Порекло презимена, село Јошева (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јошева, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио сара Порекло становништва села Јошева, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио сара Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јошева (Уб)

Порекло презимена, село Јошева (Уб)

Порекло становништва села Јошева, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Стање из 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Јошева је на север од Врела, с обе стране непресушне сеоске речице Јошевице, неравно село, али не и брдовито, с кућама на равнијим брежуљцима, разређеним у три краја: Горњи Крај до Љубинића, Доњи Крај до Милораца и Ребељ с десне стране Јошевице до Црвене Јабуке.

Имена (села) која би опомиљала на шумско дрвеће: Буковица, Брезовица, Борак, Борина, Бресница, Грабовац, Дрен, ЈОШЕВА, Јошевица (Гола Глава), Трњаци, Липовица (Врело), Ракита (Букор), Граница (Букор), Кленовица, Јасиковац (Каменица), Брезник (Голочело) и др.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду.

Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били путнички ханови. Оваквих ханишта има у Бргулама, Паљусима (Паљувима), Непричави, Такову, ЈОШЕВИ, Љубинићу и Скели.

Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, ЈОШЕВА и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.

Села која су постала као засеоци других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих и Јошева која је раселица Љубинића.

 

Порекло фамилија-презимена села Јошева

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Велимировићи*, прва половина 18. века, Белопавлићи, Св. Врачи.

*Милин, творац села Јошеве, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Милинови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили. Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешла у Црвену Јабуку и Милорце а четворица остала у Јошеви.

-Гавриловићи, друга половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Никољдан.

-Давидовићи, друга половина 18. века, Ребељ у Подгорини, Јовањдан.

-Дамњановићи и Дејићи. Видети Дејићи и Дамњановићи.

-Дејићи и Дамњановићи, стара породица, Ђурђиц.

-Ђурашиновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан, у блиском сродству су са Ђурашиновићима у оближњој Трстеници.

-Ивановићи, после 1827. године, Осат, Михољдан.

-Милановићи, друга половна 18. века, Бастав у Рађевини, Јовањдан.

-Милиновићи*, прва половина 18. века, Пећ, Св. Врачи.

*Предак ове породице звао се Милин, а жену му Дафина. Милин и Дафина оставили су после себе пет синова, од којих најмлађи Рајко био је и сеоски поп и после њега још три генерације попова.

-Митровићи 1, друга половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан.

-Митровићи 2, после 1827. године, Срем, Лучиндан, уљези у Поповиће.

-Николићи, после 1827. године, оближње Врело, Ђурђиц, доводци.

-Поповићи, друга половина 18. века, Скупљен и посавској Тамнави, Лучиндан, стара свештеничка породица.

-Тадићи, после 1827. године, Костајник у Рађевини, Аранђеловдан, виђена и богата задруга.

-Тешићи, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top