Poreklo prezimena, selo Culjković (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Culjković, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na male: Gornja mala; Divič mala (između Kopljević potoka i Radovašničke reke); Đokića mala (na desnoj strani Kopljević potoka, iznad majdana krečnjaka); Srednja mala, u sredini sela, od džade pa do Vujkovića i Dojne male (tu škola, sudnica, zadruga, milicija, kolar, kovač, pinter); Vujkovića mala; Dojna mala; Ševarice mala (blizu je „Doluša” tako zovu plitku dolinicu koju smo prešli iz Bele Reke dovde) ona spram Lipolista možda po ševaru, možda neka veza sa Ševaricama u Mačvi; Kopljević (ciganska mala, na levoj strani potoka Kopljević). Celo selo sve male su na Culjkovićkoj kosi, po temenu i strani prema Dobrićkoj reci.

U selu su dva groblja: Divič i Kopljević i jedan deo Gornje male, sahranjuju se u groblju seoskom u Gajevima, kod starog Madžarskog groblja, 100 m dalje; drugo groblje seosko je naspram Dojne male, na mestu zvanom Marinovac. Madžarsko groblje je u gradini Milenka Markovića, na bregu, bliže Radovašnici, između Grušića i Gornje male. U Madžarskom groblju bilo ploča ležale velike ploče, ceo grob pokrivale; sad ploča nema, kamen odneli seljaci (ploče bile slične kao „granik” gnajs ili mikašist, čvrste ploče). U Markovića mali ima kamenih belega jedan iz 1804. godine (svega tri kamena).

Markovdan preslava za celo selo. Ne znaju koji je svetac Crkvine.

Ima priča da je u selu bio neki Turčin Suljo – Suljko, pa po njemu Culjković; Divanjac zvano mesto gde Sulja sve na divan pozivao. Nema traga o konacima.

Izvori: „izvorac” Plazaljka, u Kopaljeviću kod majdana Dušana Kojičića (mora biti po „plazati se”, suljati se); Studenac, u Reci (Radovašnička Dobrićka); Stubara, u Reci više Studenca, na mestu Bukvik (ima zabran bukove šume); Đubrevac u Kopljeviću, iz krečarskog kamena; a drugi Kopaljević, iz krečarskog kamena; izvor kod Crkvine u Kopaljeviću, s one strane reke, u grušićkom ataru, nije u krečarskom kamenu. Kod pećine su dva izvora „Kod Pećine”; više toga izvorac Mijajlovača (tamo se vile umivale u šumi; lekovita „kad uvati nekog groznica, porani pre sunca, umije se, okupa se, ostavi belegu na bregu ostavi groznicu i bezobzirce se vrati kući zdrav”.)

Divič, Kopljević i Đokića mala koriste vodu sa izvora: Divič sa Stubare i Studenca, Đokića mala sa Plazaljke i Kopljevića, Kopljević mala sa Studenca i Plazaljke; ostalo selo snabdeva sa „bunareva”. Najdublji bunar Jovana Markovića 60 m; os! 40 m kod Milana Markovića u Gornjoj mali: (prvo 1 m crna zemlja, oko 6 m ilovača, ispod ilovače žuti i zeleni pesak oko 25 m sam pesak; iza toga oko 2 m kamen krečar šupljikav; ispod toga obloga kamenja: obluci belutka, gnajsa, mek „granik”, škriljaca oko 3 m debela; onda je udarila voda iz dubine govorili voda „odozdo”. Ima tri metra vode stalno). Pre toga Milan Marković kopao u avliji 60 m; tu su u pedesetom metru dubine našli drvo poznaje se klada, u zelenom pesku; kad se iznese napolje vidi se, stvorio se ugljen trag lignita. Ovaj bunar bio baš na visu, pored džade; onaj drugi plići spustili niže, 150 — 200 m dalje ka reci. Preko leta je oskudica vode; neki bunari presušuju u višim malama, na temenu i višim stranama kose. Bezvodan kraj, zato prave po avlijama i vrtovima bare (kao i u Zvezdu).

Lazića Bara mesto zvano u predelu Duge Šume, nad samim Kopljevićem, stalno je pod vodom; Bara Lazića ni za suše ne presuši. Kad je najveća, zahvata pet do deset ari; dubina oko jedan i po metar, leti plića. Bila tu šuma, bacali šumu, obarali grmove u Baru da je zaspu bila čista voda. Još jedna bara odmah do prve (10 do 15 m), u nju bacali senjski kolac da je izmere ona zasuta. Zatiskivali je slaninom, kao i baru u Petkovici, da zatisnu vodu.

Granice atara: prema Radovašnici odmah iznad Gornje male; prema Beloj Reci je Doluša; prema Dobriću je Milačka, iznad Dojne male potes; prema Metkoviću, zahvatajući Ugljare (ne pamte kad je žežen ćumur, bila tu „granica”, grmovi mnogo veliki) granica atara je do reke Mutnika; prema Grušiću su Duge Njive i Duge Šume to je s one strane Lazića Bare i Pećine; šuma preko „Reke” (Dobrićka reka) oko potoka Kopljević; s druge strane seoske kose naokolo i oko Doluše.

Vinogradi su na kosi seoskoj najviše, malo i na rtu između dve reke; livade najbolje oko obe reke; tu i najbolji kukuruz. Pšenica i ostalo žito najviše na kosama; oko kuća na stranama voćnjaci, a na ravnima bašče, gradinice. Gradina je svaka njiva.

Vetrovi: drinjak, sa Drine, od zapada; jug, severac, ustoka. Drinjak najviše donosi kišu, donosi i sneg i smetove. Prvi sneg zove se „ždralovnjak” onda ždralovi beže na jug, obično o Svetom Nikoli, nekada i o Krstovdanu jesenjem.

Majdan za krečnjak za krečane je oko jedan i po kilometar od ulaza u pećinu, na istoj obali. „Kamen krečar” isti modri krečnjak kao u Petkovici, Čokešini i Novom Selu, samo ovde bez kristalastih pojava na kontaktu, zbog udaljenosti od lakolita cerskog. Modri krečnjak Culjkovića pruža se i ka jugu, sa prekidima, na Grušić, Volujac, Metković Pocerski, Zablaće. To bi bila krečnjačka oaza na karti Koste V. Petkovića, dok krečnjaci Petkovice, Čokešine i Novog Sela nisu obeleženi. Kamen „kre- čar” seljaci dovoze na džadu i tu peku u krečanama. Tu se lakše može da proda. Samo ga Cigani prave iz male Kopljevića. Proizvodi se po trideset krečana u toku sezone, po 10 do 30 metara kreča. Peku u toku pet meseci sigurno, uglavnom od Đurđeva do Mitrova dana.

Preko ciganske male Kopljević silazi se u potok Kopljević. Na levoj strani potoka banci plavog krečnjaka pravca sever — jug, pa zapad — jug oko 45 stepeni. Na drugoj strani potoka, desno, krečnjačke mase se penju još više (na levoj su samo pri dnu, dok iznad njih pesak, šljunak, kvarc, gnajs, neogen). Tamo isto pravac sever — jug, pa ka zapadu oko 70 stepeni; zatim skoro vertikalni slojevi tanji, tu karakteristične škrape, tipa mečki.

U dnu potoka terasa 120 t; na 175 m kroz šumu, strme strane, zasute ilovačom i peskom još od visine 140 m, dospeva se na zaravan 55 m nad potokom (u a.v. 175 m). Na samoj ivici zaravni, iznad strmog useka Kopljevića sa otkrivenim krečnjačkim slojevima (u njima i kamenolom ciganski), nalazi se Lazića Bara. Aluvijalna vrtača, tanjirastog oblika, uzdužna osa vrtače pravca sever — jug, pod vodom u prečniku elipse oko 50 m. Na desnom kraju, ka severu, jaružica u aluvijalnim nanosima pola do jedan metar; obala aluvijalne ravni vrtače oko 250 m duž ose gde bočno prema zapadu Mala Bara, isušeni viši deo vrtače sastavljen iz dva dela. Od dna vrtače do gornjeg odseka 10 do 15 m, severni okvir otvoren podsečenom stranom Kopljevića potoka. U nivou terase od 55 m nad potokom debljina aluvijalnog nanosa nepoznata. Odseci nad barom su preko metar i po debeli.

I na levoj, kao i na desnoj strani potoka, pri dnu otkriveni za 20 m visine, krečnjaci, modri i plavi. Svuda levom stranom potoka, idući naviše ka pećini, otkriveni isti modri krečnjaci, sve do erozionog proširenja tesne, skoro kanjonske doline. A tu ispod vodenice i crkve („nju Turci zapalili”!), ispod krečnjaka najednom, u nivou potoka, modri sericitski škriljci, prava takođe sever — jug, pad ovde, međutim, kaistoku oko 35 stepeni.

Dalje naviše, kod izvora ispod Kovačevca, veoma tipična pojava istog modrog krečnjaka s interkalacijama modrog i crvenkastog istog sericitskog škriljca. Ima partija sa stalno naizmeničnim slojićima krečnjaka i škriljca sa sitnim ljuspicama belog liskuna (sericita). Pri tome, u podinama dosad sa prekidima, još od Novog Sela otkrivenih modrih do crnkastih ili plavih krečnjaka, izdruzganih i ovde sa bezbroj kalcitskih žica u svim pravcima nalazi se serija škriljaca sa prelazima u krečnjačku glavnu faciju.

Kopljevički palučak (eroziono proširenje, male zemljice do reke, to je „palučak”) je mesto gde se dospeva do pećine, daleko od ciganske male jedan i po kilometar. Pećinski ulaz 6 do 8 metara nad potokom. Ulaz dva metra visok, toliko i širok. U dnu otvora pukotina, dijakineza, čiji procep oko 1 s Zm. Ispod dna ulaznog otvora odsek oko jedan metar, zatim još jedan metar niže. Prilikom kiše, kroz procep i oba odseka iz pećine se izliva voda. Na ulazu okapina do 4 m duga, pravac ka jugu; odatle glavni hodnik ka jugoistoku, najpre oko 20 koraka, zatim ka jugozapadu nekoliko metara, pa opet stari pravac ka jugoistoku. Išli unutra do pedeset koraka. Dno pod muljem i kvarcevitim šljunkom posle kiše od prethodnog dana u predelu ove doline i atara. Odozgo dovodni vertikalni kanali kao i bočni, po 20 sm prečnika pa do pola metra. Na tridesetom koraku, ispod jednog kosog gornjeg bočnog hodničića od jednog do pola metra širine, koji vodi naviše, čitava manja plavina od mulja sa lišćem, grančicama i šljunkom. Učitelj Jova kaže da je išao do 2 km u dubinu. Sem glavnog hodnika, od ulaza odmah i bočni, 3/4 m širok, posle 10 koraka; on sa desne strane, ka jugu, pravo od ulaza.

Pećina je stalno vlažnoga dna. Prilikom pljuskova u okolini, posle 10 minuta potekla bi iz pećine kroz okapinu čitava reka, po 15 — 20 st dubok potočić.

Prema pećini, na levoj strani potoka, na dolinskoj strani, dve manje vrtače u zabranu, prečnika po 10 -15 m, levkaste.

Idući rtom između dve reke u selo, prelazi se preko nekoliko podova. Predeo proširenog potoka oko pećine zove se Kotlina, a eroziono proširenje sa palučkom na dnu „palučak”. Ispod „Kotline”, dolina u krečnjaku stešnjena, kanjonska. Asimetrija Reke: leva strana široka, desna strma, pod šumom.

Posmatrajući sa površi predeo oko šume i Lazića Bare, vidi se kako je prva bočna dolinica na istoj strani, u Lazića imanju, idući uzvodno, skaršćena, tako da je gornji deo, izvorište potoka u vrtači tačno na naspramnoj levoj strani potoka bočna dolinica sve do temena površi iznad 175 m skarašćena, sa dve vrtače na donjem kraju iznad poslednjeg useka od 20 m nad potokom, gde je donja vrtača pod kukuruzom. Ovom uvalom obuhva- ćena dolinica oko 500 m duga, 200 m široka.

U selu Culjkoviću su 184 kuće i 1035 stanovnika.

Poreklo stanovništva

Gornja mala:

Markovići (24 k., Ćirilovdan). U Gornjoj mali 23 k., u mali Ševarice 1 k. Marka (62 god.) Markovića otac Pavle, deda Živko, pradeda Vilip, čukundeda Jovan, pračukundeda Marko on od Leskovca, došao sa ženom i pet sinova. Jedan od njih otišao u Mačvanski Pričinović, i od njega su Markovići, a majka otišla, preudala se u Čojiće (i njih ima tamo). Slave Ćirilovdan. Ima Markovića, od pre 80 godina, 1 kuća i u Lipolistu, slava Ćirilovdan. Ima Markovića i u Šapcu, dve kuće, Milosav i Živorad, odavde otišli 1924. godine; ima ih i u Sovljaku (Mačva) jedna kuća, od 1912. godine, Milorad otišao. Kad je Marka Markovića majka Petra došla iz Tabanovića pre 70 godina i udala se za Pavla, bile svega četiri kuće Markovića. Živko Marković, đed Markov, bio pop u ovom selu a paroh u manastiru Radovašnici za vreme Milana Obrenovića. Pre toga bio učitelj u Mačvi, u Klenju. Umro mlad, 1876. godine u četrdesetoj.

Drajići (3 k., Jovanjdan). Doselili iz Galovića (Tamnava). Milinkov (64 god.) pradeda Draja došao. Drajićev rod su i

Strailovići (1 k., Jovanjdan). Strailo i Draja bili braća.

Radovanovići (3 k., Đurđevdan). Iz Petlovače, Milutinov deda Andrija došao; oni što su ostali u Petlovači zovu se Musići nadimak.

Lazarević Velimir (1 k., Mitrovdan). Nepoznato poreklo.

Isaković Dragutin (1 k., Nikoljdan, a ženina slava Jovanjdan). Iz Grušića 1935. godine došao ženi u kuću, u Strailoviće.

Divič mala:

Matić Milan (1 k., Nikoljdan). Milanov (63 god.) deda Đuka, pradeda Matija. Zvali se Mirkovići pre dede. Ne znaju ranije poreklo. Matija bio majstor samouk, nosio sitne stvari (sinije, lopate), opravljao ih i prodavao. Očuh Blagoje došao iz Zapolja sela (Bratunac), nema poroda. — Đokić Živko (1 k., Lučindan). Živkov otac Nikola a deda Petko. On iz Bosne, došao iz Dvorova (Beljina), pre 80 godina.

Markovići II (4 k., Nikoljdan). Dragomirov (48 god.) pradeda Jakov, deda Pavle, otac Bogosav. Iz Osečine (Jadar) pre 100 godina.

Milošević Veličko (1 k., Nikoljdan). Otac Milovan, đed Ilija, prađed Nikola. Rugali im se, (zvali ih) „Turčinovići” iskorenjen nadimak. Verovatno da su iz turskog vremena još ovde.

Kopljević, mala vlaških Cigana:

Marinkovići (6 k., Nikoljdan). Došli iz Kitoga, luga kod Šapca.

Marinkovići II (1 k., Aranđelovdan). Pajin otac Stanko iz Maova došao.

Jovanovići (4 k., Aranđelovdan). Marinkov (66 god.) otac Stanoje, deda Jovan on iz Lipolista. U Lipolist iz Lugova (tamo su od njih sad Jankovići, 3 — 4 k.); a u Lugove iz Kitoga, kad je Ciganište raseljeno, pre 90 godina. Jovanov otac tamo sahranjen, u Kitogu.

Burmazović (3 k., Aranđelovdan). Iz Kitoga u Lugove, iz Lugova u Lipolist, otuda ovamo.

Lazić Živko (1 k., Petkovača). Iz Kitoga, kao prednji.

Petrović Stevan (1 k., Aranđelovdan). Ovamo iz Čokešine pre 40 godina, a tamo iz Kitoga.

Radosavljević Stanko (1 k., Petkovača). Iz Grušića ovamo, a tamo iz Kitoga.

Kostić Stanko (1 k., Petkovača). Kao Jovanovići i Burmazovići.

Nedeljković Milorad (1 k., Nikoljdan). Iz Dvorišta pre 4 godine, a tamo iz Kitoga.

Stanković Stanoje (1 k., Petkovača). Iz Desića pre 20 godina, a tamo iz Kitoga.

Đokića mala:

Đokići (1 k., Mitrovdan). Poreklo nepoznato, možda starosedeoci.

Budimirović Vojislav (1 k., Nikoljdan). Iz Desića pre 10 godina.

Gajići (1 k., Đurđevdan slava ženina, njegova bila Jovanjdan). Muški izumrli; Vasa pokojni iz Volujca, ženi Obreniji u kuću pre 30 godina.

Dojna mala:

Kneževići (2 k., Đurđevdan). Obradov (66 god.) otac Rada iz Like došao sa jednim detetom, udovac, ovde se oženio pre 80 godina. Ovde zaradio parče zemlje i doveo iz Varne udovicu. Prezime iz Like.

Lazarevići (6 k., Stepanjdan). Deda došao iz Bosne 1876. godine.

Gojkovići (5 k., Lazarovdan). U Dojnoj mali 4 k., jedna kuća u Srednjoj mali. Gojko, Bogić, Kosta i Kojica, četiri brata došla iz Bosne od njih Gojkovići, Bogićevići, Kostići i Kojičići.

Nikolići (4 k., Nikoljdan). Nepoznato poreklo, možda stari.

Nikolić Marko (1 k.). Otac Dimitrije iz Sinoševića promenio prezime zbratio se sa Ilijom Nikolićem, primio i slavu; Ilija „nije imao društva”, pa ga pozvao.

Marjanović Budimir (1 k., Đurđevdan). Njegov deda Vlajko iz Boranje, iz Jadra; ovde služio kod Kostića i ušao devojci u kuću, u Gojkoviće. Budimirov otac Živan bio bi sada 60 godina pre 60 godina deda došao. — Jovanovići (3 k., Aranđelovdan). Celu porodicu zovu „Čvrkalo” zvali se prvo Jadranovići. Pre 80 godina iz Jadra. Aleksa se zove, kršten je Živojin, a nadimak je Čvrkalo (47 godina).

Čankovići (2 k., Nikoljdan). Došli iz okoline Ogulina 1921, iz Like. Dva brata došla: Petar iz Amerike, imao para, kupio 14 ha i doveo brata Iliju sa majkom i ostalima.

Milinković Vidoje (1 k., Lučindan). Iz Ribarice (Jadar). Ovde služio kod Vujkovića, pa ga usinio Ilija Gojković. Slavi i poočimovu slavu Lazarovdan.

Srednja mala:

Tovilovići (tako se piše, a govore Toilovići), (7 k., Ćurđevdan). Starosedeoci. Dobrosavljev (47 god.) otac Milinko, deda Živojin, pradeda Đurađ i njegov brat Branko. Sa Cvetićima bili zajedno ovde na mestu zvanom Divanjac, odmah ispod sudnice „povrh reke”. Bili svi jedna familija, pa se podelili. Staro prezime za oba roda Tovilovići (po Tovilu).

Cvetići (9 k., Đurđevdan). Od roda Tovilovića ne uzimaju se. Dragomirov (62 god.) pradeda Maksim; onda bili u kući kao zadruzi, baba Cveta bila domaćica svi je slušali, i po njoj ovaj deo roda Cvetići.

Bogićevići (9 k., Lazarovdan). Isto poreklo kao Gojkovići, iz Bosne.

Adamovići (2 k., Nikoljdan). Sremski Cigani, nisu Gurbeti, već čergari. Došli iz Tabanovića Mačvanskog pre 80 godina, sa čergom. Pravili kašike, sad su korpari. Odavde sa čergom u Grušić, tamo načinili kuću, pa im Nikola Tešić iz Grušića ovde kupio plac, napravio kuću, samo da bi ih sklonio. Ilija zvani Mikailo nije mogao da izdrži u kući „zbog toplote”, bežao pod čergu vrlo dugo; i zimi pod čergom bio, zajedno s kolima. Bio dobar kovač. Ilijinih pet sinova: Stevan, Stepan, Pera, Nikola, Spasoje, svi umrli, poslednjeg ubili Nemci.

Kojičići (11 k., Nikoljdan). U Srednjoj mali 6 k., u Ševaričkoj mali 5 k. Kojica promenio slavu od Lazarovdana, otišao ženi u kuću, Isto poreklo kao Gojkovići, iz Bosne. Rankov (70 god.) pradeda Stanko, a njegov otac verovatno Kojica.

Jovanovići (4 k., Petkovača). Možda su „starosedeoci”. Nikolin (67 god.) pradeda Despot, čukundeda Jovan. Pre 50 godina jedna kuća u Šabac.

Milinovići (3 k., Aranđelovdan). Pradeda možda iz Bosne. Ima od njihova roda u Desiću, otišao brat Ninkovog (30 god.) deda Tome.

Vujkovići (23 k., Trivunjdan). U Srednjoj mali 4 k., u Vujovića mali 15 k i četiri kuće gore na džadi, a pripadaju Vujkovića mali. Doseljeni, nepoznato odakle, kad bio Sulja Turčin ovde. Vujko, Isak i Andrija bili braća. Isak otišao na miraz u Novo Selo (i u Lešnici ih ima od njega Isakovići; Andrija bez poroda, umro kao momak; od Vujka ovde Vujkovići. I Isakovića slava Trivunjdan. Nikolin (76 god.) pradeda Mijailo, pračukundeda Vujko. Pop Mitar otišao u Smederevo, odnosno selo Golobok, a Damnjan u Varnu; Damnjanov sin Neša i sad pop u Varnoj; od popa Mitra ima takođe u Goloboku.

Josipović Borisav (1 k., Nikoljdan njegova slava, a Lazarovdan starčeva slava). Njegov otac Janko iz mačvanskog Belotića, služio ovde u Mirkovića i Kojičića, pa se prizetio kod Ivana Bogićevića pre 40 godina.

Antonići (1 k., Nikoljdan). Iz Votnjaka (Voćnjak u Jadru), deda Lukin otac Jevrem, pre 100 godina došao ovde; bio pandur, tukao seljake u naprednjačko doba. Ž

Ilić Živko (1 k., Jovanjdan). Iz Grušića 1911. godine; služio kod Markovića, Vujkovića i ovde kupio kuću i plac. Familija u Grušiću tamo se zovu Lukići.

Kovačević Ilija (1 k., Vasilica). Iz Maova 1927. godine, kupio kuću i plac i ovde se oženio.

Alilović Mika (1 k.). „Turski” Ciganin. Ime mu Sulja, „Mika” je nadimak, dali mu ga seljaci ovdašnji. Otac mu Arif, on došao iz Petkovice ovde, kao kovač; išao na rad u Varnu, Pocerski Metković i nastanio se ovde 1912. godine. Ima brata u Šapcu, brat Alija zvani Šiša. I Mika je kovač, kod oca izučio zanat.

Vujkovića mala: videti Vujkovići u Srednjoj mali.

Ševarice mala:

Kostići (5 k., Nikoljdan). Isto poreklo kao Gojkovići, ali ne slave Lazarovdan, već kao Kojičići, Nikoljdan: dakle, dva dela jednog roda Lazarevdan, druga dva dela, mlađe familije Nikoljdan.

Stanimirovići (6 k., Nikoljdan). Možda stari, nepoznato poreklo. Jezdimirov (31 god.) otac Milinko, deda Mitar, pradeda Koja.

Stevanovići, zovu se i Stekići, nadimak (2 k., Nikoljdan). Milisavljev deda Janko. Stari, a sa njima komšije bili Rakići-Petrovići, Nikoljdan izumrli.

Lazić Milisav, ranije se zvali Veljkovići (1 k., Nikoljdan). Poreklo nepoznato.

Grujić Aleksija (1 k., Nikoljdan). Žena sama. Prečani, prvo u Mačvu, u Glogovac, a odatle ovamo 1910. godine. Iz Srema došao pokojni Isak Grujić, ćurčija; i njegov sin pokojni Ilija Grujić, takođe ćurčija. Poslednji muški član, sin, poginuo pod okupacijom četnika.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 199-207), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić