Порекло презимена, село Голубац (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Голубац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Порекло становништва села Голубац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Голубац (Мионица)

Порекло презимена, село Голубац (Мионица)

Порекло становништва села Голубац, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Голубац лежи у врху Голупског Поља поd Извршцем и у челенци потока Ђајинца. Шумe је врло мало у селу. Било је много, па је посечена.

Голубац је сав збијен у две групе. Прва је група кућа под Извршцем, оне су опет распоређене у мање или веће породичне групе. Друга група је пдо Јездинцем и она је у ували тога брда до Осеченице. И она је раздељена у 3 породичне групице. Назив прве групе је Максимовићи, а друге Јакшићи.

У Максимовићима су ове породице: Бошњаковићи 2к, Максимовићи 2к, Савић 1к, Стојанић 1к, Шестовић 6к, и Павловићи 6 кућа.

У Јакшићима су ове породице: Јакшићи 2к, Митровићи 4к, Лукић 1к, и Вукотићи 6 кућа.

Голубац је према списку села ваљевске епархије из 1735. године имао 9 домова. По попису од 1866. године било је 18 кућа са 130 становника. По попису од 1884. године било је 22 дома са 170 становника….а по најновијем од 1900. године 29 домова са 202 становника.

У овом селу има 31 кућа од 9 породица. Саставни је део крчмарске општине у срезу колубарском. Гробље им је на Извршцу изаједничко с Буковцем. Старо напуштено гробље је под Јездинцем, до Осеченице и заједничко с овим селом. Преслављају Бели Петак.

Селу је дато име по извору Голупцу јер прво насеље и било је око њега. И Буковац је чинио заједницу с овим селом, а ова је заједница трајала све до расељавања породице Кесеровића.

Поред оних сувомеђина око извора Голупца које смо поменули при опису Буковца, овде најглавнији предмети старина јесу они силни тумули (у народу табле), који откопавани дали су нам доказа живљења човека на овом месту и у раније доба. У тумулима су нађене вазне напуњене пепелом сагорелих мртваца из халштатског доба.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Голубац је врло старо насеље. Ми га већ у почетку 18. века налазимо у списку села округа ваљевског, који је Администрација саставила ради разрезивања контрибуције у 1837. години.

  • МАКСИМОВИЋИнасељавали су Голубац у 18. веку и раније, а познати су на страни под старим презименом Кесери.  Кесери су много стара породица и чудновато и они досељени из Таре, области Колашина пре почетка 17. века. Да ли је ко пре њих био не зна се, али је у почетку 18. века била само ова породица од старих породица и овог села и Буковца. Кесери у Наномиру и Пироману, Максимовићи у Борку и Јабучју јесу једна иста породица. У овом селу их је свега 2 куће па и оне се на концу држе. Славе Св. Ђурђа.
  • ШЕСТОВИЋИ и ПАВЛОВИЋИ – доселили се из Риђана у Никшићској Жупи, у почетку 18. века. Најпре су дошлу у Скакавце, округа ужичког па после у ово село. После 10 година повукли су за собом данашње Павловиће, као своје сроднике и населили их поред себе на имању Максимовића који су се одселили били. Шестовићи и Павловићи су једна породица и данас се тако сматрају, а Поповиће у Скакавцима сматрају као сроднике. У селу их има 12 кућа и славе Св. Луку.
  • ВУКОТИЋИ – доселили су се после Кочине крајине из Никшићске Жупе два брата, Вукола и Вучета, и населили су се у овом селу под Јездинцем. После деобе, Вукола остане у селу, а Вучета одсели у Рукладу. Од првога су Вукотићи којих има 6 кућа и славе Св. Луку, а од другога су Вучетићи.
  • ЈАКШИЋИ – доселили су се из Рутоши, села Старог Влаха, мало после Вукотића, због крвнине. Има их 2 куће и славе Св. Николу.
  • МИТРОВИЋИ – њихов предак се населио уз Јакшиће као слуга, а после као купац имања. Доселио се из села Сјеништа, округа ужичког. Има их 4 куће и славе Св. Ђурђа и Св. Николу.
  • БОШЊАКОВИЋИ – су из Пријездића, од породице истог имена. Дед им се призетио девојци у Максимовићима; има их 2 куће и славе Св. Ђурђа и Св. Николу.
  • САВИЋ – је из Брајковића, округа ужичког, настанио се прво као слуга, а после дошао на имање. Слави Св. Ђурђа.
  • СТОЈАНИЋ – се призетио у Максимовиће пре 30 година, рођен у Стојићима, округа ужичког. Слави Св. Ђурђа.
  • ЛУКИЋ – се призетио у Митровиће пре 30 година, рођен је у Кључу. Слави Св. Ђурђа.

Голупчани се као и Буковчани, одликују тиме што своје ливаде правилно гаје и што сено не само да употребљавају за своју стоку, већ и продају. Воћа и ливаде су њихова најглавнија занимања, а како је сено с њихових ливада особито добро за гајење коња, то гаје и добре коње, само штета је што нису кадри да их одгаје и за продају изван свога села и даље околине. Понеки се од сељака одаје изучавању по каквог заната.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top