Порекло презимена, село Слатина (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слатина, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарад Порекло становништва села Слатина, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарад Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Слатина (Уб)

Порекло презимена, село Слатина (Уб)

Порекло становништва села Слатина, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Слатина је шумско и брдовито село на десној страни речице Уба. Сва брда су каменита или од беле нетопљиве иловаче. Куће сеоске су размештене у два засебна краја: Одобашиће (Одобашићску малу) у сливу Уба до Голе Главе и Слатину у сливу Слатинице, приточице речице Докмирице.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.

У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.

У Овој области постоје два типа села, мачванско-јасенички и старовлашки.

Старовлашког типа је највећи број села у области подељена на крајеве, мале и џемате. Сеоски потоци и речице деле село на горњи и доњи крај, а сваки крај дели се на мале, где се у свакој јасно распознају породичне групе. Џемати и мале су у врховима сеоских потока, по прострањцима брда, око извора, више осојним него присојним странама, с великим окућницима и са зградама дубоко унетим у воћа. Куће се по малама растурене на џематиће, где су породице врло блиске, докле све друге су по 200 до 300 метара једна од друге, где су при том мале воћњацима у шумама спојене. У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као нејвећу светињу, а све мале у средини села своју Букорску границу, код којих су сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

У имена села дата по пластичним особинама земљишта, између осталих, спада и Слатина по белој глини коју сељаци зовуи тим именом.

 

Порекло фамилија-презимена села Слатина

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Алексићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, Алимијевдан и Никољдан, уљези у уљезе у Радосављевиће.

-Ашковићи, прва половина 18. века, Пљевље у Полимљу, Никољдан.

-Деспотовићи, друга половина 18. века, Грчић у Азбуковици, Јовањдан и Никољдан, уљези у старе Одобашиће.

-Ераковићи, друга половина 18. века, Мокра Гора у Старом Влаху, Ђурђевдан.

-Живановићи, прва половина 18. века, Доње Кошље у Азбуковици, Никољдан.

-Јовановићи, после 1827. године, оближње Баталаге, Јовањдан, дошао као занатлија.

-Ковачевићи*, прва половина 18. века, Чајниче у Босни, Михољдан,

*Ковачевићи су из Чајнча и у сродству са многим породицама у разним селима ове области. Опширнија њихова биографија види се из причања Михаила Сарића из Тулара, поменута код Михаилове породице.

-Лазићи и Марковићи. Видети Марковићи и Лазићи.

-Марковићи и Лазићи, прва половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан.

-Матићи, после 1827. године, Својдруг-округ ужички, Андријевдан.

-Милетићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.

-Несторовићи, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Никољдан.

-Одобашићи*, стара породица, Никољдан.

*Одобашићи су замрли у својој мали, а заостали су у другом делу села Слатина и зову се још и: Ћирићи, Сарићи, Исићи и Ђурђевићи.

-Павловићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан и Ђурђевдан.

-Радивојевићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Св. Василије.

-Радосављевићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан и Никољдан, уљези у Одобашиће.

-Ранисављевићи, после 1827. године, Колашин, Никољдан, уљези у Одобашиће.

У време припреме за штампу ове књиге, дакле 1912. године, пише Љуба Павловић, дошло је до наглог распада породичних задруга у тамнавској области. Између осталог, писац ове књиге, помиње случај задруге Милошеваића у Чучугама где су два старца из те задруге умрла напречац када су унуци захтевали да се поделе. Исти случај задесио се у Слатини, када је Илија Ковачевац напрасно умро, кад се његова задруга почела да распада.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top