Poreklo prezimena, selo Krivaja (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Krivaja, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na pet mala. Grlo od Dobrave izvire u ovom selu, iznad male Bučje, ispod brda zvanog Umka između Bukorske Glave i Bračinca. Na levoj strani reke su Pajkovača (na karti Gornja mala) i Dojna mala. A na desnoj strani reke Bučje, Rakita i Borkovac mala. Svaka mala ima svoj zaseban atar znaju se međe kao da su to zasebni zaseoci. Mala Pajkovača oko istoimenog potoka koji dolazi od Kika i Bračinca. Gornji deo male Pajkovača leži na površi, na temenu krivajske kose. A donji delovi iste male, dosta odvojeni od gornjih delova, leže na I, II i III rečnoj terasi, kao i na IV rečnoj terasi (II i III najtipičnije).

Idući uz Dobravu od Odbora, nad putem se, na desnoj strani doline, izdiže „Grad” terasa IV čiji odseci, oko 30 m nad rekom, vrlo strmi, pod sitnogoricom. Ispod Grada, kod Rakića perila, jasan položaj i pad filitne serije (kristalasti škriljci tzv. II grupe paleozojski). Slojevi menjaju pad ka istoku i severoistoku; pružanje, uz pad oko 70 stepeni poglavito meridijansko u pravcu doline na ovome mestu.

Niže Grada, bliže Odboru, na izlazu potoka Borkovca, osamljena glavica Kamenjak, gde kamenolom Mesnog narodnog odbora. Kamenolom na strani glavice suprotnoj od prolaza puta nad samom Dobravom, čija dolina ovde više u obliku suteske. Put prolazi kroz sedlo udolinu između glavica od vrlo otpornih filita sa silifikovanim i peščarsko-kvarcitskim partijama (zato tu dobar kamenolom). Potok Borkovac izlazi neposredno pod Glavicom u Dobravu s desne strane. Njegovom bočnom erozijom s leve strane potoka pri ušću moglo je nastupiti snižavanje rta koji je vezivao glavicu Kamenjak s desnom stranom doline. Međutim, kada bi se našli neogeni sedimenti iznad toga preglodanog rta, onda bi to sedlo udolina, mogla biti i stara dolina Dobrave, iz vremena pre neogene jezerske transgresije. Bila bi to, dakle, epigenerska suteska.

Kod ušća reke Rakite, s desne strane reke Dobrave, prestaje u dolini filit i nastaje krečnjak, modar, vrlo čvrst „kamen krečar” sličan volujačkom, ali nije tako dobar, ljući je,tvrđi, manje čist, kreč žućkast. Zato ga proizvode samo za seoske potrebe, ne izvoze kao Volujčani. Reka Rakita izvire od Klaka (nema izvora, nema grla, nema sliva). Uz Dobravu, usečenu odavde u krečnjaku, odseci ispod terase od 30 m vrlo strmi izrazitiji nego u škriljcima.

I tako, sve do rta ispod kuća Dragojevića na sastavcima Dobrave i s desne strane potoka Miljevca. Tu se u useku puta, isto kao i u rečnom koritu Dobrave, javlja crni krečnjak iste serije sa interkalacijama filita. Naviše, preko krečnjaka, nad usekom puta, pokriveni horizontalni slojevi trošnog, jedva nešto slepljenog peščara žućkastog peska cementovanog glinom. Čini prelaz u glinovite peskove. Ispod njih javljaju se slojevi bele čiste gline, koju istraživao inž. Luka Zečić za porculan. Kod prve kuće Dragojevića, blizu kuće Jokića, otvara se iznad doline Dobrave pogled ka Ceru: ispod Trojana izvanredno jasne konture pribrežne terase Konjuše, kačerske faze vrlo tipična slika kao profil a ispod odseka abrazione terase Konjuše na kojoj Konjušnica, najviše zaravni neogene ploče u podnožju Cera, a u sastavu Krivajske kose, Ruštanske kose, Volujačke kose diseciranih krivajskim i ruštanskim kracima Dobrave.

Iznad manastira Krivaje, na desnoj strani doline Dobrave, preko kristalastih škriljaca pravac jugozapad — severoistok, pad severozapadu oko 45 stepeni, a.v. 155 m su neogeni jezerski peskovi, krupnozrni, zelenkasti, sivkasti i crvenkasti, ovde horizontalni. Naviše, još bolje otkriveni neogeni sedimenti u a.v. 165 m, gline žućkaste, beličaste. Preko ovih opet pesak. I tu se primećuje bolji položaj slojeva prema zaseku denudacione površine: ka jugoistoku oko 10 stepeni nagnuti neogeni slojevi.

Kod kuće Cerovca Živojina, u Borkovcu mali je II rečna terasa na visini od 65-70 m (190 — 195 m a.v.) i veoma tipično očuvana zaravan, usečena u neogenoj diseciranoj platformi. Idući naviše, ka kući Dimitrija Cerovca, u useku puta vidi se modra glina sa interkalacijama modrih, žućkastih i crvenkas- tih peskova sa oksidom gvožđa.

Više male Bučje i kuće našeg domaćina Dimitrija Jokića, u a.v. 270 i 285 m su dve vrtače; obe leže u jednoj istoj dolji, skaršćenoj dolinici disecirane široke zaravni.

Oko Dobrave i njenog glavnog izvornog kraka Pajkovače („Gornja mala” na karti), iznad doline čije dno usečeno od 155 m kod ušća Rakite, pa do oko 150 t ispod mala Bučje i Pajkovača — svuda temena kosa u karakterističnom nivou 220 — 240 m, pa i 245 m.

Iznad ove površi kod male Bučje, gde ona i leži, predeo oko vrela zove se Vrtače. Taj predeo pod vrtačama, u kojima gaje kukuruz, pasulj, pšenicu u „predolcima”, a na stranama su i vinogradi, zahvata prostor od više hektara. Iznad Vrtača a prema Bukorskoj Glavici je mesto zvano Varoškovac; nazvanje ostalo od Macara.

O d kuće našeg domaćina Mitra Jokića, uz Bučje malu naviše ide se temenom kose preko jezerskog poda abrazione ravni pinosavske faze 245 m naviše ka Umki, gde jedna više interlatentna stadijumska, u ovom kraju najvažnija pribrežna terasa od 290 — 295 m ispod Bračinca (337 m) i Bukorske Glavice (405 m), kao i ispod Umke (398 m), između ova dva vrha. Ispod same Umke su vrtače.

Celim podnožjem od Bukorske Glavice, preko Umke i Bračinca do Kika, ispod Cera, izražena pribrežna terasa ripanjske stadijalne faze od 290 — 295 m. I ova viša od 295 m kao i niža od 245 m su usečene jezerske abrazione terase u crnim krečnjacima, možda kristalastim krečnjacima, i ovde istim kao i iznad Novog Sela, pod Vidojevicom, i od Petkovice do Volujca, samo ovde manje čistim, bituminoznim, crnim.

Četiri su vrtače uvrh Bučja male pod Umkom i Bukorskom Glavicom. Najniža od njih još mokrog dna od bare poslednje kiše pre 5-6 dana. Slikano u prolazu niz sve četiri vrtače duž dislokacione linije modrih krečnjaka ispod venca Bukorska Glavica Umka – Bračinac – Kik – Cer. Upravno na pravac pružanja ovog niza od četiri vrtače poslednja i najniža, oko 20 m udubljena u levkastom obliku ispod površi. Strma joj strana pod vinogradom iznad bare ide u pravcu dislokacije sever — jug, odnosno pre u pravcu pružanja slojeva. Kraj bare je kukuruz, odsek vrtače pod vinogradom; onda sačma (kukuruzovina). Strana vrtače pod debelim aluvijom od crvenkaste gline. U produženju gornjih vrtača ispod Bukorske Glavice i Umke grupa donjih vrtača, na Jovčištu, ispod Umke. Dok su gornje četiri vrtače ovde u istoj liniji, još četiri u samoj jednoj većoj koja srasla sa drugom većom. Dve srednje, na dnu prve veće, pod barama, bile doskora pod utrinom prema okviru, izuzev strana s vinogradima, ispod Umke. U prvoj velikoj donjoj vrtači stropoštanog dna od aluvijalne gline ovog proleća kad je voda naišla, ona se prolomila: aluvijalna vrtača 4 — 5 m sa ponorom.

Poslednja vrtača držala jezero 5-6 godina. Prokopali je za vreme okupacije u pravcu dna vrtače za jedan hvat dubine, a 5-6 m dalje od jezera (jezero bilo duboko 4 – 5 m) i došli u kopanju do krečnjaka, Kanal najpre bez veze sa jezerom, u glini aluvijalnog okvira. U isto vreme 1943. s proleća, kad su kopali kanal kod jezera, žene ispod vrele u bistroj vodi prale košulje. U jedan mah udarila voda do pojasa niz vrelsko korito htela da odnese košulje i tekla sat i po. Onda je, provaljivanjem okvira između kanala i jezera, isteklo jezero; voda dole u vrelu izbijala mutna, i nestalo tog jezera. Prošle godine pre gposlednja aluvijalna vrtača slično provalila se, i jezero koje je trajalo 4 godine, oteklo samo.

Kad udari kiša, onda Vrelo po pet dana mutno, te Dragojević Ranisav ide za vodu za brdom, na Jovin točak. Ima još jedna osamljena vrtača, kod njegove kuće, i sad već dve godine pod jezerom. Ali pomalo nalazi odušnice i presušuje pušta vodu u dol vrela, s leve strane dolinice za 50 – 60 m dalje naniže; kad su kiše i topljenje snega, onda izbija iz Ranisavljeve vrtače kroz njegovo vrelo na gornji izvor, kod staze; u leto i za vreme suše, gornji izvor zasuši kroz rupu se čuje šum vode, a izbija na donji izvor, oko 7 m niže, vrlo slabo, ali ne presušuje. Čak ni onda kad Ranisavljevo jezero sasvim presuši (ređe, ne svake godine, preko leta). Ranisav obaveštava da u pravcu Cera ima još jedna vrtača ka Jovinom Točku, izvorcu; manja od Rani- savljevih, a ispod nje izvorac Jovin Točak u jaruzi, niže štale Mladena Andrića iz Pajkovače.

Pri povratku preko Vrela sada iznad useka njegove doline preko blažih padina disecirane površi u a.v. 275 m, preko zastora od ilovače, nailazi se na oblutke od kvarca (belutak veličine pesnice pojeden sa svih strana šupljikama). Dalje, preko istoga nivoa, pri povratku u Bučje, isto kao i nad Vrelom, nailazi se ovde-onde na detritus od „križe”, žićkastih filita, više u obliku argilošista, ali ipak metamorfozirani, sa tankim, jedva vidljivim ljuspicama leridita (sićušnog belog liskuna). Međuslojevne pukotine ovoga filita kao i druge pukotine su mrko manganski obojene.

Vrelo Dobrave tačno u pravcu niza vrtača ka severnoj strani, od najniže je oko pola kilometra udaljeno, na dnu dola 25 m usečeno ispod okvira najniže vrtače (275-250 m). Izbija u mlazu od nekoliko litara u sekundi, iz krečnjaka sa blokovima i detritusom umetnutim u gline od raspadanja. Vrelo vrlo jako tako da sve vodenice od toga vrela melju; ima i drugih izvorića, ali su svi slabiji. Lipova voda bila vrlo jaka pre no što su je Madžari zatvorili priča Svetozar Jakovljević (55 god.). Vrelo njeno obrtalo valjarice i vodenice velikobrodne (od po 2-3 kamena). Kada su Madžari zatvorili Lipovu vodu, onda su se ukazala tri manja izvora u tome predelu: Varoškovac, ispod Umke i Bukorske Glavice, Duboki, ispod Umke (starinski kaže Svetozar „Vunka”), s one strane brda, i treći izvor, Rovine, u Bukorskom ataru, ispod Bukorske Glavice. Duboki izvor je izme- đu Pomijače i Krivaje, više Vrela, na kraju Bučja male, do Pajkovače; Kamenito vrelo je u Pajkovači; Manastirska česma (podignuta kad su bile „ćelije” kod Manastira).

Reke su: Kućinska utiče u Dobravu s desne strane više Manastira, a ispod Odbora; Zatonj, s leve strane, između Rumske i Krivaje preko njega put iz Rumske niže Manastira; DimitrićaJaruga, slevestrane; Borkovac kod Kamenjače, s desne strane (tu pravili noćas ćupriju); Zidski Potok (ispod „Grada” ispod zida), s desne strane; Rakića Potok, s leve strane; Rakita, s desne strane itd. Pajkovača, levi izvorni krak a Bučje potok odnosno Vrelo, desni glavni krak.

Vodenice: Dimitrića vodenica (poredovnička, više manastira, prva uzvodno), Kurjača (poredovn.), Starica, Rakića vodenica, Keža poredovničke, Jevićka (sami Jevići), Rakićanka, poredovnička, Mitra Jokića i Mirka Jelenića ortačka, Pogrobuša (blizu groblja), Dragojevićka, Kovačica vodenica poredovničke; Obrada, Stanka i Milutina Jakovljevića ortačka, Stojnića Stanimira (sopstv.), Bulješevića Miloša i Bulješe- vića Živka ortačka, Starka (poredovn.), Ljube Dragojevića i Ranisava Dragojevića (ortačka) odmah ispod Vrela, Mirka Jovanovića (ort.), Rade Veselića (poredovn.), Vojislava Jovanovića (ort.), Vitomira Simića (sam), Lazića Miloša (ort.).

U svim malama ima bunara izuzev u Dojnoj mali Dimitrića, Gaćarića i Nikolića, gde je peskar kamen, bezvodni kamen. Andrići (Živojin i drugi) donose vodu sa Rakića potoka, iz kamena; Dimitrići donose vodu iz Dimitrića bunara iz istoimene jaruge, a Gaćarići i Nikolići sa Crkvene česme. U Bučju mali do skorog vremena bilo vrlo malo bunara. Sad ima 15 kopanih od 30 – 40 m (jedan presušio od 40 m dubine). Osim toga ima više izvoraca bunarića, sa živom vodom koju prelivaju, kako u ovoj mali, u jarugama, ispod kuća, tako i u drugim malama. U nekih od ovih izvoraca „snejačala voda”. Bunari u Bučju: bunar Milana Lazića na kraju male, do Bukora: 12 m zemlje ilovače ljuta zemlja, žuta; ispod ilovače crveni i žuti pesak („žućak”) 10 m; a tek onda kamen „križa” mekani kamen kad ga radi. Ipak, to je već filit! Dakle tamo ima takođe jezerskih, već pribrežnih sedimenata tanji pokrivač nego u Dojnoj mali. U bunaru Raki- ća u Dojnoj mali, na površi, 2-3 m žute gline, onda 30 – 35 m pesak i obluci poneki (oblić, kao bundević) a i poneki blok belog belutka, 4-5 kg težine, a posle filit.

U Rakiti groblje zajedničko sa Borkovcem, na Živanovoj njivi. OSIM toga bila još dva stara groblja, Cerovačko i nad Markovićima (50 godina i više ne sahranjuju tamo). Dojna mala sa Pajkovačom i Bučjem ima jedno groblje zajedničko, nalazi se na Dojinom brdu.

Selska vodica središte sela zvanoKamenita, kod topole, kod vodenice Pogrobuše rakitske. Tu se ranije skupljali na sastanke, a sad kod škole, više manastira, na reci. Kod topole se skupljaju kad se nosi litija na Nikolaje, seoska vodica, preslava. Inače vašar kod škole kažu „kod crkve” u starini je manastir bio, sad je crkva; tu ko hoće „mejanisati”, tu igranka i drugo.

Manastir Krivaja (sada crkva) podignut u tursko doba, za vreme „nekog Mustafa paše koji je odobrio milostinja da se kupi”. Onda podignut trem uz crkvu (priprata) sa munarom. Tu odža služio, a u crkvi kaluđer. Kad su Turci u Karađorđevo vreme isterani, onda skinuli Srbi munare. Manastir Krivaja, „po letopisu”, podignut 28 godina iza Kosovske bitke. Bile tri sestre: Petra, Anovka i Dobrija. One su podigle tri zadužbine: Petra Petkovicu, Dobrija manastir u Dobrinju na Dobravi, današnjoj Krivaji, a Anovka Kaonski manastir, u Kaoni. One su to podigle 28 godina iza Kosova. Uzele od vezira dozvolu, s tim da podignu crkvu i munare; onaj trem što i sada postoji tu je bilo munare.

Nad zapadnim ulazom u hram Preobraženje Gospodnje, u mermernoj beloj ploči, reljefna staroslovenska slova: „Izvolenijem Otca i s pospješenijem sina i sovršenijem svjatago duha poče se božestvena obilj Dobrinja, hram svjatago Preobraženija Gospodnja meseca aprila 28: i nastojanijem i trudom obor knezom Rankom Lazarevičem i Teodorom Belobabičem i Pantelijom Krnulčem: i Stefanom Jankovičem i pri četiri igumena: pervo Mojseja Radovašniče, Simeona Kaonca i Konstantina Čokešinca, Isaija Petkovčanca i pri tureckom carju Sultanu Selimu i Mustaf paši beligradskim pri Mitropolitje Danilje i velikotrudom jeromonahom Makarijem jerejom Bogdanom B korčem i jeromonahom Damjanom i pročim pravoslavnim hristjanom”. Pred ovim ulazom je otvoreni trem, preprata. (Snimljena i severna vrata, tamo godina urezana, 1790).

Na časnoj trpezi od mermera u oltaru, urezano: 17: „siju božestvenuju trapezu priloži rab Božji Mihailo Petrovič neimar sego manastira: 99.” Na desnom kamenom stubu u crkvi, do vladičkog stola: „Sej stolp otkupi blagosloveni rab Božji Andrija Stefanovič iz sela Krivaje svome domu za spomen” (od Stefanovića iz Bučja, i iz Rakite). Sličan natpis, na levoj strani prema ovome nečitak. Crkveni protokoli vode se od 1837. godine, odnosno od te godine postoje. Onda se spominju popovi Novak Popović i Janko Đukanović (1837 — 1844). Onda parohiju činila Krivaja, Bukor, Rumska, Gradojević i Ćukovine, a od 1840. i Metlić. 1844. iz Rakite male, porodice Nikolajevića postao paroh Vasilije Nikolajević. Metlić se odvojio 1848. Rumska privremeno odvojena 1848. do 1853. Iza Vasilija, od 22. VII 1859. pa do 1890. paroh Jevrem Gavrilović iz Rumske. Njegov sin Dragomir od 1881. kapelan, umro 1921.

U selu Krivaji, na desnoj strani doline, više „kamenjače” sa kamenolomom, visoka terasa ili brdo, nad rekom, zvano „Grad”; ostala priča: „zidala ga Jerina”; još malo stoje ozidine temelj; povadili ljudi većinu kamena, ali se poznaje još kreč u temeljima. Prokleta Jerina zidala ga kad i na Ceru Trojan-grad. Postoji tradicija, sačuvana ’u Trbosilju, da u Trojanu, gradu Miloša Obilića, iza nekih tajnih vrata ima zlatni astal, sablja, topovi, oružje i blaga mnogo, sve kod neke lipe.

Priča se da je selo u Karađorđevo vreme u pet mala imalo samo 7 kuća. Kad je bio Raka živ od Rakića male, onda u Dojnoj mali bilo svega 7 kuća. Lazar Jakovljevič (58 god.) pamti 13 kuća u Bučju; a naš domaćin sa noćišta Mitar Jokić, 68 god. star, pamti 11 kuća svega u svojoj mali Bučju.

Godine 1948. u Krivaji broj domaćinstava 263, broj kuća 273, broj stanovnika (članova domaćinstava) 1614. Površina atara je 2228 ha, manastirsko imanje 10 ća (imao ranije šume 33 ća, oranice i livade 25 ća).

Poreklo stanovništva

Od starine čuli: svega su tri familije koje su bile ovde za vreme Kosova jedna u Bukoru, dve u Krivaji; u Bukoru Neškovići, zvani danas Antonići; a u Krivaji su zamrli (ta dvojica su bili Markovići i Stankovići otišli sa Vukom Brankovićem i zamrli su). Ima i sad zemljište zvano Marković odmah do Grada breg više Grada. (Ima priča:) „Kad je bio Kosovski boj onda mnogo stradala Pocerina jer je Miloš Obilić bio odavde”.

Stankovići su najstarija familija bili ovde. Neko od njih bio izbegao od Turaka preko, u Austriju. Posle 12 godina došao da vidi ima li koga. Kad je prišao Dojinom brdu, gde bila onda crkva, noću čuo petla koji iz oltara još ozgo kljucao nešto. Crkva zarasla bila u pavitiju, lozu; krčio, pa kad nije mogao da iskrči, on zapalio žbunje; dunuo vetar i izgorela crkva. Zato ga prozvali Palicrkvić. Sad od Stankovića nema ovde nikog, a u Rumskoj su od njih

Aščići (Vasa Aščić i njegov otac Miladin). Borkovac mala (oko 36 k., počev odozgo od Metlića):

Arsenovići (3 k., Aćim i Ana, a na imanje cerovačko Đurđevdan). Nisu starodrevni. Otac Cvetinu i Pavlu a đed Milošu, Jevrem, iz Bukora, „na miraz” došao pre 45 god. (1903.). Tamo ih i sad ima, oko 20 k. Arsenovići u Bukor došli iz Pive. Pavlov otac Jevrem deda Milenko, pradeda Arsen. On imao pored Milenka još Stevana i Pavla ta tri sina mu se rodila u Bukoru; on sam došao u Bukor, dok jedan brat otišao u Badovince, drugi u Cvetulju (Rađevina). Svi se zovu Arsenovići, i ti drugi.

Cerovci (9 k., Đurđevdan). 8 k. ovde, 1 k. u Dojnoj mali. Stari doselili iz Cerove, Dimitrija Cerovca (73 god.) otac Stepan, a Stepanov ded došao kad Jadar i Rađevinu držali Turci.

Bajići (6 k., Đurđevdan). Starosedioci. Milojev (52 god.) otac Milutin, deda Luka, pradeda Ivan.

Aleksići (1 k., Jovanjdan). Oni najstariji ovde. Stanojev (27 god.) otac pok. Milorad, deda Ilija, pradeda Jovan. Za vreme Kosovskog boja neko od njih bio zarobljen, zato zvani Robovići. Išao sve po mesečini noću i po zvezdama, dok je došao ovde.

Tadići zvani (nadimak) Zečevići (5 k., Đurđevdan). Jovanov (63 god.) otac Adam, deda Vasa, pradeda Jovan. Starosedioci, ali u tursko vreme sedeli preko potoka Borkovac, pa posle prešli na današnje mesto.

Markovići I (13 k., Đurđevdan). Pantelijin (76 god.) otac Stepan, deda Milovan, pradeda Toma, čukundeda Pureš, pračukundeda Marko. Starosedeoci. Marko, Sima i Lazar bili braća (u Rakiti mali su Lazarevići, a u Borkovcu Markovići i Simići). Tomin brat Miloš ubio 4 Turčina kad bila međa na Bračincu i Glavici sprema Turske u Jadru: prvog ubio samog u selu, zatim još trojicu što su robili devojku i vezali je za rep konju. Krivaju robili Turci iz Jadra kada je mnogo izginulo i Turaka i Srba odavde.

Simići I (3 k., Đurđevdan). Rod Markovića.

Lazarevići (5 k., slava ista). Isti rod, u Rakiti mali.

Dragojevići (1 k., Jovanjdan). Dragoljub iz istog sela, iz Bučja male. Dragojevića iz Bučja male ima 12 – 14 k.

Dojna mala:

Nikolići (4 k., Nikoljdan), Starosedioci. Borisavljev (49 god.) otac Nikola, deda Milan, pradeda Ivanko dalje ne znaju.

Gaćarići (1 k., Aranđelovdan). Bila baba jedna, nosila gaće pa je prozvali Gaćara. Starosedioci.

Dimitrići (3 k., Nikoljdan). Starosedioci. Erčići – Gavrilovići u Rumskoj, u Erskoj mali, bili prvo naseljeni u Crkvinama, u krivajskom ataru brdo na levoj strani doline, ispod manastira, pa ih Dimitrići odatle isterali.

Živanovići (2 k., Mitrovdan glavna slava, a na imanje božanićko Nikoljdan). Iz Korenite (Jadar) došao Matija Korenita posle Katanske bune.

Jekičići (2 k., Đurđevdan). Iz Bosne. Živka crkvenjaka đed ubio tamo Turčina u vodenici. Došao Turčin pre i već počeo bio da melje, a Miljan se pozavađao sa Turčinom, uzeo „zaustavljač” (drvo što zaustavlja vodu u jazu) i njime Turčina po glavi. I odmah otišao kući, pokupio ženu Nikoliju i decu Trivuna (Trivu) i Ranka, pa preko leda na Savi preko, i onda u Šabac otuda. Javio se načalniku, a taj idi u Krivaju kod Marića. Došao Mariću kmetu, a taj ga rasporedio na imanje Trivuna Ljige. Nije bilo kuće, pa jedne zime noćivali i stanovali u kaci. Miljan čitave grmove izvaljivao za zimovanje. Bio jak da je dva čoveka sa dve ruke oko sebe po triput obnosio

Adamović Radosav (1 k., Nikoljdan). Stari. Iz male Rakite, od familije Adamović, na ženino imanje, ušao u familiju Đurić (i oni slave Nikoljdan).

Andrići (7 k., Sv. Toma). Živojin (73 god,, izvanredan znalac tradicije), njegov otac Marko, deda Nikola, pradeda Nedeljko. Živojinov otac Marko pričao da su braća Isak i Isidor, posle Kosovskog boja, dobegli ovamo od Plevne, iz Bugarske. Nastanili se u Metliću, baš na putu više sudnice. Krivajkuša zove se i danas zemlja tamo. Otuda docnije popeli se ovamo u šumu i bliže vodenicama jedan u Dojnu malu, drugi u Pajkovaču tamo sad Jevtići zvani, Veselići i Stanojevići od njih. (Ima Andrića i u Pajkovači, Srđevdan slava, iz Jadra, zbog Turaka izbegli od Metlića gore, u Krivaju).

Alimpić Nedeljko (1 k., Stepanjdan). Iz Bučja male prešao ovamo pre 17 godina u familiju Alimpića; iz Crniljeva (valjevskog) Nedeljkov (66 god.) pradeda doselio.

Andrići-Krunići (2 k., Alimpije). Starosedioci.

Rakići (11 k., Nikoljdan). Starosedioci. Dimitrijev (75 god.) otac Toša, deda Nikola, pradeda Petar (i Raka braća). Raku, kad naišli hajduci od Valjeva, spasao Trivun Ljiga, hajduk u doba kneza Miloša. — Radovanovići (5 k., Alimpije). Stari. Doseljeni iz Vrbića(Rađevina), kad je to ostalo pod Turcima, za vreme kneza Miloša.

Jokići (2 k., Jovanjdan stara slava, a na imanje Nikoljdan). Iz male Bučje. Bio sedmo „kućanče” kad se rodio Milosav (76 god.). Njegov otac Milutin, deda Đurađ, pradeda Gliša i brat Jovan (Joka) iz Gornje Sipulje u Bučje. Još 2 kuće u Dojnoj mali, još 9 k. u Bučju, a 1 k. u Bukoru.

Marković Marko (1 k., Markovdan). Iz Jarebica (Jadar), pre oko 30 godina, preko Rumske (služio u Čikanovićima).

Trifunovići (2 k., Alimpije). Došli iz Vrbića u Rađevini kad i Radovanovići (zbog Turaka izbegli).

Teodorovići I (3 k., Nikoljdan). Starosedioci. Osim njih ima i

Teodorovića I (Đurđevdan, 5 k.). U Pajkovači 4 k., u Dojnoj mali 1 k., na ženino imanje došao Veličko (slava Đurđevdan).

Božanići u Dojnoj mali, izumrli pre oko 80 godina; devojke se od njih poudavale Živka u Bojić, u Markoviće, Stevanija u Krnule, za Milana Kuđića, a treća na treću stranu.

Pajkovača (treća mala Krivaje, ispod Brančića i Radonjića brda), polazeći od Radonjića brda, odozdo:

Jovančići (11 k., Đurđevdan). Starosedioci. 1 k. odseljena pre 4 god. u Majur.

Alimpići -Cikotići (9 k., Đurđevdan). Iz Cikota, iz Jadra, kad i ostali Jadrani. Pamte današnji stariji kad su svi bili u jednoj kući zadruga od tri brata.

Petrovići I (5 k., Đurđevdan). Starosedioci.

Petrovići II (3 k., Aranđelovdan). Njihovi stari iz Gornje Sipulje u Jadru. Ublizu su, potok ih deli. (Svaki rod jedno brdo).

Simići II zvani Kalajdžići (4 k., Đurđevdan). Starosedioci.

Stanojevići (4 k,, Tomindan). Starosedioci. Bili „čpijuni” za vreme Turaka.

Markovići II – Krdžići (2 k., Nikoljdan). Starosedioci možda.

Jevtići (8 k., Tomindan). Na dva mesta, jedna jaruga ih razdvaja, Otkad pamte stariji bila jedna kuća, posle se razdelili.

Andrići (5 k., Tomindan). Doseljeni iz Jadra, kad i drugi.

Matići (1 k., Đurđevdan). Starosedeoci. Samo jedna žena ostala. Bili Miloš, Dobrosav i Vesa braća, izumrli.

Bulješevići (7 k., Đurđevdan). Starosedeoci.

Cikotići (5 k., Đurđevdan). Iz Cikota u Jadru, kad su Turci tamo vladali.

Rakita mala:

Adamovići (19 k., Nikoljdan). Milinka Adamovića (86 god.) otac Matija, deda Pantuka (Pantelija). Predak Adam se doselio iz Dragodola, iz Valjevske Podgorine, on bio Pantelijin otac ili đed. Pantelijin brat Makevija odselio se s drugim bratom Nešukom u Jevremovac – Muselin, tamo ih ima 11 k., zovu se Makevići, po Makeviji. Slava Nikoljdan za oba dela roda. Nešuka bio kapetan. I sad u Muselinu njegova sablja duga „k’o astal”, knez Miloš mu poklonio, zajedno s atom, dve kubure i pištolj.

Stevanovići (2 k., Nikoljdan). Žive na adamovićkoj zemlji. Petru prepisao Dragomir Adamović imanje jer nije imao dece. Petra (67 god.) rodila majka vanbračno, bila udovica.

Dragojević Dušan (1 k., Jovanjdan). Prešao iz Bučja male ovde na imanje.

Dragojević Marjan (1 k., Nikoljdan na imanje, Jovanjdan sopstvena slava). Iz Bučja male. Starinom od Kragujevca oba Dragojevića.

Lazići su ista familija, od Sipulje Gornje odnosno Kragujevca.

Jović Milan (1 k., Aranđelovdan), zvani  Zekić. Njegovi stari od Kačera (selo), od Užica, pre 70 godina. Mijailo Adamović nije imao muške dece, a izmenjala se dva zeta za njegovu ćerku Stevaniju. I kad i drugi zet poginuo, onda Milanov đed predao zemlju doseljeniku iz Matijevca, Dragomiru, ocu Milana Jovića.

Marković III Milorad (1 k., Jovanjdan, a na imanje Nikoljdan). Iz Male iste od Markovića prizećen ćerci Đurđe Avramovićke. Njegov otac Živko doselio iz Dojne Sipulje, iz Jadra, pre 60 godina.

Lazarevići (5 k., Đurđevdan). Pomešteni iz Borkovca, ovdašnje male na imanje Adamovića; uzeo ih na treći deo imanja da rade, a đed Svetozara, rođenog 1876. Milutin, išao kao pandur uz Nešuku. Celo imanje radili, a kad ih odelio, dao im trećinu imanja. U Borkovcu nema više Lazarevića. Starosedioci.

Nikolajevići (3 k., Ignjatije). Iz Kupinova njihov đed, pop Vasilije Nikolajević, došao na parohiju i posle kupio Nešukin deo imanja u Adamovića, kad su ostali bez para (za 60 dukata dao popu 20 ha).

Đukanovići (5 k., Alimpije). I oni starodrevni, doseljeni kad i Adamovići.

Popović Pavle (1 k., Alimpije). Njihov pramđed pop Janko Popović, rod Đukanov (od Đukanovića).

Marković Dragutin (1 k.) i Marković Milivoje (1 k.), braća Milorada Markovića III, žive na imanju Popovića Pavla (Alimpije slava na imanje, a Jovanjdan sopstvena slava). Poreklo Markovića III iz Sipulje Donje, pre 60 godina.

Popovići (6 k., Nikoljdan). Rajkov (63 god.) otac Živan, deda Stanko (i brat Mića), pradeda Marko. I oni su „starodnevci”, ne zna se ko je bio pop, bio pre Marka.

Bučje mala:

Lazići I (2 k., Đurđevdan). Poreklom Kuzmanovići iz Nedeljica u Jadru; prebegao kad je ubio Turčina što je napastvovao njegovu sestru. Za vreme ustanka Karađorđeva doselio Lazo zvani Ajduk. Ajdukovao protivu Turaka sa Markom Štitarcem i još 10 drugova (uvek 12 drugova). Ajdukovali 12 godina. Lazo se oženio iz Dimitrića, iz Dojne male, žena mu Marija bila.

Lazići II – Dragojevići (3 k., Jovanjdan stara, očinska slava a Đurđevdan imanjska slava, gde je došao u kuću). Milošev (48 god.) otac Svetozar, deda Miloš, pradeda Pantelija, čukundeda Neško, njegov otac Dragoje. Dragojev otac bio vrlo bogat, imao 6 sinova; kada je šestog, Dragoja, oženio, onda orali na njivama sa šest pari volova. Dragojeva žena bila redara; šest dana nosila ručak na njivu, a svekrva je nije nudila hlebom kod kuće, dok bi orači, sve što je ona na njivu nosila, sami pojeli. Šestog dana kad je tako ostala bez ručka, zaplakala pred svekrom. Onda je on kazao sinu Dragoju: „Sine, ženu za ruku, idite u svet! Pustite volove, jer neće ništa roditi na njivi zato što je redara zaplakala.” I tako Dragoje prešao u Jadar, u Gornju Sipulju; tamo izrodio pet sinova. Od tih pet sinova ovamo u Bučje u Krivaju, došao Neško; od njega su. On bio kapetan posle Marka Štitarca u Šapcu i u Vladimircima (za Krivaju bio srez u Vladimircima do pre 50-60 godina). Osim Neška u Bučje prešli još: Gavrilo od njega nema nikog; i Stevan od njega Jakovljevići. Druga dva brata ostala u Gornjoj Sipulji – Dragojevići se zovu i sad, zovu se sa ovima ovde i sad „rođače”.

Markovići IV (4 k., Ćurđevdan). Starosedioci.

Đekići (1 k., Jovanjdan glavna slava, imanjska, a očeva, stara slava Jovanjdan). Doselili se iz Badanje Dojne, došao Cvetin na imanje nekoga Marka zvanog Krbulja, pre oko 80-90 godina. Ima ih i sad u Donjoj Badanji.

Jakovljevići (7 k., Jovanjdan). Isti rod sa Lazićima II Dragojevićima, potomci Stevana, sina Dragojeva. Porekloim od Kragujevca, preko Gornje Sipulje.

Jokići (9 k., Jovanjdan). Iz Gornje Sipulje (v. Jokići u Dojnoj mali). Mitar (68 god.), njegov otac Cvetin, deda Petronija, pradeda Jevto; Miloje Jokić (43 god.) daleka familija Mitru.

Živorad Mitrović (1 k., Mitrovdan). U Dojnoj mali. Korpar, iz reke uzima pruće. Čergari bili, Gurbetini. Redža, ded Živoradov, došao iz Slatine. Redžin sin Mika, Milan pokrstio se, krstio ga Živana Andrića otac Marko, u tremu crkvenog manastira Krivaje. Redžin sin Mika pokršten Milan, Amza Kezir Vladislav, Muja Nikola, Rama Ranko.

Kadrići (1 k., Mitrovdan). Gurbeti, Udovica Milica sa ženskom decom; poreklom od Peći, 1878; porobljeni u ratu, pa ih ovde pokrstili. Pripadaju Borkovcu, kraj reke.

Jovanović Jovan (1 k., Mitrovdan). Gurbet. Iz Pejinovića pre 10 godina. Pripadaju mali Borkovac, kraj reke.

Matići (2 k., Aranđelovdan). Korpari, sepetari. Gurbeti. U mali Borkovac, kraj reke. Iz Slatine Nikola oko 1910. došao, a Nikolin otac Novak iz Mačve, pre 50-60 godina.

Škorić Ilija (1 k., Jovanjdan na imanje, Stepanjdan očeva slava). Ćurčija, kožuvar. U Dojnoj mali. Iz Šapca došao 1914. u Bukor, a odatle 1915. ovamo.

Stevanović Čedomir (1 k., Jovanjdan). U Bučju mali. Starosedeoci, još od Kosova!

Jovanovići (3 k., Đurđevdan). U Bučju. Starosedioci.

Matić Živko (1 k., Časne Verige očeva slava, a na imanje Nikoljdan). Iz Bukora, 1923. prizetio se u Popoviće. U Rakiti mali još:

Mihajilovići (4 k., Alimpije). Iz Ćukovina, srez Posavotamnavski, pre 50-60 godina, predak došao na miraz ženi u familiju Nikolajevića (ne drži slavu na imanje).

Šarčević Vojislav (1 k., Nikoljdan). Doselio 1925. iz Matijevca, kulio 7 ari, napravio kućicu. Radi stolice, izvozi ih u Loznicu (po 15 komada nosi na trg). Žena šije na mašini.

Gavrilović Darinka (1 k., Lučindan), sa sinom Mihailom,  Popovićem. Iz Ćukovina, iz Posavo-Tamnave, pre oko 10 godina.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 246-258), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić