, код Црне Баре, испод Павловића Школске мале. Слава цркве кривај- ске Преображење, а мала слава, Миољдан; у оба дана код цркве „вашер” то је у исто време вашар и за Метлић, Румску, Кривају и Букор. Иначе Криваја има преславу Николаје опет „водица”, поново код цркве.

У селу су три воденице на Добрави: одоздо навише: кежа (поредовничка за Стевановића малу), Лецина воденица (поредов- ничка за Стевановића и Школску малу); на Црљенској реци, одо- здо навише Живка Добросављевића (ортачка), Живорада Петровића (орт.), Милинка Павловића (орт.), Велимира Игњато- вића (орт.); на Стројици реци воденица Јанка Радучића (орт.).

У Метлићу не памте да је било долапа на реци.

Број домаћинстава у Метлићу 419, број чланова домаћинстава 2187, а број кућних нумера 407.

 

Порекло становништва, фамилије

Ерића мала:

Ерићи данас звани Илићи (9 к., Никољдан). Панте Илић (старије Ерић), старог 70 год., отац Живко, деда Петар, прадеда Дамјан: он доселио из Херцеговине, побегао као дечко од Турака са још два брата Један остао у Мајуру од њега Бујировићи (последњи од њих био у борби, па у Београд отишао као официр са мајком и сестром, а овде у Мајуру оца му убили окупатори 1944. и кућу запалили); други брат у Шабац Узановићи (не знају шта је са њима). Њихова фамилија у Ченгићу, у Херцеговини, што је преживела, долазили су овамо у Метлић, у госте код деде Петра, а и још раније код прадеда, Ере Дамјана. Дамјан је носио перчин, носио џоку, гонио 100 коза и 100 јарчева, био домаћин; онда овде биле планине шуме. Дамјан кад дошао саградио кућу клинару. Дамјан, Алекса и Бујир одметнули се били у планину противу Турака Ченгића, па побегли у Србију. Панта се 1907. године у Ковиљачи нашао са једним од те фамилије из Ченгића. Још тада, као и од почетка, и тамо и овде било презиме Илићи. Дакле, још Дамјан се са својом браћом презивао Илић; она друга два брата променила презимена. Дамјан кад дошао било под Карађорђем, дошао наоружан.

Матићи (7 к., Часне Вериге). Староседиоци.

Антонићи I (3 к., Часне Вериге). 2 к. у мали Ерића, 1 к. на џади. Петров (45 год.) отац Спасоје, деда Радован (живео 95 година, умро 1913.), прадеда Јован. Стари досељеници.

Гајићи (1 к., Ђурђиц). Из Бадање Горње (Јадар), 1931. године.

Петрићи (2 к., Часне Вериге). Раније се звали Марковићи, па била нека удовица Петра, мајка Живковог (26 год.) прадеде Васе. Дакле, матријархална основа породице. Не знају одакле досељени.

Спасојевићи (2 к., Ђурђиц очева слава, а сад један брат слави Никољдан, други Часне Вериге на имање, по женама). Отац Станко досељен из Помијаче (Јадар), пре око 50 година. И сад тамо имају фамилију.

Вешић Драгомир (1 к., Ђурђиц). Из Мачванског Метковића, пре 24 године, као ковач.

Марковић Драгољуб (1 к., Јовањдан). Из Помијаче 1926. године, опанчар.

Ореовац Стеван (1 к., Словак, примио славу Св. Аранђела). Из Муранске Хуте, испод Татре, 1919. године, од седам година доведен довела га мајка Словакиња, удата за Србина заробљеника 1914 — 1918, из Десића, од породице Марковић. Зна словачки. Ћурчија.

Ракићи (1 к., Миољдан). Из Варне, 1895. године, служили, беземљаши; сад добили земљу од аграрне реформе.

Цвејића мала:

Цвејићи (16 к., Часне Вериге). Петров (65 год.) отац Живко, деда Мирко, прадеда Јаков, чукундеда Цвеја из Бајине Баште, од Ужица, преко Јадра, дошао. Исаило, Антоније и Цвеја били браћа, дошли заједно, заузели сваки за себе, раставили се по 1 km покрчили шуме и населили се. Од Цвеје Цвејићи, од Антонија Антонићи, а од Исаила Исаиловићи.

Исаиловићи (8 к., ЧаснеВериге). Ђурађов (64 год.) отац Василије, деда Милован, прадеда Станко, чукундеда Исаило дошао са браћом Цвејом и Антонијем од Бајине Баште.

Антонићи II (8 к., Часне Вериге). Са Антонићима у мали Ерића заједно 11 к. „Ђедови доселили од Бајине Баште, од Ужица”. Биле су још три шљиве остале из времена досељења.

Стевановића мала, идући од Добраве навише:

Мандићи (4 к., Ђурђевдан). Старо порекло, непознато.

Радосављевићи (6 к., Ђурђевдан). Такође стари, непознато порекло.

Глувићи (6 к., Ђурђевдан). Доселили из Косова, из села Вучитрн. Миладинов (78 год.) отац Милинко, деда Матија, прадеда Обрад, чукундеда Ђурађ, прачукундеда Андрија. И сад има Глувића у Вучитрну, у време рата 1912. године нашао их Миладин, овуда носили бријаче. Андрија, Ђурђев отац или деда, он дошао са Косова. Борио се па избегао од Турака, вероватно за време Арсенија III или IV. (Оно што је председник спомињао Косово, то је та породица).

Матићи II Глувићи (4 к., Ђурђевдан). Порекло непознато. Ладомир, Милош, Мирко и Милан. Дошао Риста на имање Иванино у Глувиће из фамилије Матића II, из мале Школске, Страјчанске; иначе три куће су овде у средини села.

Митропан Мереник (1 к., не слави). Рус, дошао са оцем Андрејом (врангеловац) 1921. рођен у селу Игњатијевка, ср. Мариупољ, Дњепропетровске области (гаји пчеле, има 60 кошница).

Стевановићи (17 к., Ђурђевдан слави 16 к., Часне Вериге 1 к. на имање). Михаилов (77 год.) отац Владимир, деда Лука, прадеда Стеван његов отац доселио се од Сјенице, од Новог Пазара. Досељеници сви исто славе. Из времена Карађорђа.

Бојићи (2 к., Никољдан). Дошао Василије и отац му Ђорђе Бојић жени у кућу, у Стевановиће, из Јевремовца пре 70 година (оца довео).

Пантелићи I (2 к., Аранђеловдан). Досељени из Бастава, из Јадра, за време кнеза Милоша, бежали од Турака.

Марковићи I звани Мартановићи (по некој баби, удовици Марти) (2 к., Лазаровдан слава стара, по оцу). „Стародревни”.

Урошевићи (6 к., Ђурђиц). Из Волујца, пре 80 година, Мија и Иван дошли на имање, а иза њих још једна кућа, пре 55 година, у Пандуровића мали. У Волујцу има велика фамилија, исто презиме и слава сниже Констандиновића.

Неговановић Слободан (1 к., Лазаровдан). Из Неговановића мале, овде купили имање пре 35 година.

Марковићи II (1 к., Алимпије). Из Сипуље Горње, из Јадра, дошао Живојин 1941. године.

Ђурђевићи (1 к., Лазаровдан). Ладомир из Брзана старином, његов отац Станимир пришао жени на имање, у Радосављевиће.

Неговановића мала:

Станимировић (1 к., Никољдан). Милан (85 год.), рођен овде; Тривун овамо дошао из Синотевића пре 115 година; нема фамилије у Синошевићу, а има кућа Станимировића у Жабару. Можда од те фамилије.

Неговановићи I (3 к., Лазаровдан). 2 к. овде а 1 к. у Пандуровића мали. Стародревни, не памти се да су досељени. Овде Драгутин-Драја и синовац Радоје; Драгутинов отац Илија, деда Живан, прадеда Негован он војевао са Марком Штитарцем наТурке.

Неговановићи II (7 к., Јовањдан). Из Помијаче (Јадар) дошао отац деда-Јанка, деда-Николе и деда- Макевије. Тамо се звали Стевановићи – Пауновићи. Дошао на имање женино у Неговановиће, па по томе презиме.

Максимовићи (2 к., Лазаровдан). Стародревни. (Сви су Лазарштаци!).

Благојевићи (4 к., Јовањдан). 3 к., овде и 1 к. у Пандуровића мали. Витомира Благојевића (67 год.) из Пандуровића мале, отац Богдан (умро 1934. стар 83 године), деда Митар он из Помијаче, купио парче земље, оженио се и закућио. Михаило-Мика Стевановић налазио на својој градини, крај ограде, белег старословенски, неком Бранибору Благојевићу, погинулом на Лешници (1813).

Илића мала, али се и обе мале здружују те Илића- Неговановића мала:

Илићи I (6 к., Лучиндан). Староседеоци. Чули од старих: био неки Неја Илић кад је на Мишару била борба 1806, страдао тамо истовремено кад и Живко, по коме род Живковићи у Пандуровића мали.

Илићи II (3 к., Игњатије). Милошев (57 год.) отац Милутин, деда Мирко доселио из Дворишта, донет мали уз мајку када се преудала за Неју, пре Мишарске битке (он погинуо 1806.). По Неји бејаху Илићи. У Дворишту Марковићи су Мирков род (Игњатије).

Аврамовић Стеван (1 к., Никољдан). Из Синошевића 1913, као дете-сироче, доведен код ујака.

Пандуровића мала:

Урошевићи (1 к., Ђурђиц). Милошев ђед Миладин доселио из Волујца; купили имање, пре 53 године. Пре овог места Урошевићи били у Стевановића мали, па прешли овамо на купљено.

Гавриловић Андрија (1 к., Јовањдан). Из Румске од фамилије попа Драгомира и његовог синовца Обрена, пре 21 годину на купљено имање.

Живковићи (7 к., Никољдан). Радивој (55 год.) најбољи приказивач, његов отац Милутин, деда Спасоје; прадеда Живко погинуо са два брата, Петром и Нинком на Мишару, са Нејом Илићем, 1806; Пандур Матори, чукундеда био пандур у овом крају кад је Владисав, обор-кнез седио на да- нашњој „греди” (коси) Владисављевици, између Метлића и Мровске, под Ашиковим гробом (265 m), где и сада, с ове стране косе су две куће Ђурђевића као засебан крај Метлића. Староседиоци. Од Живковића (Радивоја) једна фамилија Живковићи у Липолисту, у Мачви, узели славу по девојци, Ђурђевдан; одњеговог рођеног брата Милинка, такође Живковићи, у Прњавору, у Мачви; а Живко, и још два брата његова, Петар и Нинко, погинули пре тога на Мишару; од Нинка није нико остао био момак, а од Живка данашњи Живковићи, док од Петра, кад је он погинуо на Мишару, остала девојачка фамилија Петровићи. Ово Петровићи I (3 к., Никољдан). 1 к. одсељена у Дојну Бадању (где Лазаревића бања), прошле године. Гаврилов (64 год.) отац Андрија, деда Иван, прадеда Петар погинуо на Мишару; чукундеда Нинко, прачукундеда Пандур Матори.

Живановићи (6 к., Никољдан). Староседиоци. Исти род са Живковићима, од Живана, брата Пандура Маторог. Рајков (61 год.) отац Павле, брат Марко, деда Ђурађ, прадеда Живан.

Антонићи (2 к., Никољдан). Староседиоци. Исти род са Живковићима, ближи Живановићима.

Вуковићи (5 к., Јовањдан). Вук Вуковић доселио из Бадање Горње, пре Карађорђевог устанка. Владимиров (62 год.) отац Милинко, деда Милован, прадеда Вук он дошао из Јадра.

Радовановић Јован (1 к., Никољдан, примио славу материну). Ванбрачно дете био, из Велике Врањске, 1923.

Ушорени део Метлића, почевши од доњег краја: Изнад Цвејића мале нема кућа.

Изнад Ерића мале:

ковач Драгомир Вешић, 1 к.,

опанчар Драгољуб Марковић, 1 к.,

бивши трговац Цветко Грујић, 1 к.,

земљорадник Алекса Ерић – Илић, 1 к.,

ћурчија Ореовац Стеван, 1 к.,

земљорадник Љубомир Матић 1 к.,

инж. агрономије Аца Принц, 1 к.,

ковач Милутин Антонић, 1 к.

Изнад Стевановића мале:

колар Лазар Стевановић, 1 к.,

и изнад Пандуровића мале:

земљорадник Милодраг Живковић (погинуо у Срему, 1945.), 1 к.

Дојна мала, потпуно одвојена, звана још и Жутићи:

Петровићи II звани Жутићи (4 к., Св. Никола). Живодаров (46 год.) отац Спасоје, деда Василија, прадеда Милош. Староседиоци. Живодар чуо да су у том делу села, око Брђана, били као браћа: Петар, Радука и Илија, од којих су данас сви: Петровићи II, Радучићи одвојени од ових испод Брђана, мало наниже и Илијићи, ниже Радучића. Све три данашње фамилије једног по- рекла, славе Никољдан.

Лукићи (2 к., Ђурђевдан очева слава, Св. Никола по женином имању). Из Завлаке (Јадар). Михаилов (54 год.) отац Миливој, деда Миладин он или његов отац дошао; имају и сад фамилију у Завлаци, али се они презивају Јездимировићи.

Добросављевићи (2 к., Св. Алимпије Столпник). Порекло непознато. Двапут за последња два колена остајали под масом.

Јовановићи (2 к., Мратиндан). Порекло непознато. Није се чуло да су досељени.

Илићи IV (2 к., Ђурђиц). Можда староседеоци.

Марковићи IV (2 к., Ђурђиц). Можда староседеоци.

Богдановићи (3 к., Митровдан по имању женином, а ђедова слава Никољдан). Живојинов (48 год.) отац Панта, доселио се 1876. године из Босне, узео га Марко Богдановић за ћерку, и од Панте ове три куће. Дакле, име породично наслеђено заједно с имањем. „Спорио се” у селу Пантелија пре 67 година по мајсторији био момак у мајстора Гаје Јелкана. Било и других мајстора Бошњака.

Николићи II (15 к., Аранђеловдан). 3 к. у Дојној мали, 11 к. у Радучића мали и 1 к. у Брђанима. Божидаров (16 год.) отац Витомир, деда Миливој, прадеда Ранко (и његов брат Бранко), чукундед Никола он дошао из Трешњице, од Борање, више Зајаче, кад су Турци тамо држали.

Гајићи II (2 к., Ђурђевдан). Прешли из Цвејића мале пре 40 година, а доселили се из Босне 1876. Чедомиров отац. 1 к. у Дојној мали до Радучића Чедомир; 1 к. у Школској мали Драгомир.

Мала Страјчани са греде Црњевске, пошав од испод Новакова гробља до испод Милутиновца, низ Греду:

Панићи (2 к., Лучиндан, главна слава и Ђурђевдан на женино наследна слава). Милутина (50 год.) и Драгомира (52 год.) отац Василија (умро 1914. стар 70 год.) из Накучана, призетио се у Илиће II који су изумрли. Дошао пре 80 година. Има их у Накучанима.

Лукићи (3 к., Никољдан). Да су стародревни причала Драгутинова мати. Драгутин (74 год.), његов отац Живан, деда Лука.

Николићи I (1 к., Ђурђиц). Стародревни. Маринков (70 год.) отац Милан, деда Максим.

Павловићи (Х к.) Илија прешао пре 30 година од школе где их има још.

Матићи II (3 к., Ђурђевдан). Драгића (71 год.) отац Ранко умро пре 70 година у 30 година старости, зато без кућне традиције. Али ипак памти мати му причала да су његови досељени из Зајаче (Јадар). Доселио се још Ранков ђед, кад и други Јадрани.

Мијаиловићи – Симићи (2 к., Гавриловдан, пред Васкрс). И они досељени из Слатине јадранске, касније дошли. Живков (35 год.) отац Чедомир, деда Теодор (рођен овде, умро 1932. преко 70 год. стар), прадеда Пера он се доселио пре око 90 година.

Јовановић Михаило (1 к., Никољдан). Досељен Михаило (51 год.) на своје, из Букора, 1947, говори цигански од Гурбета; Стеван ковач.

Танасићи I (2 к., Никољдан). Маринко (44 год.) наш домаћин. Његов отац Љубинко (умро 1929, живео 80 година) запамтио Турке, крио се од њих (то су Турци из града шабачког до 1867.).

Танасићи (2 к., Аранђеловдан, очина слава, Никољдан наследна слава, по жени). Живков (40 год.) отац Драгутин, деда Митар он дошао из Вукошића; призетио се у кућу Танасића, и по старчеву презимену. Тамо се презивали Антонићи.

Ивановић (старо презиме) — Јоксимовић (ново презиме) Андрија (1 к., Св. Никола). Андрија (63 год.) променио презиме; кад је отишао у војску узео презиме Јоксимовић, досадило му старо презиме. (Био у школи са њим неки Чедомир Ивановић, који ништа није знао „као буздован”, и онда се решио да се „разведе” од таквог презимена). Андријин отац Јован (умро 1910.), деда Јоксим, прадеда Иван он се доселио из Јадра, пре око 120-130 година, кад су Турци тамо били.

Васиљевићи (4 к., Лучиндан очева, Никољдан наследна, по девојци). Обрадов (55 год.) отац Милован (78 год.), деда Живан, из Грушића, где се исто презивају, пре око 90 година.

Мијаиловић II Рајко (1 к., Лазаревдан, мајчина слава и Часне Вериге, на имање). Рајков (28 год.) отац Стеван, деда Миливој он ванбрачно рођен, мајка била од Пантелића. Непознато порекло.

Марковићи III (6 к. Лазаровдан). Староседиоци. 1 к. горе код Одбора, до Танасића, а 4 к. доле, код Павловића, са презименом Марковићи. 1 к. са презименом Ранковић, (сл. Лазаровдан). Ћурђев деда променио презиме кад био у војсци, „прекрстио” се на Ранковић. Михаила Марковића III отац Живојин (81 год.), деда Мијаило, прадеда Никола, чукундеда Станоје, даље не знају. Маринко (80 год.) је брат Живојина (81 год.). Живојин прича да су Марковићи III у Школској мали и — Ђурђевићи у Брђанској мали и под Ашиковим гробом, све једна фамилија били, звали се Чочићи, од некога Чоче.

Павловићи (13 к., Никољдан, слава од старине, а 5 к. слави и Аврамија, Милутинов отац Живко слави на женино имање). 1 к. писана напред, свега 14 к. Павловића. Староседиоци. 1 к. У Руми од пре35 година, Марко отишао.

Мијаиловићи I (4 к., Лазаровдан). Староседиоци.

Илићи III (2 к., Лазаровдан). И они стародревни.

Миловановићи I (3 к,, Лазаровдан). И они стари.

Миљковци (2 к., Ђурђиц). Светислава (28 год.) отац Алекса, деда Никола, прадеда Мића он дошао, непознато одакле.

Пантелићи II (2 к., Ђурђиц). Порекло непознато.

Миљевићи звани Швабићи (2 к., стара слава Петровдан, на женино имање Лазаровдан). Спасојев (40 год.) отац Станоје, деда Васа он из Кленка дошао жени у кућу, „на мираз”.

Крстићи (1 к., Ђурђевдан). Тикомиров (40 год.) отац Василије доселио, не знају одакле.

Глигорићи (4 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Поповићи (6 к., Миољдан). Они су староседиоци, били најјача фамилија.

Лазић Витомир, Белчић звани (1 к., Петковача). Циганин ковач. Из Вукошића доселио се Витомиров отац Степан пре 50 година. Био главни мајстор, а и син му најбољи мајстор у Шапцу. Степанов отац Живан у Вукошићу био такође ковач. Степан имао жену Српкињу, Белку, зато Белчић звани, и зато Витомир не зна цигански.

Радучића мала:

Радучићи – Гушићи (16 к., Св. Никола). Добросава (60 год.) отац Радован, деда Милан-Гуша (имао гушу од 5 кг, у двадесетој почела му расти, нико други у селу није имао гушу), прадеда Василије, чукундеда Гаврило, прачукундеда Радука. Староседиоци. Радука (Радучићи), Петар (Петровићи – Жутићи) и Илија (Илићи V) сви један род, сви славе Никољдан.

Илићи V (2 к., Никољдан). Старинци, од Илије, брата Радукиног.

Живковићи (5 к., Алимпије). Непознато. Можда стари.

Илићи VI (1 к., Алимпије). Фамилија Живковића изумрли мушки. Стари.

Стевановић Радосав (1 к., Ђурђиц очева слава, Алимпије на имање даје само ручак). Из Накучана, тамо му фамилија била (замрла), дошао Баја, Радосављев отац 1882. године.

Брђанска мала:

Матићи III (3 к., Никољдан). Стародревни. Петров (63 год.) отац Стеван, деда Станко. Петар није запамтио оца, фамилија увек кратковека била, стално падали под масу.

Ђурђевићи (26 к., Лазаровдан). 8 к. до Радучића и 18 к. у Кусој мали уврх Брђана, наспрам Танасића и МНО. Староседиоци. Осим тога још 2 к. од ове фамилије под Ашиковим гробом укупно 28 к. Вид. напред Марковићи III. — Станићи (1 к., Степањдан). Драгојлов отац Јеврем из Кржаве код Крупња Рађевина, пре 100 година.

Нинковићи (10 к., Лучиндан). Изгледа да су досељеници из Црне Горе, од Никшића. Душанов (74 год.) отац Мијаило, деда Милун, прадеда дошао.

Матићи IV (1 к., Ђурђиц). Непознато одакле су.

Игњатовићи (17 к., Степањдан). Живков (28 год.) отац Илија (66 год.), деда Милан, прадеда непознат. Доселио Игњат од Крупња. Две куће заједно дошле.

Макевићи (6 к., Лучиндан). Драгосављев (22 год.) отац Макевија Макевић, деда Милосав. Непознато порекло.

Гајићи III (2 к., Ђурђевдан). Досељени из Босне, из села близу Бијељине, пре 60 година. Дошла браћа Павле и Марко као мајстори грађевинари.

Илићи VII (5 к., Аранђеловдан). Непознато одакле су.

Петровићи III (2 к., Лучиндан). Досељени, непознато одакле.

Николићи III (3 к., Лазаровдан). Староседиоци. Живанов (26 год.) отац Мића (умро 1934.), деда Димитрије, прадеда Мића. У Мићином подруму батинали напредњаци људе!

Мијаиловићи III (6 к., Ђурђиц). Староседиоци.

Гајићи IV (1 к., Алимпије). Непознато порекло.

Миловановићи (2 к., Лучиндан). Непознато.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 258-267), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (2)

  • Дражен

    Желим само да упознам заинтересоване у вези теме да у Босни постоје породице Метлић. По мојим скромним истраживањима доселили су из Зворничког санџака послије канун – наме Сулејмана Величанственог из 1537.г. којом је укинуо влашке повластице србима влашке соцјалне структуре на подрулију Зворничког санџака. Истим указом понуђено им је да могу сачувати своју личну и економску слободу ако прихвате да наставе своју војну службу тамо гдје се за то покаже потреба. Предходне 1536.г. освојен је тврди град Клис у Далмацији и основан Клишки санџак као погранична провинција према Млетачкој републици. Савремени историски извори и антропогеографска истраживања у првој половини хх вијека на подручију данашње општине Дрвар јасно упућују о постојању планске сеобе из села Метлић, Козарица, Калиновац и Ушићи у сало Роре. Морам споменути исто и сеобу из Крчмара и Клинаца у сусједна села гламочке општине. Документовано се спомињу у дефтеру из 1541 за Клишки санџак. Већина од ових досељених породица и данас је присутна на том простору. Породица Метлић у Рорама( некада територија нахија Унац и Белград – Гламоч у оквиру санџака Клис) славе Св.Николу сјећају се да су сву земљу имали у баштини. У близини старе локације засеока Метлића у Рорама налазе се темељи срушене цркве гдје се јасно распознаје полукружна олтарска апсида у правцу истока. Локалитет са и данас зове Задужбина, у потесу Дијакових долина. У близини је и тзв. Дјакова пећина, пећина дорађена за потребе испоснице. Од ових Метлића су 19 вјеку одселили братственици у Врбањце( Котор Варош), Брванца ( Јајце) и Ребровац(Бања Лука). У другој половини хх вијека селе у Бачки Деспотовац, Београд, Сарајево. Послије Отаџбинског рата у Бања Луку. Метлићи који славе Св. Јована Крститеља населили су се у село Пецка( Мркоњић Град) тада у саставу санџака Босна и од првих споменутих Метлића у селу Рорама географски их одваја планински вјенац Овчаре или Горе ( међу старијима се говорило Црне Горе ради изгледа боје) у доба насељавања практично јер су у двије административне покрајине и имали већу могућност покретљивости и тд. Такође су се расељавали. Е сад да не заборавим кажем да се село Метлић спомиње у попису Зворничког санџака из 1528/39 са 26 кућа у кнежини кнеза Грубише сина Милићевог гдје су и још села Калиновац, Козарица, Криваја… Калиновци су највјероватније 1638 отишли из Рора и основали мјесто Калиновац у данашњој Хрватској. Заселак Козарица у Рорама био је настањен породицом Папић(ранија презимена Панић, Преметањ и Војводић) славе Св. Николу. Заселак Ушићи је исељен непознато када, трагови су топиним и некропола са три просто обрађена стећка типа плоче. Породице Јагодић и оне који потичу од њих у сусједним селима Преодац и Тичево знају да су били насељени у Ушићима у Рорама. Неки су ту имали и своју земљу до хх вјека. Иначе и Јагодићи као и Метлићи и Папићи -Панићи славе Св. Николу.

    Одговори
  • Дражен

    Тема би се могла још проширити, али толико за сада. Нека буде, за сада,само мала цртица у освјетљавању линије метанастазичких кретања српског народа.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top