Порекло презимена, село Калиновац (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Калиновац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Калиновац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Калиновац (Уб)

Порекло презимена, село Калиновац (Уб)

Порекло становништва села Калиновац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Калиновци (Калиновац) су на југ од Бањана, са обе стране пресушне речице Каленовице, неравног, али не и брдовитог земљишта, с кућама растуреним на све стране, где се виде 3-4 породичне групе.

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су и, по народним традицијама, и Калиновци као ранији засеок Бањана – раселица Бањана.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака су и Калиновци. Калиновци су постали засебно село пре 300 (сада 400) година.

 

Порекло фамилија-презимена села Калиновци-Калиновац

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бановићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.

-Благојевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Брековићи*, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.

*Брековићи су у Калиновцу и Врелу од два брата рођена, и данас, у близини и поред тога што су у два села. Њихово презиме дошло је од имена села из кога су.

-Ђукановићи, после 1827. године, Осат, Алимпијевдан.

-Живковићи, друга половина 18. века, Јазовик у посавској Тамнави, Никољдан.

-Илићи, после 1827. године, Костојевићи-округ ужички, Св Јован Златоусти.

-Исаиловићи, друга половина 18. века, Дружетић у области, Јовањдан.

-Јуришићи, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.

-Марићи, после 1827. године, Заовине-Стари Влах, Ђурђевдан.

-Марковићи*, стара породица, Ђурђевдан.

*Марковићи воде порекло од некакве Калине, која је имала доста синова и звали су се Калиновци, па се тако прозвало и село. Потомство Калиноваца је спало на једну кућу и која се тешко одржава.

-Милићевићи, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Никољдан.

-Митровићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.

-Николићи*, прва половина 18. века, Бирач, Лучиндан.

*Ова је породица старином из Бирча, прво насељена у Томњу код Крупња, па одатле дошла 2 брата: Димитрије и Маринко. Маринко, зват Маша, оде, као удовац без деце, удовици у кућу у Каленић и од њега су тамошњи Машићи, а Димитрије остави после себе сина Николу, чији су потомци ови Николићи.

-Павловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц, виђена и имућна задруга.

-Петковићи*, прва половина 18. века, Сјеница, Игњатијевдан.

*Петковића имућне и угледне куће су од кршноглавских Пурешевића, први пут, кад су дошли из Сјенице, насељени у Кршној Глави, па тек после сишли у ово село – Калиновце.

Друга варијанта:

*У Докмир су се доселила 3 брата: Пуреш (Матија), Петко и Вилип (Филип-Виша). После деобе Виша остане у Докмиру, Петко оде у Калиновце, Пуреш пређе само преко Бобије у Кршну Главу и оснује ново село.

-Ристићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Аранђеловдан.

-Стевановићи, после 1827. године, Сијерач-округ ужички, Ђурђевдан.

-Томићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.

-Чобићи, прва половна 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top