Poreklo prezimena, selo Čučuge (Ub)

Poreklo stanovništva sela Čučuge, opština Ub. Izvodi iz knjige Ljubomira Ljube Pavlovića „Antropogeografija valjevske Tamnave“, izdanje 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

Čučuge se s obe strane rečice Uba, neravno ali ne i sve brdovito selo, s kućama Ubom razdeljenim u dva velika kraja. Na desnoj strani reke su: Čučuge sa zbijenim kućama u dolinama potoka, koji s Avale i Džorinog Brda silaze u Ub i Crna Bara, na levoj strani, s rasturenim kućama na sve strane, gde ni dve kuće nisu zajedno.

Pa ne samo u Svileuvi, nego na Beljinu, Čučugama, Bratačiću, Bukovici, Mišaru, Loznici i Lešnici Tamnavci osvetlaše obraz i sebi i svojim potomcima i dokazaše, da se u njima nije ugasila ljubav preme slobodi i viteštvu. Mnogo je Tamnavaca krvlju svojom i kostima zalilo svako bojno polje u današnjoj Srbiji. Tokom Prvog srpskog ustanka Prota Mateja i pop Luka imali su i čestitih svojih saradnika, Tamnavaca, čija su imena vredna pomena: Isailo Lazić iz Krtinske, Petar Erić iz Zvečke, pop Leontije Marković iz Urovaca, Živan Petrović iz Kalenića, Vasilj Pavlović iz Bajevca, Đura Kostić iz Crvene Jabuke, Iguman Jeremija iz Grabovca, Milovan Zujalović iz Tulara, Živko Dabić iz Gole Glave, Jovan Tomić-Belov iz Crniljeva, Mihailo Gluvac iz Kamenice, Rade Radosavljević iz Goločela i dr.

Seljaci se služe bunarčićima i izvorcima po stranama peskovitih delova ravnice, zatim veštačkim kopanim bunarima, barama i udoljinama po ravnici. Bunarčići i izvori su više od dve trećine godine bez vode, a bunari, bare i udoljine su opet puni kad su kiše, inače prazni ili sa ustajalom vodom. Na uzvišenijim mestima ove (tamnavske) ravnice nema ni bunara po nekim selima, te se muče bez vode, takva sela su: Tulari, Banjani, Trlić, ravniji delovi Čučuga i Pambukovice.

Pravih jezera nema u oblasti. U brdskom delu delu oblasti ima poneka vrtačica ispunjena vodom i narod to zove jezerom. Ova jezera pune se atmosferskom vodom, koju vrtače zadržavaju preko celog leta i koja se muti pri padu kiša, topljenju snega i nanetim šljamom sa strane; ona ne otiču, bez izvora su i bez pritoka. Zbog mnogih nanosa sa strane kratkog su veka, presušuju ili obrastu barskim biljem i prelaze u male tresavice. Ovakva jezera su: Stepanjsko u Rogaju, Devojačka Voda u Raduši, Osman-Džorina Bara u Čučugama, Slatinsko Jezero u Kovačevićima, Goločeljansko u Brazniku i Drlupsko u Kamenici.

Sela u ovoj oblasti bila su toliko nenaseljena, samo što se može reći da nisu bila pusta. Spahije su zbog toga bile rado predusetljive prema seljacima, tado su ih zadržavali i naseljavali. Naseljenima se davalo sve, što je trebalo i od strane spahija gledalo se da se zadrže i da još po koga od svojih srodnika nasele. Ako je bilo koji seljak uviđao da će ostati bez poroda i naslednika, pa bi osećao potrebu da se s kime zbratimi ili da koga usini, spahije su rado pristajale i odobravale. Posinci i zadrugari posle smrti svojih poočima imali su prava na ova uživanja, kao i za njihovog života. Na taj način iz tog doba stari Milošević od Đakova u Staroj Srbiji zbratimio se sa Smiljanićem iz Čučuga i u zadrzi ostao do danas.

U Čučugama, Kršnoj Glavi, Slatini i Dokimiru pojedini delovi sela polažu zajednička prava na kamenolome i daju ih pod zakup.

Kameničke i Ljutičke zajednice u Šeševici, u prostoru preko 130 ha opet su šumske zajednice, ali lošije vrednosti od Koceljevačkih šuma. Zajednice brdskih sela: Stepanja, Bajevca, Vrhovina, i Kršne Glave su seoski ispusti, dokle zajednice: Goločela, Kozarice, Novaka i Slatine su šumske celine, samo manjeg obima.

U Čučugama, Kršnoj Glavi, Slatini i Dokmiru pojedini delovi sela polažu zajednička prava na kamenolome i daju ih pod zakup.

U selima, u kojima ima krečnog kamena, veći broj seljaka uzgred se bavi vađenjem kamena, žeženjem kreča i prodajom. U Jabučju, Nepričavi, Stepanju, Tularima, Čučugama, Pambukovici i svim drugim brdskim selima, u gornjem toku Tamnave, svaki seljak ima svoj kamenolom i krečanu.

Strana imena za koja se pozitivno sme tvrditi da su latinskog ili romanskog porekla jesu: Banjani, Brgule, Bukor, Koceljeva, Šarbane, Balačka, Palanka, Vlašić, Cer, Vorbiz (sada Vorbis, deo skeljanskog atara upravo na kome je izgrađena Termoelektrana Obrenovac – „B“, op. Milodan), Balur (Krtinska), Banja (Bajevac) i Misište (Liso Polje).

Strana imena, koja bi opominjala na ranije gospodare u oblasti, bila bi: Madžarevac (vis u Šeševici), Madžarac (Bukor), Madžarsko Groblje (po mnogim selima), Šančište (Nepričava), Pakaj (Nepričava), Šančić (Svileuha), Šimnatica (Brgule); Skela, Murgaš, Čučuge; Alije (Murgaš), Nurča (Urovci), Dumača (Takovo), Čolopek (Vrelo), Anatema (Bresnica) Avala (Pambukovica) Batalage, Budžak (Rubribreza) i dr.

Porušenih crkava ili crkvina ima u: Bresnici, Vrelu, Jabučju, Kamenici, Ljubiniću, Brgulama, Novacima (u sredini sela), Raduši, Svileuvi (na dva mesta), Radljevu, Sovljaku, (do Gunjevca), Stublinama (na dva mesta), Takovu, Tularima, Urovcima, (Na Breski ali je Sava pre , tada, 15 godina odnela), Rvatima i Čučugama.

Zadružni život je u oblasti na velikoj ceni. Jedinština je posledica porodičnih nedaća i ona ne mora da predstavlja siromanštinu. Inokonština je posledica deobe i materijalnog upropašćavanja kuće i porodice od strane rđavih starešina i predtavnika. Nema doma u selu, koji nije bio, ili koji nije zadužen ili koji se ne sprema da bude zadužen. Za zadružni život vezano je i blagostanje doma, za jedinštinu oskudica u radnoj snazi, za ikonoštinu krajnja nemaština. Pa i danas ova oblast ističe se sa najvećim brojem stanovnika na jednu kuću u Kraljevini. Zadruga ima s osobinama i bez osobina, i uopšte uređenih, kao što su zadruge gornjih valjevskih oblasti. U oblasti zadruge prvog oblika, kao i gore, su: Stankovići u Golohj Glavi, Aškovići i Miloševići u Čučugama, Đapići i Arsenovići u Bukoru, Jovanivići i Cvejići u Crniljevu, Kovačevići i Paunovići u Koceljevi, Petrići u Družetiću itd.

Zadruge od nesrodnih elemenata su: Jovanovići u Crniljevu sa starim Milakovićima od najranijih vremena, Miloševići u Čučugama sa starincem Smiljanićem itd.

U toku štampanja ovog izdanja (1912, godine, op. Milodan) mnoge su se velike tamnavske zadruge izdelile, te danas i ne mogu se uzeti kao zadruge u ovom smislu. Zadruge: Stankovića, Aškovića, Jovanovića, Petrića, Jovičića, Nešića, Antonića, Todorovića, Mišića, Popovića i Miloševića izdelile su se. Ranije bilo se uobičajilo, da se zadruge drže za života ponekog uglednijeg člana, koji bi kuću podigao i istakao se kao pametan starešina i dobar kućanik. Ovaj se starešina neobično cenio i poštovao, naročito se cenila njegova umešnost i pažljivost prema zadrugama, zbog čega i nezadovoljnici retko su se smeli usuđivati, da potraže deobu. Već se ova zadrugarska osobina gubi i zadrugari prolaze olako preko nje, pa se i dele, na pazeći, da li će ovim uvrediti starešinu. Kad se kuća Miloševića u Čučugama htela deliti, desila su se u životu dva starca, koji su oba, kad su unuci predstavili potrebu i volju da se dele, naprečac umrla, nisu mogli da prežive taj slučaj. Taj je isti slučaj bio i kod Ilije Kovačevića u Slatini, kad se njegova zadruga počela da raspada.

Poreklo familija-prezimena sela Čučuge

Prezime – kada su doseljeni – odakle su doseljeni – krsna slava – napomena:

-Aškovići i Kokorovići. Videti Kokorovići i Aškovići.

-Bajići, posle 1827. godine, Osat, Lazarevdan.

-Vasiljevići, posle 1827. godine, Stara Reka u Podgorini, Đurđic.

-Vukosavljevići, druga polovina 18. veka, Osladić u Podgorini, Sv. Trifun.

-Davidovići, posle 1827. godine, Blizonje u Kolubari, Jovanjdan.

-Živanovići, posle 1827. godine, Kotešica u Kolubari, Jovanjdan.

-Živkovići, prva polovina 18. veka, Dragodo u Azbukovici, Đurđic.

-Zabrđani, posle 1827. godine, Jovanjdan, uljezi u Lukiće.

-Jankovići, posle 1827. godine, Gornja Bukovica u Podgorini, Đurđevdan.

-Jovanovići 1, posle 1827. godine, Železnik kod Beograda, Đurđevdan.

-Jovanovići 2, posle 1827. godine, Osat, Sv. Trifun.

-Kovačevići, posle 1827. godine, Blizonje u Kolubari, Jovanjdan.

-Kojići, posle 1827. godine, Donja Bukovica u Podgorini, Jovanjdan.

-Kokorovići i Aškovići, prva polovina 18. veka, Ostružanj u Podgorini, Aranđelovdan.

-Lukići, druga polovina 18. veka, Okletac-okrug užički, Jovanjdan.

-Markovići 1, posle 1827. godine, Joševa u Podgorini, Jovanjdan.

-Markovići 2, posle 1827. godine, Ševrljuge-okrug užički, Ilindan.

-Markovići 3, posle 1827. godine, Strmovo-okug užički, Đurđevdan.

-Miloševići*, prva polovina 18. veka, Đakovo u Staroj Srbiji, Nikoljdan.

*Predak Miloševića još u velikoj davnini zbratimio se sa starim Smiljanićima i ta zadruga je i do danas ostala u celini.

-Mihailovići, posle 1827. godine, Babina Luka u Kolubari, Jovanjdan.

-Nikolići, posle 1827. godine, Kozličić u Kolubari, Nikoljdan.

-Novakovići, druga polovina 18. veka, Carina u Azbukovici, Đurđevdan.

-Ostojići, posle 1827. godine, Zaostro u Polimlju, Aranđelovdan.

-Pavići, druga polovina 18. veka, Brankovina u Kolubari, Stevanjdan.

-Pavlovići 1, druga polovina 18. veka, Koceljeva, Miholjdan.

-Pavlovići 2, posle 1827. godine, Gornja Bukovica u Podgorini, Jovanjdan.

-Panići, druga polovina 18. veka, Joševa u Podgorini, Jovanjdan.

-Petrovići 1, druga polovina 18. veka, Suvodanje u Podgorini, Jovanjdan.

-Petrovići 2, posle 1827. godine, Koceljeva, Pantelijevdan, dovodci od tamošnjih Nikolića.

-Ranisavljevići, druga polovina 18. veka, Gunjaci u Azbukovici, Sv. Stefan Dečanski.

-Simići, posle 1827. godine, Okletac-okrug užički, Nikoljdan.

-Smiljanići, stara porodica, Nikoljdan.

-Stanojevići, druga ppolovina 18. veka, Stara Reka u Podgorini, Jovanjdan, velika i ugledna zadruga.

-Stepanovići, druga polovina 18. veka, Bobova u Podgorini, Aranđelovdan.

-Timotići, posle 1827. godine, Donja Bukovica u Podgorini, Jovanjdan.

-Trindići, posle 1827. godine, Osat, Đurđevdan.

-Trifunovići, posle 1827. godine, Kotešica u Kolubari, Nikoljdan.

IZVOR: Ljubomir Ljuba Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, izdanje 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.