Порекло презимена, село Грабовица (Ваљевo) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грабовица, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Грабовица, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник порт Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Грабовица (Ваљевo)

Порекло презимена, село Грабовица (Ваљевo)

Порекло становништва села Грабовица, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Грабовица је на северној страни од Ваљева, на јужној падини оне косе која дели воде Рабасу и Колубари. Земље су овог села готово све једнолике. Оне су или црне смолне земље, масне, доста хладне и особито родне или наносне…и песковите. Шумом је село врло богато.

Село је подељено на 3 краја. Део села на Вису до Забрдице у оном шумском крају зове се Пошаре. Други је крај Перајица или цигански крај, усред села на узвишици Перајици. Трећи је крај испод Перајице, дуж ње, по странама њеним и по равнини поред Љубостиње и садањег окружног друма Ваљево – Обреновац. Зове се Грабовица.

У Пошарима су ове породице: Митровићи 2к, Панићи 1к, Филиповићи 1к, Глишић 1к, Никићи 4к, Нешић 1к и Богићевић 1 кућа.

У Грабовици су ове породице: Урошевићи 3к, Пешићи 3к, Стевановићи 2к, Петровићи 2к, Ристићи 6к, Тривуновић 1к, Петровић 1к, Новаковићи 2к, Ненадовићи 6к, Марковићи 3к, Ракићи 4к, Ђурићи 2к, Панић 1к, Росићи 2к и Бесеровац 1 кућа.

У харачким тефтерима од 1818. год. име овог села записато је и ка “Грабовица“ и као “Пушаре“ (место Пошаре). Оба села су имала 21 дом, 28 пореских и 68 харачких лица. По попису од 1866. год., где су Пошаре унете као саставни део села, било је 38 домова са 316 становника…..докле по најновијем попису Грабовица са заасеоком “Пошаре“ имало је 90 домова и 706 становника разне народности, наше вере и држављанства.

У селу има данас сталних и привремених 60 домова нашег народа од 25 породица. Грабовица је саставни део грабовачке општине у срезу ваљевском. С Грабовицом чине ова села општину: Рађево Село, Јасеница и Козличић. Гробље им је по крајевима. Преславе заједничке нема.

Грабовица је име по шумском дрвету грабу, којега у истину има доста по селу низ Перајицу. Предање вели да је то име донето, да га је из Црне Горе пренела данашња најстарија породица са Грахова. Пошаре је име доцнијег порекла, зна се да је донето опет из Црне Горе и то пре него име Грабовица.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Село су населиле досељене породице, бар за све данашње тако се сме рећи. Старе породице овог села, по причању старих људи, изумрле су и одселиле сеу Посавину и Срем још у другој половини 18. столећа. Преставника старих породица нема, њихова су имања притисли Турци и населили друге, а досељеници досељавали су се обично у групама до Ваљева, ап су се одатле раздељивали по оближњим селима. Имања су заузимали по одобрењу турских власти, а и насељени сељани радо су примали поред себе.

Грабовица је сва насељена пред свршетак првих аустријских ратова за време цесара Карла VI и после тога времена.

  • РИСТИЋИ – први досељеници. Дошли из Загарча у Црној Гори, са Чева, њих је 6 кућа и славе Св. Арханђела.
  • ПЕШИЋИ и СТЕВАНОВИЋИ – доселили се одмах после Ристића. Дошли са Грахова у Црној Гори, од којих су и Стевановићи. Има их 5 кућа и славе Св. Стевана.
  • ПОШАРЦИ – у исто доба доселили су се и три брата Пошарца из Озринића до Никшића, од којих је један отишао у Памбуковицу и од сега су тамошњи Пошарци. Пошараца има данас 10 кућа и славе Ђурђиц.
  • НЕНАДОВИЋИ и УРОШЕВИЋИ – су једна породица, досељени из Семегњева у Старом Влаху, има их 9 кућа и славе Св. Стевана. Досељење њихово пада око првих година 19. века.
  • ПЕТРОВИЋИ – су досељени на 5-6 година после Урошевића и славе Св. Стевана, а доселили су се из “Босне“ од вишеградског Старог Влаха; има их 2 куће и славе Св. Стевана.
  • РАКИЋИ и МАРКОВИЋИ – досељени су заједно кад и Урошевићи, а први су се доселили из Заовина, а други из Кремана. Првих има 4 куће, славе Св. Ђурђа, а других има 3 куће и славе Св. Николу.
  • НОВАКОВИЋИ – су досељени око 1840. год. из Куцина у Полимљу; има их 2 куће и славе Св. Николу.
  • ЂУРИЋИ (2к), ПАНИЋИ (1к) и РОСИЋИ (2к) – су из суседног села Забрдице и населили се стално у овом селу на свом купљеном имању после деобе својих задруга, а они су прешли пре 20-30 година.
  • БЕСЕРОВЦИ – су прешли из суседног села Јасенице; има их 1 кућа данас, а некад више. Досељени из Бесаровине, округа ужичког.
  • БОГИЋЕВИЋ, ПЕТРОВИЋ и ТРИФУНОВИЋ – су скорашњи досељеници: први из Осата, слави Св. Стевана; други из Осата, слави Св. Јована и трећи из Полошнице ужичке. Досељени као мајстори и призетили се у селу и то све од скора.

Поред ових скорашњих досељеника, има у овом селу још до Колубаре по колибама 10 породица привремено настањених, од којих су 4 из Дробњака, из Мокрог и Шавника, 2 из Босне од Осата и 4 из разних крајева Црне Горе. Ово су најскорији досељеници који готово ни одело ни говор још нису изменили.

Цигански крај

У Грабовици, на брду Перајици, поред извора Перајице, у најлепшем шумском крају Грабовице, постоји стално циганско насеље под називом Перајица. Цигани су пре 50 година стално насељени овде на имању, које им је општина грабовичка уступила. На Перајици их је данас 32 куће. Сви имају два презимена: МАРКОВИЋИ и ЈАНКОВИЋИ.

Грабовчани се занимају свима привредним гранама којима и остали сељани ове области. Као најмилије им је занимање данас рабаџијање, рад с колима и воловима, што их доста омета те не могу довољно пажњу да обрате на привреду. Сви привремени и сиромашнији у селу, слазе у Ваљево и тамо надниче. Занате не уче.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top