Poreklo prezimena, selo Bojić (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Bojić, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

U dolini Bojićke reke (izvorišne krake Bojićke reke zovu Dvoriška i Volujačka reka), na rečnim terasama, na levoj strani doline su male sela Bojića: Rečanska mala (u njoj škola), Perića mala, Jankovića mala i dr. Perića mala je nad donjim odsekom rečne terase od 25-35 m iznad reke (140 — 150 m a.v.), čija zaravan tipski izražena na širini od 700-800 m, tako da je Jankovića mala vezana za gornje teme ove iste terase, preko potočića kojim je disecirana; a najviša, gornja rečna terasa široko prelazi u više zemljište iznad 170 m a.v., nad kojim su kote disecirane jezerske platforme iznad 200 t.

Groblje samo jedno je na srednjoj terasi, na kojoj je i Perića mala (to je oko 1 km niz dolinu od Rečanske male).

Preslava sela je Vodeni ponedeljnik (drugi dan Vaskrsa).

Na mestu zvanom Preseci tamo se prvo počelo naseljavati, u tom „potesu” Bojića, niže sela, između Slatine i Bojića. Tamo još ima šljiva. Udarila neka kolera, „guba”, zaraza, pomorila narod i onda se preselili odatle ovamo, povukli se Volujcu. Ostala priča od starih: „Martin neki bio ovde, u strani Pantića idući Ceru, u šumi, imao kuću lesaru”. To je bila najstarija kuća za koju se zna, još iz vremena Madžara (koplje udareno, opkoljeno lesom, olepljeno balegom, pokriveno bujadi). Od Martina, iz madžarskog vremena, sada nikog nema. Crkvina je odmah preko nasipa, više Živka Mijailovića kuće iz Sinoševića. Kad Turci vladali bila crkva. Sada samo „osulina”. Bunar Vukojevac, ne pamte kad je iskopan, tu preko nasipa.

Bojićka reka plavila polje, bila iskrivudana. Pred rat „upravili” Reku u Perića livadu, niže meane (na drumu). Otada ne plavi. Sa reke koriste vodu za stoku, za pojenje. Ne upotrebljavaju za navodnjavanje. Pored Reke su livade (kad je kišna godina kose dva puta); kukuruz najbolje uspeva, dok pšenicu ozimu rosa pojede (prolećnu pšenicu ne seju). Pored reke uspevaju najbolje „krstaši” kukuruzi; osim toga i „zuban”. Ima poneki i „beli” kukuruz (retko, inače crveni).

Niže meane je polje zvano Čotić (malo uzvišenje „čot”, deminutiv-čotić), tu Livade; ispod toga naniže Lug (tamo lepa šuma rastova). Vodenica potočara Čekića i Vilotića, ortačka, cele zime radi. Više Perića male je Pajčino polje tu njive (najbolje uspeva pšenica „stara crvenka”, beliju ne seju). Nad Jankovića malom na brdu, bili vinogradi (zvano mesto Moravac po Moravčevićima, porodici iz Vukošića).

Stoku hrane preko leta kod kuća, u štalama ili u polju, u košari. Kad je bila seoska zajednička šuma Sređeva, pravili svinjce u šumi, dok je žir. Sređeva šuma bila od 80 ha bila iznad sela (230 m), prema Grušiću. Otkad je izdeljena, otada „tuče i grad selo”. U Sređevoj šumi, dok je nisu iskrčili (podeljena 1930, iskrčena 1925. godine), žirili svinje (na brdu žir hrastov, a po jarugama i bukvica). Plaćali u korist sela po 1 — 2 dinara od bravčeta, od Mitrovdana pa dok traje žir (najdalje do marta). Ovce u seoskoj utrini i šumi besplatno pasle. Svinje gonili na žirenje i u Boranju, u Jadar, na žir i bukvicu, od novembra pa čak do marta, kad bude rodilo dosta, a kad je manje žira, onda se ranije vrate kući. Prethodno se raspitaju. Seljaci iz Boranje dolazili su sami i nudili žir. I sad kad rodi, teraju svinje u Boranju (po pogodbi sa seljacima). Prošle godine su ovuda gonili svinje u Boranju Mačvani i Prečani. (Jadrani i sami u Boranji čuvaju i tuđe svinje po pogodbi). Goveda nisu gonili na utrinu. Hrana za goveda: detelina, kukuruzovina, graorica, lucerka i kravljača (vrsta deteline). Za mleko najbolje švajcarske krave (preko ih uzimaju); za vuču je stara sorta zvana planinka. I jednu i drugu rasu gaje. Ovce gaje bele i poneka bude crna (što se izmetne). Ovce su „jadarske” (otud ih obnavljaju): svinje su „bele” i „crne” i buđenovačke (najviše), mongolice crne manje.

Đoka Janković (73 god.) i Dragomir Čekić (82 god.) zapamtili selo od 30 kuća — pre 60 godina (tako slušali od svojte). Sada u Bojiću 106 domaćinstava i 620 stanovnika.

Poreklo stanovništva

Jankovići (10 k., Jovanjdan). U Jankovića mali. (1 k., u Slatini). Iz Komirića, iz Rađevine, Đokin (73 god.) otac Đurađ, deda Ninko, pradeda Jovan on došao. Jovan ovde dobio 4 sina: Marko, Ranko, Marinko i Ninko (deda Đokin). Pradeda Jovan imao brata Matiju, bez muške dece. Baba po Matijinoj smrti uzela u kuću Savu, od iste familije iz Komirića, kao posinka, ali i on ostao samo sa ženskom decom (muško umrlo). U tu kuću došao, za Savinu ženu, Jovan Lazić, rodom iz Bosne. Od njega i njegove braće su Lazići (4 k., Jovanjdan slava Jovanova kao uljeza u Jankoviće, ostali Bošnjaci, njegova braća, slave Časne Verige). Jovanov otac Stevan došao iz Bosne, iz sela Dragoljevca, pre oko 90 godina. Svi u Jankovića mali. Lazići bili izbeglice od Turaka, ovde služili kod Perića duže godina, zaradili kuću i imanje. Lazića još ima u Bosni, u Dragoljevcu.

Čekići – Todorovići ranije, sad Todorovići (4 k., Nikoljdan). U Perića mali. Starinom odavde. Dragomirov (82 god.) otac Nikola, deda Sima, pradeda Teodor.

Markovići (4 k., Nikoljdan). Od Nikšića. Slavili su Sv. Luku. Predak ubio Turčina i pobegao ovamo sa ženom i decom. Slavu promenili u Sv. Nikolu da ih ne poznaju. Predak doveo sinove: Ranka, Marka, Lazu, Pavla i Čedomira-Čeku pet sinova. Od Ranka Rankovići, od Marka Markovići, od Laze Lazići, od Pavla Pavlovići, od Čedomira Čeke Čekići. Vladisavljev otac Dragić, deda Milenko (kovač), pradeda Marko, brat Rankov i drugih. Ime njihovog oca ne znaju.

Rankovići (8 k., Nikoljdan). U Rečanskoj mali. 3 k. Rankovića i njihov ogranak Čekići 5 k. U Slatini 3 k., 1928. godine Čekić; 1 k. u Beogradu, Milutin Čekić; njegov otac Jezdimir, školovan od pre 78 godina, bio u Rusiji. Jezdimir se nazvao Čekić, po nadimku deda Ilije. Milošev (85 god.) otac Stanimir, deda Ilija, pradeda Ranko, brat Markov i drugih, od Nikšića. Smatrali su se Ercegovcima, ne Crnogorcima. Petar Čekić (40 god. devetoro dece ima) sinovac je Milošev (85 god.), jer Petrov otac Pavle i Miloš su „rođaci” od stričeva.

Čekići – Rankovići sedeli na mestu Lug, u potesu oko Presada, pa otud na današnje mesto došli za vreme kolere.

Pavlovići (1 k., Nikoljdan). „Starinci” (isto poreklo kao Markovići, Rankovići i dr.). Čedomirov (43 god.) otac Pajko, deda Stevan, pradedu ne znaju, čukundeda Pavle, brat Markov itd.

Lazići (ovde izumrli). 1 k. u Šapcu od 1928. Stojić (ime) Lazić. Od Nikšića, ista familija kao Markovići itd.

Mitrović Aleksandar (1 k., Nikoljdan ovde slavi, a ranije Alimpiju). Iz Gornje (Velike) Vranjske došao na materinstvo 1944. godine, u Pavloviće. Otac mu Stevan živi u Velikoj Vranjskoj Mitrovići.

Dalje: Jankovića mala:

Vilotići (10 k., Nikoljdan). „Starodrevni”. Bili zadruga preko 40 članova, dugo godina samo jedna kuća bila. Izdelili se za vreme „austrijskog rata”. 3 k. u Šapcu od 1920. godine tri brata: Milan, Milutin i Lazar. Milenkov (44 god.) otac Andrija, deda Ranko itd.

Vasići – Andrići (7 k., Đurđic). I oni starodrevni. Svi ovako dvojnog prezimena: glavno prezime Andrići po knjigama, a zovu se u selu više Vasići;

Budakovići (7 k., Nikoljdan). Nije se čulo da su doseljeni.

Perića mala:

Perići (5 k., Đurđic). Doseljeni iz Stava Rađevina. Doselio Živkov (60 god.) pradeda Pera (piše na grobnom spomeniku iz Stava).

Grujići (2 k., Jovanjdan 1 k. na Grujića ime, Nikoljdan 1 k., na ime Jovanovići, slava po Pureševića imanju). 1 k. u Perića mali, 1 k. u Jankovića mali, na Pureševića imanju. Živorada Jovanovića pradeda Milan imao sina Milutina i Blagoja. Milutin uzeo prezime Jovanović kad bio u vojsci bio otresit pa se „stideo” da nosi ime Grujić jer su „neradini bili”, „familija nije smatrana” ni u šta u selu.

Pureševići bili starodrevni izumrli.

Tadići (2 k., Jovanjdan). Stari. U Perića mali. Milovan Tadić, doveden iz Sinoševića kao mali pre 60 godina. Sin mu Pavle živi sad u toj kući, slavi Nikoljdan, slavu koju je njegov otac doneo iz Sinoševića.

Miković Milutin-Mića (1 k., Đurđevdan). U Perića mali. Mi- lutin je sin Bosanca Vase (Bošnjak radio ovde po selu) koga uzeo u kuću Tanasije Mitrović ćerci Joki. Miković je Vasino prezime, a i slavu Đurđevdan doneo je Vasa.

Mitrović Svetozar zvani Bugarin (1 k. Nikoljdan). Njegov otac Tanasije kao terzija radio po selima, pa se ovde naselio pre 70 godina, otuda, od Pirota. Tanasije doveo Bosanca Vasu ćerci, pre rođenja Svetozarevog.

Mastikos Đura (1 k., Đurđevdan primio slavu, Hrvat). Iz Dalmacije. 1921. ušao u kuću Milutinovog brata Dragutina Mikovića, kod njegove udovice.

Todorovići (1 k., Nikoljdan). U Perića mali 3 k., u Rečanskoj mali 4 k. Ovdašnji stari.

Mitrović Ivanov Miroslav (1 k., Đurđevdan). U Perića mali. Ivanov otac Damjan iz Krajine, oko Negotina, „Vla”; služio ovde po selima, pa ovde zakućio. Damjan doveo ženu otuda pre 70 godina.

Mirkovići (2 k., Đurđic). Starinci. Mirkov deda Ivko on se selio ovde po selu. Trgovao sa Stanojem zvanim Broćom on mu svu imovinu uzeo (u trgovini sa suvim šljivama). Tako ga preterao od sredine Bojića čak do Volujca, na kraju sela,

Pantići (5 k., Đurđic). Pantin (55 god.) pradeda Spasoje doselio se sa bratom Markom iz Svileuve.

Vesići (3 k., Nikoljdan). Starodrevni.

Matići (1 k., Đurđevdan). Od pre više od 100 godina uvek po jedna kuća. Stari.

Gligorići (6 k., Nikoljdan). Stari. 1 k. u Maovima od 1922.

Pantelići – Sibići (2 k., Nikoljdan). Stari. (Mati bila Siba po njoj prezime).

Grujičići ( 2 k., Nikoljdan). Ovdašnji stari. 1 k. u Volujcu od pre 40 godina.

Milinkovići (1 k., Nikoljdan). Stari. 1 k. u Beogradu od pre 30 godina.

Jovanovići (4 k., Jovanjdan). Dragomirov (49 god.) deda Jovan doselio „od Užica”. 1 k. u Šapcu od pre 80 godina prota Janko Jovanović a 1 k. u Beogradu, advokat Janko, sin Aleksin; 1 k. u Aranđelovcu Kosta apotekar.

Novakovići (1 k., Nikoljdan). Živanov (51 god.) deda Obrad kad on umro, njegova žena Spasinica uzela Bošnjaka Radovana, zv. Jastreb (Nije htela da se udaje zbog dece, pa uzela Bošnjaka).

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 232-236), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić