Порекло становништва села Милорци, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Милорци су на Јошевици, с леве стране Тамнаве, равно село с кућама растуреним на све стране по равници. Милорци су раселица суседне Црвене Јабуке.
У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих селове области помињу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку села Бресква (сада Бреска, засеок Уроваца, оп. Милодан), које данас нема и недостају још села: Вукићевица, Гуњевац, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (сада Рвати, оп. Милодан)
Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и село Милорци.
Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18 и у почетку 19. века знају се, ма у ком селу и ма у ком се степену сродства налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим преста Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци у и Милорцима (нема их у списку фамилија и Милорцима, само у Црвеној Јабуци, оп. Милодан), Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милаковићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
Порекло фамилија-презимена села Милорци
Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
-Бабићи, после 1827. године, Бањалука, Лазаревдан.
-Божуновићи, после 1827. године, Срем, Никољдан, досељен као надничар.
-Васиљевићи, после 1827. године, Ситарице у Погорини, Аранђеловдан.
-Живановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
-Ивановићи, друга половина 18. века, Брезовице у Подгорини, Михољдан.
-Јовановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Св Петар Цетињски.
-Јоксимовићи*, друга половина 18. века, суседна Црвена Јабука, Ђурђевдан.
*Јоксимовићи у Милорцима су од јабучких Ђорђевића, раније из Дробњака.
-Крсмановићи, после 1827. године, Азбуковица, Ђурђиц.
-Максимовићи и Урошевићи. Видети Урошевићи и Максимовићи.
-Мирковићи, после 1827. године, Штрпци-Стари Влах, Лучиндан.
-Митровићи, друга половина 18. века, Црвена Јабука, Никољдан.
-Петронићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Стевањдан.
-Радовановићи, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Никољдан.
-Урошевићи* и Максимовићи, друга половина 18. века, Црвена Јабука, Св. Врачи.
*Урошевићи овог села су од црвенојабучких и јошевачких Велимировића и сматрају се као оснивачи села Милораца, управо они су прво прешли на атар овог села и одвојили се од Црвене Јабуке.
ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
11. фебруар 2014. у 17:44
DRAGAN JOVANOVIC
JOVANOVICI U MILORCIMA SLAVE SVETOG LUKU,MISLIM DA JE GRESKA U PITANJU!