Порекло презимена, село Двориште (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Двориште, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радо Порекло становништва села Двориште, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радо Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Двориште (Шабац)

Порекло презимена, село Двориште (Шабац)

Порекло становништва села Двориште, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Три су мале села Дворишта: Горња и Дојна мала, и мала Цигани. Дојна мала је Белаба звана (има прича: нека баба Белаба удавила се, па је вода избацила у Дојној мали). А Горња мала је Старо село, Старо Двориште. Ту је место звано Селиште, уврх Горње мале, према Циганима. У Селишту је место звано Ћириновача (тај је Ћира био од Лукића). Цигани су испод Скакала до Цера, У самој су јарузи, под брдом.

Сеоско гробље је на искрајку према Милошевцу, на средомеђи, заједничко са Милошевцем и сада.

Сеоска преслава је Спасовдан. Црква Св. Симеон Столпник у Милошевцу јесте дворишка црква, па се Милошевац одвојио. Црква подигнута после „аустријског рата” (почета пре „турског рата”). Црква у Милошевцу има вашар на Видовдан по Милошу Обилићу. Из Дворишта и сад иду у своју цркву у Милошевац.

Број домова у Дворишту 119, а број становника 628. Од тога: безземљаша: 12 кућа са 54 становника; до 1 hа земље: 12 кућа и 57 становника; од 1 — 3 hа: 36 кућа, 152 становника; од 3 — 10 hа: 41 кућа, 222 становника; 10 до 12 hа: 13 кућа, 99 становника; 20 до 33 hа: 5 кућа, 43 становника. Од 628 житеља Дворишта: деце испод 1 године старости 28; деце од 2 до 7 година 56; деце од 7 до 15 година старости 126; трудних жена 16, остало становништво 402.

 

Порекло становништва

Најстарија фамилија су Којићи (12 к., Ђурђевдан). Горња мала, сви у једном крају. Порекло непознато.

Станојевићи (3 к., Никољдан). Горња мала. Из Лојаница, из Посавине, дошао Петар, деда Милутина, Драгутина и Милорада. Дошао жени у кућу пре 60 година, у Којиће, донео своје презиме.

Лукићи (1 к., Никољдан). У Горњој мали. И они досељеници, непознато порекло, замиру.

Лукићи II (1 к., Никољдан). У Горњој мали. Досељеници, непознато одакле, прамђед дошао.

Живановићи (2 к., Никољдан). У Горњој мали. Досељеници, непознато порекло. Обренов (63 год.) прадеда Живан дошао.

Хаџићи (3 к., Никољдан). У Горњој мали. Ругали им се да је неки њихов стари ишао до Скакала „на хаџилук”, па по томе Хаџићи. Порекло непознато, досељени, Можда били једна фамилија са Живановићима.

Петровићи (5 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Доселили, непознато порекло. Миливојев прадеда Аксентије, за чукундеду не знају „Овде је други народ седио. Све је ово насељено.” Само су чули за Петра Поздера са 300 оваца, у Дојној мали.

Марковићи (4 к., Игњатије). Горња мала. Порекло непознато. Милутинов (57 год.) деда Нинко вели: „нису досељавали ниоткуд”.

Живановићи-Милутиновићи (3 к., први, 1 к. други, Аранђеловдан). Горња мала. Досељени. Драгојлов (56 год.) прадеда Живан.

Јовановићи (4 к., Ђурђевдан). Горња мала. Досељени, непознато одакле. Станисављев прадеда Ђура овде рођен, у месту које се зове Селиште, у месту Ћириновача.

Јовановићи II (1 к., Никољдан). Горња мала. Досељени, Спасоје дошао, звани Цар.

Ђурић Живко (1 к., Ђурђевдан). Горња мала. Његов отац Светозар из Босне, пре 60 година.

Јовичић Светислав (1 к., Јовањдан). Горња мала. Његов отац Миљко из Бојића, пре 60 година. Служио, довела га мати, па купио.

Јосићи (8 к., Ђурђиц) и од исте фамилије

Јовановићи (3 к., Ђурђиц). У Дојној мали 11 кућа цео род. Обрадов (75 год.) отац Илија (умро 1915. године), деда Никола, прадеда Јосо (, Јосип” крштено име), чукундеда Остоја. Досељеници из Старе Србије, од Сјенице, село Шаулин град. Од турског насиља избегли у Србију. Од њих Јовановићи, скорије прекрштени. Зову се „Сјеничани”, били прави стари Срби.

Живановићи (4 к., Ђурђиц). Слободанов (42 год.) деда Миљко дошао, „побегао од оца” из Накучана (има их и тамо), овде му дао „старац” пола хектара и наместио му кућу уљез у Марковиће.

Јовановићи (4 к., Јовањдан). У Дојној мали. Из Босне пре 100 година.

Петровићи – Поздеровићи (3 к., Ђурђиц). Дојна мала. Спасојев (64 год.) прадеда Петар звани Поздер. Он догонио народ да не иде по шумама. Носио пиштољ и сабљу, коња јахао, умиривао народ. Био богат човек, морао сваки сељак да му скине капу. Био „овлашћен” за Двориште. Онда били: Којићи, Поздеровићи, Галићи (замрли), Урошевићи, Јосићи и др.

Стојановићи (8 к., Лучиндан). У Дојној мали. Љубојев (61 год.) чукундеда Стојан. Досељени однекуд „из Турске”. Били једна фамилија са Урошевићима, узимају се још од пре 60 година. Милосав Стојановић (51 год.) памти да му је некада, док је био чобанче, старац Јанко Јовановић, са својих 95 година, причао: „У Словачи, мали села Дворишта, код реке Пуцине, направили су земуницу преци Стојановића. Земуница била у шуми званој Словача (раван, удољица). После су се одатле преместили у Мартиновац ту извадили чесму. Затим се преместили уз поток, на саставке два потока место звано Саставци то је данас мала Дојна. Послен су изишли на брдо, у истој Дојној мали где су и сада Стојановићи.” Милосав Стојановић (1 к., Лучиндан главна слава, на Степањдан само ломи колач и пали свећу, госте не прима само „спомене” славу). Од Стојановића дошао „уљез” у Ристиће, Ристића мала, пре27година.

Урошевићи (14 к., Лучиндан). Дојна мала. 3 к. у Шапцу од пре 15,10 и 7 година. Степанов (62 год.) чукундеда Урош, брат Стојанов. Досељени можда заједно са Јосом имања им једно уз друго.

Радовановићи (2 к., Јовањдан). Дојна мала. 2 к. у Шапцу пре 8 година. Из Босне дошао Цветин, од Сребрнице; био мајстор. Цветинов отац правио воденице поточаре, па мајка довела Цветина, овде се преудала у Милинковиће.

Марковићи (5 к., Ђурђевдан). Дојна мала. 1 к. у Шапцу од ове године. Досељени, не знају одакле и када.

Милинковићи (1 к., Врачи). Дојна мала. 1 к. у Шапцу од ове године, 1 к. у Омољици, колонизован прошле године. Досељени, непознато порекло

Живковићи (4 к., Ђурђиц). Дојна мала, Живојинов (69 год.) прадеда Живан. Досељени заједно са Јосићима, били једна фамилија. И Гајићи су од исте фамилије Јосића, али се преселили из Дворишта у Волујац, доцније.

Јеремић Љубиша (1 к., Никољдан). Горња мала. Остао сам. Из Зајаче дошли пре 100 година.

Матијић Живорад (1 к., Миољдан). Из Варне Павле дошао пре 50 година. У мали Цигани су прави каравлашки Цигани, кашикари, свирачи, земљорадници и др. Они воле око реке, а овде било празно место па се населили; били су негде у Мачви па отуда, а после и из Посавине се досељавали.

Станковићи (9 к., Петковача). Најстарији досељеници, седели прво на брду, па се и они спустили у реку поред осталих Цигана. Из Мачве.

Васићи (3 к., Аранђеловдан, мењали славу, раније Никољдан). Из Мачве пре 100 година.

Васиљковићи (1 к., Петковача). Из Мачве пре 10 година, из При- чиновића.

Миладиновићи (2 к., Петковача). Из Мачве пре 70 година.

Митровић Живојин (1 к., Петковача). Досељени.

Николић Васа (1 к., Петковача). Из Мачве. Васа преко 80 година стар.

Недељковић Живојин и Станко (2 к., Петковача). Досељени раније.

Радосављевић Петар (1 к., Аранђеловдан). Досељени раније.

Станковић – Николић Стојиша (1 к., Петковача). По мајци Станковић, по оцу Николић (невенчани), ђед му Васа Николић.

Тодоровићи (2 к., Аранђеловдан). Досељени.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 225-228), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top