Порекло презимена, село Лончаник (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Лончаник, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Лончаник је на равници, западно од Пиромана, равно село с многим непресушним потоцима, који се уливају у Тамнаву. Куће су збијене око сеоског језера и до Јошеве, али немају засебних џематских имена.

Долина тамнавска, од почетка до краја, пуна је живобара, млакви и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналисати и оцедити. Потолитих земљишта и ритова има у Бровићу, Пироману и Лончанику.

На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.

Назив имена Лончаник подсеча на ранија насеља и људске творевине. Лончаник се раније звало Миријево, па кад су се у њему населили некакви лончари и отпочели градити лонце, од тада се село прозвало Лончаник.

Око старих цркава, данашњих манастирина и црквина има свуда и старих гробова и читавих гробаља. Црквине и Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима (католочким, оп. Милодан). Стога Мисишта или католичких цркава, по народном предању, пише Љуба Павловић, било је у горе поменута три села.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

 

Порекло фамилија-презимена села Лончаник

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бранковићи и Младеновићи. Видети Младеновићи и Бранковићи.

-Бушиновићи, стара породица, Аранђеловдан.

-Васковићи, прва половина 18. века, Кучи, Никољдан.

-Вулетићи, друга половина 18. века, Мраташић у Колубари, Ђурђевдан.

-Гавриловићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.

-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.

-Јовановићи 2, после 1827. године, Београд, Јовањдан.

-Лончаник, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Лазаревдан.

-Милуши, после 1827. године, Хрватска, Никољдан, уљези у Васковиће.

-Мићићи, после 1827. године, Осат, Никољдан, уљези у Васковиће.

-Младеновићи и Бранковићи, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.

-Павловићи, после 1827. године, Бела Крајина, Петровдан.

-Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Стевањдан.

-Савићи, после 1827. године, Хрватска, Спасовдан.

-Станаревићи, друга половна 18. века, Стара Река у Подгорини, Лучиндан.

-Филиманићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.