Порекло презимена, село Тврдојевац (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тврдојевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио са Порекло становништва села Тврдојевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио са Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тврдојевац (Уб)

Порекло презимена, село Тврдојевац (Уб)

Порекло становништва села Тврдојевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Тврдојевац је с обе стране речице Уба, неравно и брдовито село. Куће су с обе стране реке. На десној страни су испод брда, а на левој по равници и на оба места збијене и тиме чине две повеће мале; Прекоубску до Трлића и Градинаре до Гвозденовића.

Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку.

Поп Крста Ђелмашевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.

На споменику младића Радована Миловановића, брата потоњег кнеза Петра, погинулог на Засавици 1813. године, поред осталог написано је и ово (преводим са старословенског, оп Милодан): Године 1804. због варваризма дигла се Србија на устанак против Турака под воћством Ђорђа Петровића али поново беше покорена Србија од стране Турака 1813. године.

14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких или женских имена и надимака јесте, између осталих, и Тврдојевац.

У тврдојевачком необично очуваном старом гробљу, налазе се и данас два важна споменика, рађена истом руком и оба броје по једно столеће. Споменици су од кречног камена, плочастог изгледа, углађени на свим местима на којима су изрезана слова. На првом белегу већ је описано шта пише на споменику Радована Миловановића. На другом белегу, између осталог, пише (превдим са старословенског, оп. Милодан). Потписа се на белегу Јаков Ђеллмашевић из Гвозденовића.

У Тврдојевцу, на десној страни реке Уба, народ прича да је био некакав „тврд град“ (тврђава), својина неког маџарског племића, који је био уступио сину, па кад се овај побунио, онда се наљутио и с војском га порушио. Многи сељаци с ових зидина подигли су куће и зграде, а има још нешто. Зидине су у близини старог пута, који је силазио са гвозденовачке Карауле и спајао долину колубарску и замнавску, па је вероватно, да је ово била нека тврђава с посадом за одржавање поменутог пута. По сличној причи био је бој између оца и сина у Тврдојевцу. Син се био затворио у град а отац га с топовима и војском нападне с виса у Докмиру и после тродневне битке надбије, ухавти га и погуби, а град му до земље поруши. Прича се да се радило о племићима, Маџарима.

Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.

У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада и Тврдојевац.

Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спада и фамилија Пејић из Докмира и Тврдојевда, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

Андрија Давидовић из Гвозденовића (већ поменут, оп. Милодан) прича да зна, кад је у Тврдојевцу било 11 домова, а данас их је 41.

 

Порекло фамилија-презимена села Тврдојевац

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Гргуровићи и Трифуновићи. Видети Трифуновићи и Гргуровићи.

-Грујићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Михољдан.

-Дубљевићи и Стојановићи. Видети Стојановићи и Дубљевићи.

-Ђерманићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђевдан.

-Илићи, друга половина 18. века, Семегљево-Стари Влах, Јовањдан повећа и виђена задруга.

-Јагодићи*, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.

*Јагодићи су купили кнез Петрово имање од његових наследника и данас су у кнез Петровој кући.

-Јеремићи, друга половина 18. века, суседни Докмир, Лучиндан.

*Јеремићи су свештеничка породица од докмирских Пејића, а сишли су у Тврдојевац после деобе у селу.

-Јоксићи, стара изумрла породица.

-Кнежевићи, после 1827. године, Ашања у Срему, Никољдан.

-Ковачевићи, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Ђурђиц.

-Мијаиловићи, друга половина 18. века, Козличић у Колубари, Јовањдан.

-Миловановићи*, стара изумрла породица.

*Из ове породице је кнез Петар Миловановић, који је трагично завршио на Кличевцу изнад Ваљева.

-Милошевићи и Смушевићи. Видети Смушевићи и Милошевићи.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Николићи, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.

-Ранковићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.

*Ранковићи из овог села су од слатинских Ковачевића, као и горњи, врло угледна и виђена породица у селу.

-Смушовићи и Милошевићи, стара породица, Ђурђевдан.

-Стојановићи и Дубљевићи, прва половина 18. века, Озринићи, Ђурђиц.

-Суруџићи, стара изумрла породица.

-Трифуновићи и Гргуревићи, прва половина 18. века, Црна Гора, Савиндан, за ову породицу пише да је из Голочела а не Тврдојевца, оп. Милодан.

Швабићи, стара изумрла породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Velisav Milovanović

    Milovanoviće je nastavio njihov naslednik Vitomir Milovanovic(ostao siroče, očuh ga sa osamnaest godina isterao i svu mu imovinu od oca preuzeo), prešao iz Tvrdojevca u Zvizdar i tamo ostavio 10 potomka koji danas žive u Beogradu i inostranstvu.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top