Порекло презимена, село Јевремовац (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јевремовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Ра Порекло становништва села Јевремовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Ра Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Јевремовац (Шабац)

Порекло презимена, село Јевремовац (Шабац)

Порекло становништва села Јевремовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Јевремовац лежи на површи од 105 m око друма за Волујац; ушорено је дуж друма и сеоског пута који води одсеку површи изнад Китога. Цело село користи дољу која је поред пута, дубоко дисецирана површ у правцу ка југу.

Село се звало Муселине (Прича: Кад је краљица Наталија долазила у Шабац, ишла у село, питала за име села, и кад је чула турско име Муселине, казала: „Одсад ће се звати Јевремовац”.)

Село се дели на 4 главне мале: Горњи шор или Кенића шор од раскрснице ка Варној ,дуж друма; Дојни шор од раскрснице ка Касарским ливадама, дуж сеоског пута који води ка месту званом Баре (од њих потиче канал што пролази кроз Гашића имање, па га овде зову Гашића канал); Преки Шор, раније зван Врачарића шор од раскрснице ка Брдњацима и селу Маови; Занатски шор је новији део села дуж џаде ка Шапцу, све до Бећина брда (оно држи целу страну целу косу од Оџина села довде). Занатским шором се зове зато што има више занатлија (3 ковача, четворо ћурчија, тишлера, машинбравара и др.)

Стара средина села најстарија на месту званом Водица у дну Дојнег шора (то пре ушоравања); затим, код плаца Косте Петровића; а од пре 50 година код раскршћа где је школа и бивша мејана. Не зна се који је део села најстарији. Не знају за црквине.

У Брдњацима, како кажу сељаци (по мапи и катастру је Брдњак) било је село и сада се зове Кућиште. Па кад се шорило село, онда прешли у шор. Шорило се село кад је капетан Нешука Адамовић, из Криваје, дошао овде „да седи”; он није хтео сам да буде на крупљанском путу, па позвао девет кућа од Брдњака (тамо били Максимовићи, Перићи, Срдановићи и др.); онда се село овде ушорило. Тада Цигани Каравласи прича се кад су чули за капетана да је ту, уплаше се и преселе даље од власти у Маове. Тада овде све била шумурина све грмови. Кроз Китог који је био према Варној (Шабачки Китог је млађи) нико није смео сам да прође од звериња, већ све у друштву. Оно што се пева: „Ој, Китогу, не зеленео се” то се односи на Китог између Јевремовца и Варне.

Једина жива вода у целом атару извор Живановића: код шабачког Забрана, испод одсека, под Китогом 99 m. Врло слаб извор. Тамо протиче поток Јечиште од Чота долази. Од Чота потиче и сеоска долуша, Влашковића поток. Преко овог другог потока, Јечишта, је део села звани Брдњаци. Нешто шуме је очувано с друге стране Ћуповаче, на месту званом Дреновача или Дренова Бара. Место Ајдучки гробови је такође на тој страни („нека три хајдука су ту стрељана, преко 50 година прошло”).

У селу које је цело на површи, бунари обично око 30 m, а има их и од 36 m дубине. Плићи су у долушама. Таква је једна долуша јаруга у усеку одсека платформе; има долуша и са барском вегетацијом. Бунар Љубомира Радовановића, копан 1931. године, у дољи која пригиче Мутнику, већ близу границе спрам Маова, чак с оне стране долинице Кућишта дубок 22,5 m: око 15 m жућкаста, „прудаста” глина, затим бела глина, онда бељушава глина са облуцима камена кречара и са песком, и најзад, „крижа” чврста глина изнад које вода.

Преслава сеоска Мали Спасовдан, зове се Покрижак (у четвртак пред Тројице).

Село има свој фудбалски тим „Поцерина”.

Гробље сеоско је између Доњег и Преког шора.

На месту званом Ћуповача била Барутана, велика, од брвана, као амбар што се сад прави; кад је престала да буде барутана, онда ту везивали по 12 коња. Барутана као што је ова, овог рата била и на Косовцу, између Беле Реке и Петковице. Овде у Јевремовцу држали барут некад за борбу против Турака. Ова уништена пре 70 година. Истовремено била још у то доба и она барутана на Косовцу.

У средини села била „суваја”, до пре 50 година. Држали је Адамовићи, разваљена 1897. Подигао је капетан Нешука. Ко хтео да меље, дотеривао своју стоку коње или волове (по пар). Била на једно витло, као долап што се окреће исто. Онда од сто, десет био ујам. Онда се врло коњима, вејало лопатама. Прва машина вршалица пре 65 година дошла, а ветрењача пре 70 година.

Код Нешукине куће био бунар од брвана (место зидања каменом и циглом). Адамовића бунар засут (и сад има у селу два-три бунара од брвана). Нешука је био направио (према школи и МНО, односно бившој кафани, с друге стране џаде) дивану, на спрат, где је примао службене посете и госте.

У селу Јевремовцу 736 становника и 151 кућа (156 домаћинстава).

 

Фамилије

Горњи шор:

Петровићи I (12 к., Никољдан). Староседеоци. Станимиров (60 год.) отац Милоје, деда Петар и његова браћа Лука и Јован. Три брата била сиромашна, имали имање од 3-4 hа. Петар био пандур у срезу (онда срез био у Варној). Њихова мајка била Кена, па по њој Кенићи, а после Петровићи. Баба Кена се преудала у Живановиће на то слава Никољдан.

Петровићи II (4 к., Аранђеловдан). Засебна фамилија од предњих. Живков (79 год.) отац Милан, деда Петар, из Ковиљаче, где их и сада има.

Љубишићи I (4 к., Ђурђевдан). Михаилов (54 год.) отац Павле, деда Јован Матори он дошао, из Босне. Он зидао кафану са братом од стрица Трифуном. Има преко 100 година како су дошли.

Љубишићи II (3 к., Лазарева субота) звали се Рулаји, па им то било смешно и прекрстили се. Нису фамилија са предњима, били комшије у Босни одакле су дошли, па и сад у једној мали.

Вуковићи, старо презимe Пеленгировићи (4 к., Никољдан). Јованов (62 год.) отац Никола (умро 1914. год., рођен пре 101 године), деда Јаков од староседелаца, кад овде седио бег Муселин (Мусулин). Мора да су од Ужица.

Прицини (7 к., Аранђеловдан). Једна су фамилија са адмиралом Драгутином Прицом. Отац Рајка (35 год.), званог Адмирал, по стрицу, био Љуба, деда Милош он доселио из Лике. Чули да је овде бољи положај, био вредан, радан, тражио боље место.

Зечевићи (9 к., Ђурђевдан). 4 к. у Горњем шору, 1 к. у Преком, 3 к. у Дојњем шору и 1 к. у Занатском шору. 1 к. у Шапцу. Алексин (50 год.) отац Стојан, деда Илија он дошао од Сребренице (кад умро пре 1945. године, био стар 93 године); 1915. године један аустријски цугсфирер рођак из Босне, нашао се с њим овде.

Дојни шор:

Перићи (6 к., Ђурђиц). Најстарија породица у селу. Прво основан Дојни шор па после остали у селу. 4 к. овде, 2 к. у Преком шору Брдњак. Алексин (50 год.) отац Миладин, деда Павле, Павловог ђеда ђед дошао; његова фамилија једним делом остала у Совљаку, а они овде. Перићи, Гајићи и Срдановићи- Живковићи најстарији у селу. (Ови Гајићи, а не Гајићи, који су из Помијаче).

Стојаковићи (1 к., Врачи). 1 к. у Шапцу, 1 к. у Косову, 1 к. у Скопљу. И они из Босне, пре Бељинског рата. Драгутинов (38 год.) отац Иван, деда Јован он дошао из Босне.

Петровићи III (2 к., Никољдан). Изгледа да су стари не зна се да су досељени.

Гајићи I (5 к., Никољдан). 4 к. овде, 1 к. у Горњем шору. Из Босне, заједно са Перићима.

Максимовићи (9 к., Св. Јевстатије). Староседеоци. 3 к. овде ту матица, 5 к. у Преком шору, 1 к. у Занатском шору. Из Босне у Брдњак пре више од 100 година, а онда прешли овамо у шор.

Глишићи (5 к., Митровдан). И они су стари. Милорадов (52 год.) отац Живан, деда Трифун, прадеда Илија од Брдњака у шор.

Васиљевић Мирко (1 к., Никољдан). Мирков пранђед из Босне доселио, Божа. Мирков (46 год.) отац Живојин, деда Тодор.

Алексићи (3 к., Ђурђиц). Старина њихова овде, од Брдњака овде се ушорили.

Милутиновићи (6 к., Митровдан). Старина им одавде, из Брдњака, са Кућишта (тамо биле старе шљиве). Богољубов (73 год.) отац Коста, деда Стеван.

Срдановићи (старо презиме) Живковићи (1 к., Ђурђиц). 1 к. у Београду. Староседеоци, са Кућишта, из Брдњака.

Берчек (2 к., Степањдан). Маџари, из Фелвара. Пишта дошао пре 80 година, довео синове Јаноша и Јошка. Примили славу по родбини где су се женили.

Јовановић Драгутин (1 к., Јовањдан). Из Липничког шора, овде се пријатељио у Берчеке.

Селенићи Душан и Коста (2 к., Аранђеловдан). Из Букора, Душан 1945. године, а Коста 1938. дошао. Овде Коста на женино имање, а Душан добио земљу од аграра.

Николић I Драгутин (1 к., Игњатије). Из Синошевића пре 25 година купио плац.

Ердевички Живан (1 к., Јовањдан). Из Бадовинаца, пре 18 година, седео под кирију. Сад добио земљу од аграрне реформе.

Занатски шор:

Обадићи (3 к., Јовањдан). Стеванов (45 год.) отац Илија, деда Јован, прадеда Макса из Прека, од Руме, тамо имали родбину. Пок. Максима Обадића кућа попаљена 1941. год. од Немаца.

Радовановић Јован (1 к., Св. Лука). Из Лешнице шабачке пре 40 година, а његов отац Павле из Цветуље у Лешницу.

Николић II Милан (1 к., Никољдан). Цигани полутани, Гурбетин био, ковач. Из Мачванског Причиновића пре 7 година. Сад добио земљу од аграрне реформе.

Вучетић Живан (1 к., Лучиндан). Из Маова пре 15 година, а тамо из Богосавца његов отац ИлиЈа, умро 1945. у 48. години.

Деспотовић Владимир (1 к., Аранђеловдан). Из Шљивове 1946. године дошао на братовљево имање (брат му био у Шапцу трговац, па имање пало под аграр).

Јовановић II Милош (1 к., Јовањдан). И они стари са Кућишта, од Брдњака.

Јовановићи (4 к., Петковача). Томин (64 год. зван Пулан) отац Микаило, рођен у Глушцима, овамо дошао пре 60 година као ковач. Цигани Гурбети, говоре „ром”.

Станковић I Милорад (1 к., Аранђеловдан). Из села Семче. Од Ниша, 1936. године дошао као циглар и ћурчија. Ради оба заната, у кући, приватно. Нема земље (свега 9 ари).

Станковић II Видосава (1 к., Аранђеловдан). Из Семче, од Ниша, пре 17 година. Њен муж покојни Манојло као циглар дошао, купио плац.

Станковићи III Драгутин (1 к., Никољдан). Из Семче, пре 14 година дошао, као земљорадник, уз своје земљаке.

Мишковић Миодраг (1 к., Никољдан). Миодрагов (22 год.) отац Илија, деда Стеван, прадеда Никола из Босне дошао.

Aлимпић Михаило (1 к., Ђурђевдан). Из Накучана 1945. дошао, купио плац. Занатлија тишлер, колар.

Живковић Владимир (1 к., Никољдан). Стари, из Брдњака. Владимиров (72 год.) отац Милош, деда Илија живео 95 година, умро пре 60 година.

Николићи III (2 к., Јовањдан). Из Ужичког округа, из Бачевца, 1913. године дошли, купили овде имање. Борисављев (23 год., секретар МНО) отац Никола (54 год.) и брат му Будимир, деда Милош (умро 1942. год. у 84. години) он дошао са два сина; прадеда Матија, чукундеда Иикола,

Голубовић он био 12 година хајдук на Бадрићу, на Прослопу против Турака.

Јовичићи (2 к., Јовањдан). Домороци од старине, из Брдњака. Љубишин (40 год.) отац Милинко, деда Радован, даље не знају.

Адамовићи-Макевићи (надимак) (12 к., Никољдан). 5 к. у Горњем шору, 7 к. у Занатском шору. Ненадов (58 год.) отац Лука, деда Нешука капетан, он доселио овде из Криваје. Нешука имао шест синова: Живко (најстарији), Лука, Милован (поп звани Обрад), Милинко, Јован, Адам. Од њих су ових 12 кућа.

Гајићи I (9 к., Никољдан). Ван шора Занатског, ближе Горњем шору у пољу ка Оџином Селу засебна мала, разбијена. Из Помијаче где и сад има Гајића. Миланов (73 год.) отац Марко и још петоро браће њихов ђед доселио из Помијаче од Јадра, кад су Турци тамо држали, преко Цера.

Глигоријевићи (1 к., Алимпије). Из Толисавца, Рађевски срез, „послен аустријског рата”, 1926.

Милутиновић Милован (1 к., Тривуњдан). Из Оровице (Азбуковица), 1926. године.

Симићи (3 к., Мратињдан). И то би рекли да је стара фамилија. Њихова земља Дуваниште звано, ту гајили дуван, памте старији и сад. — Пантелићи (1 к., Никољдан). Пореклом од Драгомира, крштеног на име првог мужа мајке Ђурђије, а отац му

Бајић Аксентије од фамилије Глишића — Мијаиловићи (2 к., Никољдан). Староседиоци, са Брдњака.

Селаковић Стана (1 к., Јовањдан). Из Прека, из Срема, пре 60 година.

Глувићи (1 к., Ђурђевдан). Из Метлића доведена деца на материнско имање у Максимовиће 1924. године.

Курћански (5 к., Јовањдан). 2 к. у Шапцу. Од пре две године избацили „р” Кућански. Милутинов (60 год.) отац Димитрије (Мита), деда Младен из Прека у Причиновић Мачвански (тамо се родио Мита Димитрије, умро 1942. године у 85 години), а отуда пре 80 година овамо као напо- личари, на трговачко имање (било Зорке Спасојевић онда).

Јевтић Драгутин (1 к., Степањдан). Из Румске дошао у наполицу код Боре Антонића, трговца из Шапца, 1943. године. Сад добио земљу од аграра, Борину. У Румској има фамилију.

Босанац Никола (1 к.). Направио кућу на „Мочилу”, код Баре, на међи спрам Маова. Из Босне пореклом, преко Маова, где је служио.

Радовановић Љубомир (1 к., Никољдан). Љубомиров (64 год. председник МНО) отац Васа досељен. Васин отац имао три сина, Васа био најмлађи. Играо се с турским чобанима „качалице”, у игри се посвади с Турчином и качалицом удари у главу и убије на месту. Онда Васа побегне у шуму као дечко од 16 година. Три дана био у шуми, а онда преко Дрине прешао са зидарима Босанцима. Из села Лознице, од Сребренице одмах до вароши. Кад је био Бељински рат ступио у добровољце. Васа дошао око 1874. а у рат пошао у осамнаестој години. И сад имају фамилију у Лозници сребреничкој, али нису у вези.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 283-288), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top