Порекло презимена, село Чокешина (Лозница)

Порекло становништва села Чокешина, општина Лозница. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворишни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала под Џајевцем све до излаза Реке у Поље. Испод Џајевца до Чокешинске реке кратка падина и на њој Дојна мала, на речном поду који одговара најнижим језерским фазама. С десне стране Чокешинске реке, идући од Општине у средини села, пење се на типску зараван од 150 m на којој мала Радиковац.

По предању село било седам или девет кућа. Било наређење да сађу у Пусто Поље. Тамо има и сад кућерине неке. После избегли од Турака овамо у брда. Поред пута није било кућа до пре 40-50 година, ни три-четири куће; биле по брдима.

На Гробљанској коси, одмах више манастира гробље: с десне стране узбрдо, циганско, с леве стране пута српско гробље. Одвојена, али једно до другог.

Сеоска преслава прва недеља по Николајима летњим. Слава манастира Мала Госпојина; била и Ваведење, раније.

Сеоска „Река” (Чокешинска река) од три крака: Манастирска река, Стржаница и Трновица; чим изиђе из села зове се Јерез. Ова се „Река” зове Радановача или Радановачка река (в. породицу, а ово је „по књигама”). Извори су: Ајдучки извор (код манастира, у шуми), Бела Вода (у манастирској шуми), Буковац (Буковак шума), Осоје (у манастирској шуми) ту била чесма Драгића Самуровића (па пропала). У селу Чокешини нема влажне културе; нема ни довољно воде преко лета, чак ни у бунарима крај реке, која за време суше усахне. На коси Бељавине, између Липовог потока и долине Чокешинске реке, бунари до 30 m. У дворишту Крсте Адамовића, одмах испод винограда, на темену косе копан бунар од 14 m: 9 m жута глина, шљунак 2 m и затим до 14 m плава глина, песковита, са мусковитом; није наишао на воду у овој глини и затрпао га. На површи Радиковца, у авлији Радивоја Мијатовића, бунар дубок 28 m: озго, испод иловаче, ситан плавичасти песак, крупнозрни жућкасти и бели песак, особина груса. На Радиковцу бунари скоро пресуше; довлаче воду буретом из бунара од реке. Са општинског бунара воду носе горе и за пиће и за стоку (њу гоне на појење доле, на бунаре у потоку). У Радиковцу бунар најдубљи 31 m; на левој страни долине слично. У Горњој мали, више Радиковца, најдубљи бунар 45 m.

Ветрови су: устока (исток), југ, северац или дрињак. У пролеће „се туче” север са југом, да би се јачи „отео”.

Обе косе око Липовог потока, преко којих се прође од Новог Села до Чокешине, с леве стране потока Гогино брдо (180 m) и с десне стране потока (167 m), представљају језерске подове ујезер- ским седиментима преко модрих кречњака са калцитним жицама. На Џајевцу најтипичнија плаво-модра језерска песковита глина (са мусковитом) испод иловаче и шљунковито-песковитог наноса. У подножју Гогиног брда, на месту званом Липовица-Башчица, испод квартерног глиновитог наноса, чије наслаге покривају сав терен, откривени слојеви модрог кристаластог кречњака, врло раздрузганог и испуњеног калцитним жицама. Свакако карбонски кречњак, Ту кречане, пет у низу, на одсеку брда. У долини Чокешинске реке ниже манастира Чокешине, види се испод нивоа косе Старац-Радиковац, која је од језерских пескова, речна тераса 15-20 m изнад реке, са јасним прегибом до на косу. Преко ове косе којом води узана пруга, долази се на други део исте косе, „Свињчине” и Забран, где виноград Ненада Враголића.

Име села по виноградима. Поље до Прњавора зове се Буздованлије: бацио Милош буздован са брда Милићевца. Кад су Турци разбили Србе на Косову, онда су Бошњаци, враћајући се као разбијена војска, наишли на Милошеву матер, на месту до Петковице, данас званом Нечаја: „Не чај, не чај, Милошева мајко, одби овце у то Пусто Поље (до Прњавора-Буздованлије), Милош ти је давно погинуо!” По том јадиковању Милошеве мајке место звано Јадовица, близу Нечаја; Ждраловица је то исто место, у близини бара ту Милош свога ждралина појио (ту и ждралови слећу у пољу, кад наиђу). За извор у средини села прича се да га пронашао Милош Обилић кад је решио да подигне себи задужбину, са Марком и Рељом Крилатицом (од Пазара) коњи нашли воду на путу за манастир. У Петровића шуми, у урвини, у јаругама били збегови, свакако из времена првог устанка и боја на Чокешини, на Лазареву суботу, на Цвети. Бој на Чокешини био је на коси лево од сеоске Реке.

Манастир Чокешина имао свој летопис од оснивања (по традицији напред забележеној од Милоша Обилића), па га Немци уништили за време казнене експедиције, паљења Чокешине и стрељања (38 само код манастира, а свега у селу 282 лица). Цркву обновио игуман Хаџи Константин умро 1820 године. Иконостас живописали мајстори, тј. молери Михаил Константинович, из Битоља, и Никола Јанкович, из Орида, 1834. године, јула 20. Олтар манастира Чокешине подигнут прилозима Милоша Обреновића и др. Јеромонах Софроније Мијатович, рођен из Црне Баре, у пределу Мачве, умро 1848. Стојан Станковић, 1885, село Чокешина поклонио звездицу за проскомидију. Ранисав Враголић поклонио крст манастира Рилског. Споменик из 1890: „Браћи Недићима, Глигорије и Димитрије (Јанко), рођени из Осечине, Ваљевски округ са триста српских јунака”; поломљен крст од бомбардовања.

Добра манастира Чокешине: 486 hа 36 ари шуме и ораница заједно; од аграрне реформе манастиру остало 10 hа ораница и винограда са воћем. Манастирска шума пружа се од манастира до Венца: Мршића гроб и Церје, Кумовац, до Вратолома, на граници атара Петковице и Чокешине. Манастир у пољу има Јадовицу, Пусто Поље, Адицу (то подељено сељацима (око 50 hа)).

У манастирској шуми изнад села држали су сељаци лети, код колиба (запаљених у рату) стоку на Широкој Равни, Кумовцу, Мршића Гробу. Добросављевићи, Стојановићи и Јанковићи имали до рата сталне колибе за време рата попаљене; нешто су сад обновили. Они имају и делове шуме, пашњака и воћа као своје имање, на Церу. Сељаци изгонили стоку, чим падне снег, још у марту и априлу, пре Ђурђевдана, и боравили тамо скоро до зиме, док не падне снег, свиње горе остану и за време снега кад има „жира” и „буквице”. Сваки уплаћивао манастиру по 5 динара од овце; од козе и вола по 15, од свиње по 15 динара; а сад од овце, држави, 10 динара, од козе 20, од вола 15, од свиње 20 динара. Сваки сам своју стоку чува. За свиње које остају да презиме ради жира, буквице, праве „котар”, а људи одлазе кући.

У Чокешини 316 домаћинстава и 1616 становника. Од тога пописано (са имањем преко 5 ари) 246 домаћинстава, а остало беземљаши (350 лица са око 80 домаћинстава).

 

Порекло становништва

Станчићи (3 к., Степањдан). У Дојној мали. Први доселили, пре Карађорђа, не знају одакле.

Радановићи (25 к., Ђурђиц). Сви у Дојној мали. Драгићев (69 год.) прадеда Гаја; он или његови из Радаља. Били браћа црни и бели Гаја. „Код калуђера књиге староставне, кажу да су из Кавказа”.

Стојиновићи (22 к., Аранђеловдан). Сви у Дојној мали. Досељени из Херцеговине „од Немањића лозе славне”. Љубомиров (64 год. — он главни приказивач о Милошу) отац Петар (рођен 1844), деда Јован, прадеда Аврам, чукундеда Милан, прачукундеда Матија, прапрачукундеда Стојин; он, и браћа Малета и Баја, из Херцеговине; сви прво у село Брадић дошли, одатле Стојин овамо, Малета у Рибаре (Малетићи), а Баја у Петковицу (Бајићи, Мирићи, Којићи).

Враголићи (22 к., Св. Јован). У Горњој мали, изузев три куће у Дојној мали. У Јадранској Лешници 2 куће, на мираз, 1906; две куће у Шапцу. Из Папраће, села до истоименог манастира. Кад су катане удариле, већ били досељени. Алексин (51 год.) чукундеда Петар и његов брат Сима доселили; пре њих, пре чокешинског боја, помора манастира, били дошли Гајо, Мило и Тешимир браћа, браћа од стричева (замрли). Њих назвао неки муслиман: Враже, враже враг. Враголића има и сад у Папраћи.

Николешевићи-Мијатовићи Ј (10 к., Св. Тривун). Сви су у Радиковцу мали и 1 к., у Дојној мали. (1 к., у Београду, пре 35 година). Из Босне, од Тузле. Јованов (81 год.) отац Петар, деда Никола, прадеда Мијат-арамбаша. Мијат остао у Босни; његов син Никола (био веома велики и зван Николеш зато Николешевићи) дошао овамо пре боја на Чокешини. Јован памти кад је била свега једна кућа кад је била борба на Бељини (1876). („Мијат арамбаша имао брата Малог Марјана, погинуо од Уса Арапина, издао га Богачић Илија, кум рођени”).

Недељковићи (11 к., Миољдан). У Стржаници мали. Велимиров (45 год.) прадеда Живан. Он и његов брат Максим, из Босне. Максим се доселио са дедом Светозара Миловановића, Стефаном, и са трећим, Јанком Петровићем (деда Живка и Јордана Петровића). Сватројица, као друговииз поцерског среза, на манастирско имање: Стефан Миловановић био кувар, Максим Недељковић био у колеби, „колебар”, а Јанко Петровић био кочијаш.

Миловановићи (5 к., Ђурђиц). У Горњој мали. Доселио Стеван од поцерских села. (1 к., у Рибарима).

Петровићи (7 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. Деда Јанко кад и предњи, из Босне, од Папраће (били тамо комшије са Враголићима).

Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи).

Добросављевићи-Шујићи (111 к., Св. Никола). У Горњој мали. (1 к., у Београду). Миланов (541 год.) прадеда Добросав доселио из Карановца (Краљева), где су били слуге; атамо морали доћи раније, пре 1813, из Херцеговине, они сами, као младићи. За време бежаније Карађорђа, Добросављевићи су бежали „у Шокадију”. Кад су се вратили, нашли једну кацу брашна закопану при бекству преко Саве, а сем тога само три кокоши у једном шупљем грму то је причала баба Алексе Враголића, Томанија, која је од Добросављевића.

Станарчићи (пишу и Станаричићи) (3 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. (1 к. у Јелаву, 1 к. у Прњавору). Купили имање Пљоштару од Манастира за 99 дуката 1854. године. Пре тога доселили. У манастиру била „станарица” (она што музе краве), па њу узео Лазар, који служио ту; онда назван Станарчић по жени.

Јанковићи (13 к., Петковдан). У Дојној мали. Досељени, непознато одакле.

Јевтићи (2 к., Ђурђиц). У Дојној мали. Из Помијаче. Дед Живков (41 год.) дошао.

Јаковљевић Милисав (1 к., Св. Аранђео). У Радиковцу. Из Поцерског Добрића, ушао у кућу, после првог светског рата.

Петровићи (6 к., Петковица). У мали Стржаница). Цигани влашког језика, Каравласи, коритари раније, сада пеку креч, неко и земљорадњу ради. У мали Стржаница, више Петровића, посебна Циганска мала.

Адамовићи (1 к., Аранђеловдан). Дојна мала. Крстин ђед Петар, са братом Јаковом, из Богатића досељени. Петар био зидар, Јаков ковач.

Аџићи (2 к., Никољдан). Радиковац мала. Из Дворишта поцерског, Милисављев отац посињен у Самарџиће.

Бајићи (1 к., Аранђеловдан). Дојна мала. Милорадов ђед „на мираз” дошао, из Петковице.

Блажићи (4 к., Алимпије). У Радиковцу. Порекло непознато.

Бошковићи (3 к., Миољдан). У Радиковцу. Досељени, непознато одаке. — Банда Тодор (1 к., Ђурђевдан). Досељени из Лике 1925. године.

Буквички (8 к., Никољдан). Горња мала Стржаница. Из Буковика досељени. Божидаровог (47 год.) ђеда Саватија отац посињен овде у селу.

Бркићи (1 к., Петковача). Цигани Румуни, из Мачве пре 50 година. Станују „у шору”, поред реке, до Општине. Земљорадници.

Бимбашићи (1 к.). Из Новог Села, од њихове мале на Брду (сад у Лешници), Цигани коритари, 1911. године. Овде „у шору”, поред реке.

Вујевићи-Ере (1 к., Никољдан). Живе изнад манастирана месту званом Старац (стари виногради били). Марков отац Обрен досељен из Ерцеговине, 1876. био овде добровољац, војник на Дрини.

Васиљковићи (3 к., Петковдан). Цигани коритари; у „шору”, код реке две куће, а 1 у Трновици мали. Досељени, непознато одакле.

Васиљковићи (4 к., Петковдан). Цигани досељени. Миланов (60 година) отац Коста, са мајмунима 1907. ишао у Аустрију, одатле у Русију 1912. године; са мечком по Русији до 1925. године (мечка са Кавказа); после били свирачи и „циркузани”.

Васићи (4 к., Петковдан). У Стржаници мали. Цигани Румуни, Мијаило дошао отуда, коритари, стругари, свирачи. Чутуре, буклије, чаше столоваче правили.

Грбићи (2 к., Аранђеловдан). У Стржаници. Цигани Каравласи, доселили однекуда.

Грудоњићи (1 к., Петковдан). У Стржаници. Каравласи, досељени из Срема пре5 0година.

Ђорђевићи (2 к., Петковдан). У Стржаници. Цигани Каравласи, досељени, непознато одакле.

Десанчић Драгомир (1 к., Никољдан). Дојна мала. Из Бадовинаца, 1922, дошао уз сестру која је била раније удата овамо.

Дунђеровић Милутин (1 к., Св. Стеван). У Горњој мали. Ђед Јован из Босне, ушао удовици у кућу Враголића. Стари били дунђери.

Димитријевићи (3 к., Петровдан). У Дојној мали (она је и непосредно изнад „шора”). Из Босне, доселила три брата; убили агу, дигли пород, побегли у Србију; један у Штитар Сокићи, један у Ужице, један овде Рогоња, Иванов прамдеда.

Живковић Предраг (1 к., Никољдан). Његов отац био усвојен у неке Јање Јањић.

Игрић Миливој (1 к., Ђурђевдан). У шору, преко реке, Горња мала. Из Засавице, 1942, жени у кућу.

Јовић Спасоје (1 к., Тривуњдан). У шору поред пута. Трговац из Дрлаче, после другог светског рата овде отворио дућан.

Јовановићи (2 к., Никољдан). У Стржаници. Цигани Каравласи, дошли из Дреновца Мачванског 1876.

Јовановићи II (2 к., Петковдан). У Стржаници. Цигани земљорадници и музиканти, досељени, не зна се одакле ни када.

Јоксимовићи (2 к., Петковдан). У Дојној мали, Досељени, не зна се одакле.

Којићи (2 к., Ђурђевдан). Једна кућа у Дојној мали, једна кућа у Радиковцу. Досељени деда Ђура из Бадовинаца.

Косанић (2 к., Св. Илија). Скорији досељеници пре 60-70 година.

Крајишниковићи (1 к., Петковдан). У Стржаници. Цигани Румуни, досељени из Босне 1876.

Костићи (1 к.). У Стржаници. Цигани музиканти, досељени из Босне 1876.

Маглајчевићи (5 к., Степањдан). У Дојној мали 4 к., у Радиковцу 1 к. Дошли из Босне од Маглаја, после рата 1876.

Маринковићи (1 к., Аранђеловдан). У Стржаници, Цигани румунски. Дед Васин, Петар, звани „Самовољац” из Босне; дошао као стругар (радио чаше од кленовине, сланике, чутуре). Учествовао у рату против Турака, „на Бељини” 1876.

Митрић (1 к., Ђурђевдан). У Горњој мали, преко Реке. Живков деда Павле Шопоња досељен, непознато одакле.

Митровићи (6 к., Св. Никола). Трновица Дојна мала. Досељени из Бадовинаца.

Митровићи, звани Рњићи (7 к.). У Стржаници. Каравласи Цигани из Босне. Доселио деда Рњо. И они стругари.

Станковићи (15 к., славе: Јовањдан, 5 к. Аранђеловдан у Трновици; 2 к. Аранђеловдан у шору; 6 к. Петковдан у Стржаници). Војисављев прадеда Јован досељен, не знају одакле. Од старине занатлије: ковачи, колари, коритари; има и земљорадника.

Милеуснић (1 к., Никољдан). У Шору. Јован из Лике (село Брлог, Оточац). Досељен 1946. као земљорадник. Син му Стеван радио као каменорезац у мајдану још 1935. године.

Петковић Степан (1 к., Никољдан). Дојна мала. Из Црне Горе, пре 25 година.

Петрићи (6 к., Аранђеловдан). У Дојној мали 4 к., у Горњој 2 к. Досељени, дед њихов ушао у кућу, непознато одакле.

Радићи (3 к., Петковдан). У Шору. Румунски Цигани, досељени, непознато одакле.

Радосављевићи (1 к., Аранђеловдан). У Шору, ту сишли из Трновице мале. Румунски Цигани.

Рамновић Лазар (1 к., Ђурђевдан). Из Лике, као каменорезац дошао 1935. године. У Дојној мали, под кирију станује.

Ракићи (3 к., Св. Илија). У Горњој мали. Давно досељени, не зна се одакле. (1 к. у Београду).

Руднички (2 к., Јовањдан). У Дојној мали. Били овде и Ердевички, замрли 1944. од четника; из Бадовинаца.

Самарџићи (5 к., Јовањдан). У Радиковцу (Горња мала један шор је Радиковац). Доселио њихов стари из Босне, пре 1876.

Старчевићи (3 к., Тривуњдан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Дојној мали. Досељени, непознато одакле.

Степановић (1 к., Мратињдан). У Горњој мали. Радован доселио из Петловаче.

Стојанић (1 к., Никољдан). Горња мала. Ђура (погинуо) из Цикота, из Јадра, 1934.

Срдановић (2 к., Ђурђевдан). У Радиковцу. Непознато порекло.

Сремчевићи (4 к., Петковдан). У Трновици. Румунски Цигани, из Срема.

Станковић Милорад Зурлаџија (1 к., Петковдан). У Стржаници. Из Бановог Поља, 1905. године.

Станковићи-Кокићи (3 к., Петковдан). У Стржаници. Досељени.

Тадићи (2 к., Миољдан). У Горњој мали. Непознато порекло.

Тодоровићи (2 к., Петковдан). У Стржаници. Станојев (41 год.) деда Радисав из Бановог Поља, Цигани.

Тодоровићи (3 к., Никољдан). У Стржаници. Из Босне, пре Радисава.

Тодоровић Војислав (1 к., Петковдан). Фамилија са Васиљковићима.

Тадићи (3 к., Ђурђевдан). У Дојној мали. Непознато порекло.

Шубарашевић (1 к., Петковдан). У Дојној мали, Цигански Каравласи.

Станојевићи Стеван и Драгић, синови Станка (2 к., Петковдан). У Стржаници. Дирају их да су од „Романовића”.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 179-185), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.