Порекло презимена, село Градац (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Градац, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Градац, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Градац (Ваљево)

Порекло презимена, село Градац (Ваљево)

Порекло становништва села Градац, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Градац лежи на југоисточној страни Ваљева, а на обема обалама реке Граца. Земље су или око кућа или дуж потока Реље и Лешћана те вртаче Каљуже. Шуме је у селу врло мало.

Градац је потпуно разбијеног типа. Куће су тако растурене и разбацане да готово нигде нема ни две заједно.

Дуж Граца насељене су ове породице: Живојиновићи 1к, Новаковићи 1к, Станковићи 1к и Мутићи 2 куће.

По висовима над Грацем су: Горићи 2к, Јокићи 1к, Савићи 5к, Мирковићи 5к, Радовићи 1к, Стеље 3к, Гајићи 2к, Муњићи 1к, Јањуши 1 кућа.

На северној страни од Лешћана су: Цвијовићи 1к, Врањевци 2к, Јокић 1к, Вуковићи 1к, Ђукићи 2к, Стојановићи 1к и Савић 1 кућа.

На друмском насељу су: Петровић 1к, Ненадовић 1к, Финеј 1к, Марјановић 1 кућа и многе друге с привременим становницима.

У харачким тефтерима нема засебног насеља Градац већ и онда сматрало се, као и раније, у асовине. У тефтеру 1819. год. вели се село “Градац и Асовине“, имали су 104 дома, 131 породицу и 253 харачке личности. Асовином се зову турске царске домене. По попису од 1866. год. ваљевска села па и Градац, нису издвојена за себе већ су присаједињена Ваљеву. Попис о 1884. год. убраја у село Градац 15 домова са 101 становником….по најновијем попису од  1900. год. било је у селу 34 дома са 161 становником.

Градац је и данас саставни део општине града Ваљева. Гробље му је на путу и заједнчко за цело село. Преславе заједничке нема. На рецу Грацу до 1881. год. била је нека стара механа старе задруге Савића, а тада је прешла у својину некадашњег трговца ваљевског Јовише Ђурића. У периоду од 1881.-1894. год. Јовиша је подигао читаво насеље у овом крају. Ово је насеље, као предграђе Ваљева, друмско и састоји се из 2 кафане, 6 дућана и магаза и 4 приватне куће. Насељеници су врећином привремени из града Ваљева, баве се трговином, занатима и механским радњама.

Име селу дато је по реци Грацу, али је име Градац и доста старо.

Прича се да је на брду Сарачевцу у другој половини 17. столећа било читаво турско насеље од града Ваљева, које су насељавали Турци занатлије, поглавито еснафа сарачког. Оне силне сувомеђине по Сарачевцу, Каљужи и око Језера, затим онај и данас калдрмисани пут уз Лучицу, јесу доказ некаквог насеља, а да ли турског или нашег, то је немогућно унапред тврдити.

Порекло становнштва и оснивање села

У Грацу нема старинаца, све што има, досељено је. Највише је досељеника 19. века; досељавања је било с разних страна, а досељеници су на купљена имања или прелазили из села у село или призећавали се. Градац је у турско доба био царски домен и плаћао само “спензу“. По причању старијих људи, пред крај 18. века у селу је било мало српског живља, већ више, ако не готово сам турски живаљ. У то доба помиње се као господар села неки Абдулрахман ага, који је отпочео Србе насељавати. Абдулрахман је имао свој млин на Грацу, и поред њега лепу кућу, као и теферич на Сарачевцу.

  • ЈОКИЋ – од првих досељеника био је неки Јоко, досељен из Пипера у Црној Гори. Од њега је у селу је 1 кућа и зове се Јокић; славе Св. Арханђела.
  • САВИЋИ, ГАЈИЋИ и ГОРИЋИ – после Кочине крајине од 1798. године, доселила су се у ово село три брата: Марко, Радојица и Гаврило, из Озринића у Црној Гори, због крвнине, а по одобрењу Абдулрахмановом, населили су се поред Јоке. Од ова три брата су данашњи Савићи, Гајићи и Горићи и има их овде у селу и расељених по Србији. У селу их је 9 кућа и славе Малу Госпођу, јер се један Матић из Лелића призетио у Гајиће и примио њихово презиме, али је задржао своју славу Св. Николу.
  • СТОЈАНОВИЋИ – доселили се у Првом устанку са Заграда у Црној Гори. Они су на умору и има их 1 кућа; славе Св. Арханђела. Неки Стојановићи одселили се око 1815. год. у Степојевац, округа београдског.
  • ЂУКИЋИ – дошли са Стојановићима. Доселили се из Цеклина у  Црној Гори, има их 2 куће и славе Ђурђиц.
  • ВРАЊЕВЦИ – доселили се у Другом устанку. Дошли због крвнине из Врањева у Црној Гори, има их 2 куће и славе Св. Арханђела.
  • МУТИЋИ – дошли у исто доба кад и Врањевци, такође из Врањева. Има их 2 куће, славе Ђурђиц.
  • МИРКОВИЋИ – доселили се из Пипера после битке на Грахову 1857. године. Прво били слуге, а после као своји господари. Има их 2 куће, славе Св. Арханђела.
  • ЦВИЈОВИЋИ, СТЕЉЕ и ЈАЊУШИ – уз “Бабинску Разуру“, као политички кривци, доселили су се: Цвијовићи из Сељана, има их 1 кућа, славе Св. Ђурђа; Стеље из Бабина, има их 3 куће и славе Св. Ђурђа те Јањуши из Бабине, има их 1 кућа и славе Св. Мрату.
  • ЈОКИЋ – дошао је 1878. год. на имање из суседног Бујачића. Старина му је из Братоножића у Црној Гори и дошли су у Бујачић у Првом устанку. Од њега је једна кућа, слави Св. Пантелију.
  • ЖИВОЈИНОВИЋ – отац му се доселио с Његуша, слави Св. Ђурђа.
  • НОВАКОВИЋ – је сишао из суседног Белића на купљено имање, слави Св. Луку.
  • СТАНКОВИЋ, РАДОВИЋ и САВИЋ – су пореком из Бјелопавлића и славе Св. Арханђела.
  • МУЊИЋ – је од породице Муњића из Дегурића и слави Св. Николу.
  • ВУКОВИЋ – је од породице Радоњића из Равања и слави Св. Јована.
  • ПЕТРОВИЋ – је трговац, родом из Вражигрмаца у Црној Гори. Слави Св. Петку.
  • НЕНАДОВИЋ – од породице Ненадовић из Ваљева, слави Св. Алимпија.
  • ФИНЕЈ – индустријалац из Лондона у Енглеској.
  • МАРЈАНОВИЋ – је са Стубла, баштован је и слави Св. Николу.

У селу има још много привремено насањених досељеника у ово село и град Ваљево из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Јужне Србије. То су већином надничари, баштовани, трговнци и механџије. Оваквих привремених насељеника има до 20 породица.

Грачани се врло слабо занимају земљорадњом; више су надничари, баштовани, рабаџије. Прави земљодељци су досељеници из 19. века, а они воде доста рачуна и о сточарству и воћарству, а мало се обзиру на занимања старијих досељеника. Иако су земље богате и обилат род дају, ипак их већи део није у стању да нађе потребне хране за годину дана, већ је морају да купују. Надничарење и рабаџијање ограничено је на Ваљево.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top