Порекло презимена, село Добрић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Добрић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Порекло становништва села Добрић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Добрић (Шабац)

Порекло презимена, село Добрић (Шабац)

Порекло становништва села Добрић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Шорови су: Имњачки према Богосавцу и Шапцу, ка североистоку; Јоцића шор према Липолисту, на северозападу; Укадиновића и Станчића шор према Маовима на југоистоку; и, Школски шор према Цуљковићу и Церу, на југозападу. Осим тога: Прекоречка мала која се дели на две мале: Горњу и Грабичку малу (прва уз реку, друга према Маовима) и Милачка мала (према земљишту званом Милачка, место звано испод Мале, према реци Долуши).

Пре шорења за време Марка Штитарца, сред село било где је данас црква подигнута кад је Марко управљао. Била је ту стара црква, мала брвнара, даском покривена. Сад липа црквена на месту где је била црква дашчара; под њом сеоска трпеза ту сељаци ручавају о Петровдану кад црква слави вашар онда велики овде. Пре шорења постојале Прекоречка, Милачка и Укадиновића мала. На месту Укадиновића мале подигнут онда Шор. Једновремено је село насељавано све мале подједнако старе. Око Шора свуда наоколо око кућних плацева налазе се стара „кућишта” одатле ушорени у село.

Над црквом брдо Просина, па онда према Шору, Рајковача (погрешно Добрић брдо на карти). И данас у селу Турске њиве, мало изнад Прекоречке мале, пошав Грушићу и Угљарама. Из Маова најпречи пут за Добрић преко места званог Требежине.

Цео је ушорени део Добрића на потпуно издигнутој мачванској равни (90-95 m), вишој од остале равнице према Мачви. Одатле ка Милачкој мали и цркви добрићкој, друмом за Цуљковић, прелази се преко највишег дела овога нивоа изнад 90 m,чија је обала у а.в. око 100 m (ту циглана Сељачке радне задруге Добрић).

Шор Имњача зван због воде Имњача. Било „окно”, и сад се види траг; сад све суво скроз, сеје се „шеница, куруз” (сува годи- на); а некад ту било под водом (киселила се кудеља, биле дивље патке, пијавице). Није жива вода већ се „налије озго из неба”; било дубоко, „повр човека, сад уравњено доста”. Жива вода јесте „Слатина”, у Станчића мали. Има неколико извора редом на Слатини: испод брда испод цркве, па редом, Пујин, Војисављев, Антонијин, Пантелијин и Станчића извори. Све то зове се Слатинска вода. Стари причају да пре није могло да се зајази, па „наши стари носили сланину, пун воз сланине и затиснули грло. И сад се познаје! Масна вода!”

Код цркве су два гробља, сасвим мало одвојена једним ја- бучњаком, воћњаком црквеним. Прекоречка мала држи једно, источно гробље, а Милачка мала и Шор држе друго гробље, оно на југозападу. Оба гробља стара, још пре цркве.

Милачка мала зове се по Милачи, пољу преко Долуше. На Мостини у пољу изоравали су пре 20-30 година, кад су крчили, жрвњеве. У Ђурђа Јанковића – Иванића су два таква гранитна жрвња, изорана на њиховој њиви у Мостини (под вуруном су, подметнути под диреке, као постоље). Налазили су и неке гвожђу- шине, у облику брадве. На Мостини било и Маџарско гробље; такође на Туциној бари, према Долуши, код Шљивика, до Амба- рина. Пре шорења села било у Шљивицима, Амбаринама и ра- штркано по другим местима.

Сеоска преслава је Спасовдан (на „Раскршћу”), црквена слава Петровдан тада је и вашар код цркве.

Број становника 1375 а број домаћинстава 271 (1948).

 

Фамилије

Прекоречка мала:

Нинковићи (7 к.} Миољдан). Добросављев (44 год.) отац Михаило, деда Милан (и његов брат Јеврем), прадеда Аћим. Он био тутор кад се градила црква са Марком Штитарцем на челу.

Ђукићи (1 к., Марковдан по оцу, а по имању Миољдан). Милош из Босне. Служио код Јелића – Вукадиновића, ушао у фамилију Нинковића пре 65 година.

Пантелићи (6 к., Лазаровдан). Из Јадра, дошао Пантелија. Живојинов (63 год.) отац Дамјан, деда Милан, прадеда Пантелија; Миливојев (69 год.) отац Андрија, деда Милан, прадеда Пантелија он из Јадра.

Лазићи (11 к., Лазаровдан). Милисављев (67 год.) отац Никола, деда Јеврем, прадеда Милутин, чукундеда Лаза. Не зна се порекло.

Мандићи (3 к., Теован славио Никољдан, са браћом Милованом и Тодом, а од Пантелије, Миољдан). Миливојев (48 год.) отац Јован, деда Васа, прадеда Павле, чукундеда Пантелија, прачукундеда Теован. Он довео жену Манду, а она довела сина Пантелију (чији је очух био Теован). Манда са сином Пантелијом из Причиновића Мачванског, а Теованов отац из Гацког, из Херцеговине. Теован се прозивао Пав- ловић. Фамилија Мандића у Мачванском Причиновићу, одакле Пантелија, су

Шобићи (има их око 20 кућа). Пантелија се „прозивао” по мајци, Мандић.

Вујановићи (4 к., Јовањдан). Добросављев (58 год.) отац Јеремија, деда Милован. Не зна се с које су стране, можда из Јадра.

Кандићи (12 к., Ђурђевдан). Не знају порекло. Мисли се да су из Јадра.

Ђокићи (10 к., Јовањдан). Од Ужица. Теодоров (72 год.) отац Рајко, деда Ранко, прадеда Станчета, чукундеда Ђока; Павлов (76 год.) отац Јанко, деда Јаков, прадеда Паво (брат Станчете), чукундеда Ђока. Он од Ужица дошао.

Марковићи (4 к., Ђурђиц). Ненадов (61 год.) отац Ђурађ, деда Милош, прадеда Марко, из Цикота, из Јадра, где се презивали Будимировићи (и сад их има). Марко дошао заједно са рођеним братом Цвејом, од кога су Цвејићи у истој мали.

Цвејићи (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Милачкој мали. Милованов (62 год.) отац Радован, деда Милован, прадеда Цвеја он са Марком дошао, од Будимировића, из Цикота, из Јадра.

Миловановићи (1 к., Никољдан). Исто порекло, по казивању Миливоја Мандића, као и Теован овај са Милованом био рођени брат, и још трећи брат Тода, чији потомци „замрли”: дакле из Гацког, од Павловића.

Смиљанићи (2 к., Степањдан). Досељени, од Ужица. Они су фа милија били са Марићима и Ранковићима из исте мале.

Јекић Павле (1 к., Ђурђиц по оцу била, а Степањдан по жени, обе слави); из Метковића Поцерског 1918, у Мариће, који по мушкој линији изумрли.

Моравчевићи (4 к., Аћим и Ана). Моравчевића има и у Змињаку и у Вукошићу „од Мораве”, за време устанка Карађорђева, или раније; бежали од Турака заједно са Мијаиловићима из Јоцића шора.

Васићи (4 к., Лазаровдан). Они су из Јадра досељени пре више од 100 година.

Ковачевићи (1 к., Ђурђиц). Обренов и Добријев ђед Петар из Грушића, пре око 70 година као слуга дошао; побратимио се са Танасијем Јадрановићем, дао му део имања и оженио га из Лазића фамилије.

Ранковићи (3 к., Степањдан). Од Ужица. Једна фамилија били са Смиљанићима и Марићима.

Јадрановићи (1 к., Степањдан). Боривојев деда, Танасин отац дошао из Јадра, у Живковиће на женино имање, пре око 80 год. Примио Степањдан по женином имању.

Живковићи (7 к., Степањдан). Насељеници, и они из Јадра, пре више од 100 год.

Јоцићи I (2 к., Степањдан). Пречани из Манђелоса. Милорадов деда Јоца дошао из Срема, пре 65 год. Звали се Шокци. Били прво у Маовима, у колеби, па у Метковићу, и онда се преселили овамо (место где су се населили прозвало се Швабиновача). Покрстили се и узели овде славу по комшилу- ку.

Божић Живан (1 к., Лучиндан). Из Скрађана, из Мачве, пре 40 година. Живанов (77 год.) отац Милан, деда Милош.

Пантелић Живан, „Бан” (1 к., Јовањдан). Из Маова, ушао девојци у кућу пре 40 година, у Вујановиће (отац Марко славио Никољдан).

Турски Цигани у Прекоречкој мали, покрштени:

Марковићи (1 к., Велика Госпојина). Добросав, отац Живанов, дошао из Метковића Поцерског пре 30 година. Корпари.

Станковићи (2 к., Никољдан). Из Грушића, пре 40 година, дошао Живојин, деда Живојинов, као корпар.

Павловић Иван (1 к,, Ђурђиц). Из Табановића, из Мачве, пре 30 година. Корпари стари.

Ђорђевић Живосав (1 к., Никољдан). Из Беле Реке, срез Мачвански, пре 30 година.

Шор Укадиновића и Станчића шор (почевши од крста на раскршћу):

Вукадиновићи – Јелићи (ови изговарају В) (14 к., Ђурђиц). Љубомиров (73 год.) отац Јеврем, деда Лазар, прадеда Маринко (био пандур Марка Штитарца, гроб му мало више звоника), чукундеда Гаја (његов брат Милован). Љубомир запамтио традицију да су били сви Вукадиновићи у Јарку кад је устанак био; онда се тукли са Турцима. Гају гајдаша Турци до „Травњака” у Босни отерали као робље. Био леп „као девојка”, и Турци га нису убили. Од њега остао син Маринко. Његова жена Јела, по њој Јелићи. Војислављев (50 год.) отац Милорад, деда Милош, прадеда Лазар, чукундеда Маринко. Војислав запамтио традицију да су из Платичева, из Срема бар да су тамо одлазили и вратили се. Има и сад тамо Вукадиновића са традицијом да су избегли из Србије, можда 1813; нашао их Ђурађ Јанковић – Иванић у Шапцу на пијаци, и „обновили сродство”.

Вукадиновићи – Јанковићи- Иванићи (8 к., Ђурђиц). Од ових 2 к. у Школском шору, Ђурађ, мој домаћин и синовац му Милош. Јанков (70 год.) отац Никола (умро 1923. у 69. години), деда Милован, прадеда Јанко, његова жена Ивана. У кући Николе Турчин седео, имао коња Зеленка кога је издржавао Никола, издржавао га на претњу Турчинову. То се односи на Турке из Шапца града, пре предаје градова за кнез-Михаилова времена. Турчин дао пиштољ Николи за чување његова коња из Шапца. Сматрају да су дошли далеко пре Јанка. Ђурађ Јанковић „Иванић” запамтио традицију: Укадин неки доселио, па по његовим синовима сад посебне фамилије: Јанковићи звани Иванићи, Јелићи, Гајићи, Илићи, Којићи сви славе Ђурђиц по старој слави Укадина који доселио „озгора из Ерцеговине” или из Босне. Свега 26 кућа од Укадина.

Вукадиновићи – Гајићи (4 к., Ђурђиц). Цвејин (60 год.) отац Драгомир, деда Пантелија, прадеда Гаја.

Петровићи I звани Шевићи (2 к., Аранђеловдан). Милутинов (64 год.) отац Иван, деда Владислав, прадеда Марко. И он био пандур код Марка Штитарца. Из Рађевине досељени.

Петровићи II (1 к., Лучиндан). Милојков прамђед доселио у Добрић, не зна се одакле.

Арнаутовићи-Кешићи (3 к., Степањдан). 2 к. у Шору. 1 к. у Милачкој мали. Милорадов (34 год.) отац Драгић, деда Стеван. Доселили из Арнаутлука, од Косова, у време устанка. „Кеша” је коњско име, јахао добра коња, па по томе и надимак. Има Арнаутовића у Бадовинцима и Мачванском Причиновићу.

Станчића мала:

Станчићи (8 к., Никољдан). Иванов отац Светозар, деда Рајко, прадеда Никола он из БановогПоља, из Мачве од Турака побегли.

Ковачевићи (2 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Николић Милић (1 к., Томиндан на тај дан у Милачкој мали отпочета градња цркве). Из Милачке мале ушао овде у кућу Ковачевића, пре 22 године, на ђедовину по мајци.

Стаменићи (1 к., Никољдан). Александар из Поцерског Метковића 1926. године, на купљено имање.

Тешићи (1 к., Лучиндан). Обрад из Грушића, 1928. године, дошао на имање наследство, посинио га Марко Петровић II.

Бантићи (2 к., Ђурђиц). 1 к. у Милачкој мали и 1 к. овде у Станчића мали. Из Варне, 1929. године, купио кућу и плац.

Јоцића шор:

Илићи I (1 к., Ђурђиц). Радованов (64 год.) отац Илија, деда Иван, прадеда Радиша. Домороци стари! У њиховој кући за време Радише, под кнезом Милошем, прва школа била учитељ био из Прека. Од тог учитеља остала овде фамилија Поповићи у Милачкој мали (од попа, сина учитељева). Тај први учитељ Пречанин био дошао овде да служи, а био писмен. Чудио се што у селу нико није писмен зарезивали у штап (рабош). Потражио од сељака десе- торо деце да их за годину дана научи писму. И, научио их. Онда га село само прогласило учитељем, био постављен за учитеља, и прва школа у кући Илића, за време Радише, или чак пре! Син учитељев свршио школе за попа Преко, па и он дошао овде, оженио се овде од Поповића Иванића.

Ивковићи (6 к., Никољдан). Добросављев (69 год.) отац Ђура, деда Милош; Драгутинов (58 год.) отац Илија, деда Ранко, прадеда Живко, чукундеда Ивко. Стари домороци. Пре шорења били су у месту званом Шљивици, па отуда у Шор их довео Марко Штитарац. Из Ерцеговине доселио Ивко каже Добросав.

Ћирићи (1 к., Никољдан). И они су стари (никада није било више од једне куће, изумиру).

Мијаиловићи (7 к., Ђурђевдан). Од Мораве дошли заједно са Моравчевићима. Бегали овамо даље због Турака. Добросављев (64 год.) отац Нинко, деда Кузман, прадеда Јевта. (У Јоцића шору, на око 500 m од крста, с леве стране, кућа дашчара у Мијаиловића фамилији, са двоја врата).

Иванчевићи (1 к., Миољдан). Мијаило досељен из Лике, из Дрежника (Оточац) 1919. као колебар на Јелића имању.

Савићи – Акечићи (3 к., Никољдан). Из Јадра су. Стеванов (40 год.) отац Павле, деда Стеван (прозвали га као дете Акеч).

Стевановићи I (1 к., Никољдан). Порекло непознато. Вукадинов отац Драгутин, деда Илија.

Степановићи (7 к., Никољдан). „Дамнашњи” од првих који су се доселили. Петров (61 год.) отац Марко, деда Пајица. (Кућу Пере Степановића, „стару дашчару, претерали на саоницама из Илића авлије, пре 70-80 година”.)

Илићи II (1 к., Никољдан). Све три фамилије: Стевановићи, Степановићи и Илићи II били некад једна фамилија, из једне куће изишли.

Маринковићи – Макевићи (6 к., Никољдан). Светозаров (73 год.) отац Маринко, деда Иван, прадеда Макевија. Макевија и Маринко били браћа рођена. Домаћин био Маринко, од њега никог нема, сви од Макевије. Ђед Стеван причао Светозару да су Макевија и Маринко дошли из Меовина, из Посаво – тамнавског среза „Посавина”. Маринко се оженио неком удовицом из Тодића у истој мали „натерао га Турчин да је узме” родила Теодора и Теодосија. Од Теодора су остали Тодићи, а од Теодосија Теодосићи, у истој мали. А од Макевије су ових шест кућа.

Симеуновићи-Поповићи (2 к., Степањдан). И они су „дамнашњи”. Од ове фамилије био поп Аћим, чукундеда данашњих.

Јотићи у општини прозвани Јоцићи (по њима Шор) (7 к., Никољдан). Исто порекло са Макевићима, из Меовина, Посавина.

Савићи (1к., Никољдан). Иста фамилија са Савићима- Акечићима. Исто порекло.

Тодићи (5 к., Ђурђевдан). Из Текериша, од Јадра.

Теодосићи ( 1 к., Ђурђевдан). Исто порекло као Тодићи, из Текериша. Милачка мала:

Николићи (5 к., Томиндан). Михаилов (45 год.) отац Павле, деда Живко, прадеда Нина. Прадеда Нина досељен из Босне. Кад је био „онај рат” („Јаворски и Бељински”) онда му се жена овде преудала, па кад се вратио из рата, он вратио жену опет кући. А из Босне пре тога дошао и овде се оженио.

Матићи (1 к., Никољдан). И они су се доселили, из Босне свакако. Обрадов (52 год.) отац Танасије, деда Маринко, прадеда Милован. Он дошао из Босне, после Нине.

Стевановићи II (1 к., Никољдан). Живков (56 год.) отац Милош (умро 1940. г. у 67. години), деда Тешман. Милоша (горњег) мајка Селена донела „у стомаку” из Козјака, из фамилије Тодоровића, преудала се у Белу Реку, у Ћириће (за Исака). А Милош као момак пре 55 година овамо, девојци Милеви Лукић у кућу ушао.

Деспотовићи (2 к., Лучиндан). Црногорци досељен њихов прађед из Црне Горе.

Поповићи – Швабићи (3 к., Никољдан). Николин (56 год.) отац Иван, деда Радован, прадеда поп, чукундеда учитељ из Прека. Он дошао као слуга, ушао удовици некој у кућу (видети напред код Илића I приказ Радована, 64 год.).

Адамовићи (5 к., Лазаровдан). Драгићев (24 год.) отац Тихомир (55 год.), деда Степан, прадеда Миљко, чукундеда Адам он из Босне или Херцеговине доселио; Војислављев (56 год.) отац Степан, деда Миљко, прадеда Симеон.

Ловчевићи I (13 к., Степањдан). Староседеоци.

Ловчевићи II (3 к., главна слава Никољдан, славе и Степањдан). Марков отац „Душа” дошао у кућу на имање Ловчевића, из Босне, пре 80 година; призетио се.

Ерчићи (2 к., Никољдан). Жикин (39 год.) отац Милош (70 год.), деда Миладин, прадеда Антоније рођен пре 113 година, убиле га Швабе 1914. Досељени овде директно из Херцеговине, још Антонијев деда дошао, за време устанка. Има Ерчића и у Мачванском Причиновићу, зову се „рођаци” („чича”, „синовче”). Исто и они из Румске!

Срдановићи (1 к., Аранђеловдан). Деда Алекса из Босне дошао пре 90 година. Овде био прво „фамилија” у школи, па као служитељ узео попову ћерку; онда поп Аћим од Симеуновића, купио зету плац и направио кућу.

Јовановићи (1 к., Јовањдан). Павлов отац Ђока из Босне, пре 70 година. Призетио се у Лукиће.

Лукићи (1 к., Лучиндан). Стари. Изумрли („Поклали их Аустријанци 1914”).

Станимировић Властимир (1 к., Никољдан). Из Цуљковића пре 15 година, призетио се у Цвејиће.

Стевановићи III (2 к., Ђурђевдан). Непознато порекло. Витомиров (38 год.) отац Станоје, деда Иван, прадеда Јован. У Имњача шору (од крста почевши). Цела Имњача из Јадра били пре шорења горе по Смоницама званим, спрам Богосавца, па их Марко овде ушорио („Морате вамо у гомилу! Био је велика влас’ нећеш убије те на сред пута”):

Јаковљевићи (3 к., Аранђеловдан). Јаковљев (64 год.) отац Милован, деда Јован, прадеда Јаков из Штитара, населио се са Марком Штитарцем заједно. Марко у Варну, а Јаков овде био ордонанс, пандур.

Ковачевић Милан (1 к., Степањдан). Из Богосавца дошао жени у кућу. Из Красаве пореклом. Миланов (52 год.) отац Степан, деда Чеда. У Јаковљевиће 1944. године, а од 1924. године овде; ради у општинској администрацији.

Јовићи (8 к., Алимпије). Милорадов (67 год.) отац Ивко, деда Јован његов отац или ђед из Јадра.

Којићи (2 к., Ђурђиц). Миливојев (69 год.) отац Велимир, деда Јанко, прадеда Која он из Јадра дошао, „бежали од Турака”.

Мићановићи (6 к., Кикољдан). Заједно са Којићима, Јовићима и Јанковићима населили се на „кућиште” више данашњег, па их одатле Марко Штитарац кренуо у шор.

Јанковићи (4 к., Митровдан). Из Јадра, кад и Којићи, у Имњачи. Живојинов (53 год.) отац Милисав, деда Вујица, прадеда Јанко.

Алексићи – Комарчевићи (4 к., Јовањдан). Пантелијин (49 год.) отац Павле, деда Вучета, прадеда Алекса он из Воћњака, из Јадра, од фамилије Комарчевића.

Спасојевић Драгомир (1 к., Ђурђиц). Из Дубља у Мачви, пре 15 год., као кожуар, ћурчија.

Петровић пок. Стеван (1 к., Петковача). Ковач, из Дреновца доселио као Циганин, овде се оженио „Сељанком” (Српкињом), ушао у ред „сељака”, па умро. Сад његова удова сама, а женско дете удато у Дубље „у сељаке, не у Цигане”, за Дрезгића (Петковача).

Школски шор: Поред Ђурђа Јанковића – Иванића – Вукадиновића и синовца му Милана, још ови:

Јеремић Живко (1 к., Никољдан). Из Варне од тамошњих Јеремића, пре 24 године; купио плац овде, тамо продао.

Цвејић Рајна (1 к., Ђурђевдан). Муж славио Св. Николу, страдао у аустријском рату, па она овде код ђеда кад јој страдао муж.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 312-319), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top