Порекло презимена, село Тулари (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Тулари, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Тулари су на југозапад од Бањана, велико, уздигнуто, неравно, али не и брдовито тамнавско село, мада су му у падини секундарни кречњаци, који се на западном крају села и ваде. Сеоске куће су по џематима, а разликују се два краја: Горњи до Баталага и доњи до Калиновца.

Тамнава беше подељена на мање жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица Уб него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могло бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ негде села Тулари или Бањани.

Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…

Тулари имају своју заједницу Роваче, на којима сваки сељак има свој каменолом за вађење кречњака и жежење креча. Каменоломи су приватна својина а земљиште је сеоско.

У Тамнави имамо неколико вреста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоодржива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, ништа више не може. Најлепши примери мртвуше: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим безводни делови села: ТУЛАРИ, Бањани, Баталага, Свилеуве, Трлића и др..

У селима, у којима има кречног камена, већи број сељака узгред се бави вађењем камена, жежењем креча и продајом. У Јабучју, Непричави, Степању, ТУЛАРИМА, Чучугама, Памбуковици и свим другим брдским селима, у горњем току Тамнаве, сваки сељак има свој каменолом и кречану.

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима. У Туларима, на Марковцу, налази се некакво старо гробље, које народ зове Незнано Гробље; гробље са поломљеним стећцима, неправилног облика, велике тежине, доста разнето и по изгледу је хришћанско гробље.

Јоше се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушних цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку (до Гуњевца), Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Пред први устанак било је по посавским селима и читлук-сахибија, али ни они, као убски и палешки Турци, па ни они што народ држи, да су живели у Туларима и Непричави, нису оставили, као ни њихова владавина, никаквих виднијих трагова осим понеког имена.

У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, ТУЛАРИ, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и Новаци.

 

Порекло фамилија-презимена села Тулари

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – Крсна слава – напомена:

-Адамовићи, друга половина 18. века, Босанска Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.

-Бојићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Никољдан.

-Бранковићи, друга половина 18. века, Драгодо у Азбуковици, Ђурђиц.

-Брисићи, друга половина 18. века, Обајгоре-округ ужички, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.

-Везилићи, друга половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Лучиндан, велика и угледна задруга.

-Вићентићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљези у Лентиће.

-Вуковићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Јовањдан.

-Глишићи, прва половина 18. века, Левач, Никољдан.

-Грујићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.

-Димитријевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Ђукићи*, прва половина 18. века, Јагодина, Алимпијевдан.

*Ђукића је предак однекуда из Јагоине и залутао је у ове крајеве, па се населио по дну села, испод Поповића.

-Ђурђевићи, после 1827. године, Кунице у Подгорини, Ђурђиц.

-Зујаловићи*, прва половина 18. века, Звечка, Ђурђиц.

*Зујаловићи су од старих звечанских Марковића, протерана отуда због помагања аустријским властима при њеним радњама за дизање народа против Турака. Из ове породице је чувени борац за народну слободу Милован Зујаловић, прво буљубаша, а после и капетан до 1813. године и најзад је погинуо у шанцу на Дубљу 1815. године.

-Лентићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.

-Мајсторовићи, прва половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Максимовићи, друга половина 18. века, Огар у Срему, Св. Петка.

-Мандићи, друга половина 18. века, Брдарица у посавској Тамнави, Јовањдан, доводац уз матер.

-Митрићи, прва половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.

-Митровићи, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Јовањдан.

-Младеновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Лучиндан.

-Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Плочарци, после 1827. године, Таково, Ђурђиц.

-Поповићи*, прва половина 18. века, Конавли, Петровдан.

*Поповићи су необично стара и угледна свештеничка породица, досељена као таква у великој давнини из Конавла у Далмацији, па је исто и данас, и у средини села.

-Пуцаревићи, прва половина 18. века, Узовница у Азбуковици, Ђурђевдан, велика и угледна породица.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.

-Русовани, после 1827. године, Бачка, Лучиндан.

-Сарићи*, прва половина 18. века, Чајниче, Михољдан.

*По причању врло угледног и трезвеног старца Михаила Сарића, члана исте породице, Сарићи су из Чајнича у Босни. По његовом причању из Чајнича су се доселила седморица браће у Ораховицу па су двојица остала у Ораховици, трећи, по занату ковач, населио се у ваљевској Слатини, четврти као дрводеља, дошао у Туларе, пети, као исти занатлиа отишао у Рубрибрезу, шести у Подгорске Брезовице и седми у посавско-тамнавски Јаловик. Ковач из Слатине имао је више синова, па су му двојица сишли у Тврдојевац, један прешао у Купиново, а један, као поп, отишао у Звечку.

-Симићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовађдан.

-Ситарице, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.

-Станићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан.

-Терзићи, друга половина 18. века, Горња Буковциа у Азбуковици, Алимпијевдан.

-Тимотићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Јовањдан.

-Ћосићи, после 1827. године, Стапар у Подгорини, Никољдан.

-Филиповићи* 1, друга половина 18. века, Прилеп, Никољдан.

*Предак ових Филиповића је био пекар у Ваљеву, па кад му посао није ишао добро, а уз то је направио и неку кривицу, побегао је из Ваљева и случајно се нашао у овом селу, где се прво погодио у службу код старих Поповића, а после оженио, окућио и децу изродио.

-Филиповићи 2, после 1827. године, Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.

-Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Јовањдан уљези у Симиће.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Miki

    Moja familija po ocu je iz Tulara kod Uba…..Majstorovici, i ne slave Djurdjevdan, nego Jovanjdan. Koliko znam svi Majstorovici iz tog sela slave svetog Jovana.

  2. Misa

    Ima dosta porodica u Tularima koje nose prezime Mirosavljevic, ali ovde nisu spomenute, a preko 200 godina su naseljeni u delu sela – Lipik.