Порекло презимена, село Кршна Глава (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кршна Глава, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио Порекло становништва села Кршна Глава, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кршна Глава (Уб)

Порекло презимена, село Кршна Глава (Уб)

Порекло становништва села Кршна Глава, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Кршна Глава је под Близоњским Висом, брдовито и неравно село, с кућама растуреним у мале џематиће низ Докмирицу, с обе стране. Кршна Глава је раселица суседног села Докмира.

Као једино поље у Тамнави могло би се узети Рељино Поље у Кршној Глави, испод Близоњског Виса. Ово поље није ни налик на планинска и друга поља у колубарским и подгорским селима; ни по обиму, ни по пространству, ни по облику, ни по својим физичким особинама не може се поредити с Мравињцима на Повлену или Дивчибарама на Маљену или Поћутом под Јаблаником.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од простора обухваћеним Коцељевачким шумама у простору од преко 400 ха и селима која припадају тим просторима. Заједнице брдских села: Степања, бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљењву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.

У Чучугама, Кршној Глави, Слатини и Докмиру поједини делови села полажу заједничка права на каменоломе и дају их под закуп.

Село Кршна Глава је добило тај назив по особинама земљишта на којем се налази.

Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима.

Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци пред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим „Мемоарима“, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.

Двори Реље Крилатице прича се, да су били у Кршној Глави, под Близоњским Висом. Ни трага нема од дворова, али Рељино Поље и камење по њему, виногради у Докмиру и Бобији, прича се, да су још од Реље. Рељино поље нема на себи ништа друго до неколико каменова, на коме су заседавале среске тамнавске скупштине крајем 18. и почетком 19. века, пише у „Мемоарима“ Проте Матеје Ненадовића.

Село Кршна Глава је, као што је већ речено, раселица Докмира а то се, по предању десило пре 200 (сада 300) година, пише Љуба Павловић.

Као што је Илија Ђелмаш из Гвозденовића на свом споменику написао порекло своје породице исто је учинио и Васиљ Пуреш из Кршне Главе.

 

Порекло фамилија-презимена села Кршна Глава

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Андрићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Јовањдан.

-Давидовићи и Јовићи. Видети Јовићи и Давидовићи.

-Јовићи и Давидовићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.

-Лазићи, после 1827. године, Гостиница-округ ужички, Ђурђиц.

-Матићи и Пурешевићи. Видети Пурешевићи и Матићи.

-Милетићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.

-Милићевићи, прва половина 18. века, Сјеница, Св. Петка.

-Пантелићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Стевањдан.

-Петровићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Ђурђевдан.

-Поповићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Св. Јоаким и Ана.

*Поповићи овог села, доскорашња свештеничка породица, досељена прво у Докмир и насељена на манастирском имању, деобом ова два села, припала је Кршној Глави. Из ове породице је поп Тимотије Радукић из 1735. године (како пише на споменику), свештеник докмирски.

-Пурешевићи* и Матићи, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.

*У Докмир су се населила 3 брата: Пуреш (Матија), Петко, и Вилип (Филип-Виша). После деобе Виша остане у Докмиру, Петко оде у Калиновце, Пуреш пређе само преко Бобије у Кршну Главу и оснује ново село.

-Стевановићи 1, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан.

-Стевановићи 2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан, повећа задруга.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top