Порекло презимена, село Црвена Јабука (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Црвена Јабука, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Црвена Јабука је на североисток од Врела, равно село с кућама поређаним дуж сеоског пута с обе стране.

Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

Кад би Турске власти осудиле неку породицу на прогонство или сургун, њихова би имања прелазила у друге руке. Ако би се повратили у село, могли би добити иста имања, или би им се дала друга у близини или нова да треба да се крче. Марковићи-Поповићи из Такова, кад су прелазили у Аустрију и отуда се враћали, неки су се населили на иста места, а неки отишли у друга села. Ђурићи-Јевтићи из Црвене Јабуке при повратку нису се могли вратити на исто место, већ је једна остала на Ушћу. Зазићи из Скеле нису могли да се врате у своје Попучке, већ остали у Скели. Лелићани из Трлића вратили су се опет на своје имање.

У Тамнави има неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњила, добре ливаде и пашњаци. Овакве земље су око бара и при ставама појединих река. А има их у: Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд.

По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испуст главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали из села и стварали нова села; Бровић је раселица суседног Пиромана, Баталаге – Свилеуве, Кршна Глава – Докмира, Милорци – Црвене Јабуке, Кртинска, Уровци, Хрвати, Звечка и Ратари старе Бреск(в)е, Бело Поље од Звечке итд.

Имена, која би опомињала на воћа; Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, Гуњевац и Бреск(в)а.

Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века, знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства се налазили, а види се да су дуго између себе одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале а у које спадају и фамилије Пејић из Докмира и Тврдојевда, Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу, Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милаковићи у Црниљеву и Петровићи (Товаровићи) у Букору поред других, који знају да потичу из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

Милин, творац села Јошева, је пред смрт узео у службу дечка Велимира, родом из Белопавлића, па су га Миланови синови због дуге и поштене службе оженили и окућили; Велимир је због тога примио славу својих добротвора и оставио после смрти шест синова, од којих су двојица прешли у Црвену Јабуку и Милорце, а четворица остали у Јошеви.

 

Порекло фамилија-презимена села Црвена Јабука

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Андрићи, прва половина 18. века, Царина у Азбуковици, Алимпијевдан.

-Гајићи, друга половина 18. века, Ровни у Подгорини, Ђурђевдан.

-Ђурићи и Ненадовићи. Видети Ненадовићи и Ђурићи.

-Живановићи, друга половина 18. века, Тубровић у Подгорини, Никољдан.

-Илићи, прва половина 18. века, Ребаљ у Подгорини, Јовањдан.

-Јаковљевићи и Ђурђевићи, прва половина 18.века, Дробњаци, Ђурђевдан.

-Кузмановићи и Станковићи. Видети Станковићи и Кузмановићи.

-Кузмановићи и Петровићи. Видети Петровићи и Кузмановићи.

-Ненадовићи и Ђурићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.

*Ненадовићи су од породице Грбовића и Вукомановића. Предак им се звао Ненад и оставио је после себе више синова. Његов унук Николица, буљубаша кнеза Алексе Ненадовића из 1791. године, погинуо је исте године у Скобаљу у чарци између Карађорђеве хајдучке чете и кнез Алексине потере. Николин синовац је капетан Ђура, који је био међу првим Тамнавцима, који су се 1804. године дигли на устанак, а који је живео до 1883. године и био буљубљшљ и капетан. Ђурини се потомци зову још и: Стојковићи, Урошевићи и Јеремићи, а Николичини: Ненадовићи и Ђотуновићи на Ушћу.

-Петровићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.

-Станковићи и Кузмановићи, друга половина 18. века, Гола Глава у области, Никољдан, од Станковића из Голе Главе.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.