Порекло презимена, село Маове (Шабац)

20. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Маове, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале око села и на шор у средини. Шор се дели на три шора: Горњи, Дојни и Преки шор. А ван шора су мале: Преко реке, уз Преки шор који води Шапцу јесте и Циганска мала звана само Мала; а изван села, према Општинском забрану шабачком, јесте заселак Петловача, под Брдњаком.

Више села, испод Липовице, с леве стране Мутника, има место звано Турске баште, ту и стари бунар звани Турски бунар. Истиче вода из њега, сад замућен. Ту је имало Јако грло”, па Турци кад су бежали, зачепили грло, заграђивали воду сланином и ћебадима (овде с Маџара на Турке пренели легенду). Прича се да је „девет ваљарица радило туде”; кад би се отворило, онда би све потопило. Турски бунар је испод куће Мијаиловића. Осим њега нема друге живе воде.

У Шору најплићи бунар од 13-14 m. Озго 1 m жута земља звана иловача, „послен мења се прудасто”, иде све на катове, црна лончара, мура, плава, збијена као гит, и тако све до 16. m катовача прудаста, а после песак жути, као брашно; после 18—19 m шљунак као песница, и ударила вода. Ово у преком шору. У Горњем шору до Споменика плићи, највише на 12-14 m, овде се песак са шодером јавља на тој дубини, и ту вода. 0д прошлога лета бунари пресушили, због суве зиме. Муче се за воду: силазе на конопцу у бунаре и бокалом захватају. У средини села где се Шор дели на Горњи, Дојни и Преки, ту велики ђерам на ланац, ту од старине. Ђерам млађи, од пре 80 година, селски бунар, на шору. Има у Дојном шору и ортачки бунар, а има и у другим шоровима ортачких бунара, ограђени су тарабом. У мали Преко реке има ортачки бунар са ђермом такође (неки су на вретено), звани „Осећански” бунар (градили Босанци, мајстори из Осата); већ не памте Оса- ћане кад су њиховим дедовима градили куће дрвене, које су нестале. Последња кућа дашчара нестала одмах после првог бугарског рата (1885.).

Село има два гробља: дојношорско гробље звано Гај, и друго, изван Шора, преко Мутника идући ка Добрићу, звано Церик. Дојношорци већином се сахрањују у Церик, а остали из Шора, у дојношорско гробље Гај. Ово зато што су њихове фамилије, дојношорске, пре Марка Штитарца већином биле насељене преко Мутника, у потесу преко Реке, па задржали старо гробље. И Гај је старо гробље за фамилије које су биле овде, с ове стране реке близу Буса (могила висока један и по метар, а у пречнику око 15- 20 m), на граници према Богосавцу. Тамо се сахрањују у једном крају и Цигани. Треће гробље, мало, основали су Јеремићи у засеоку Петловача, 3 km далеко од Шора, под самим Брдњаком, од пре 25 година, кад се доселио Милутин Јеремић.

На месту званом Бус „земља” звана „Бус” на сред равнице бедем прича се да је била нека црква кадгод. Сад чиста њива, ледина, и бедем се преорава; више ништа се не налази на површини, а у дубину није копано. Зове се место „Бусеви”. Говорено да је и та црква била од „бусева”, „од набоја”, одозго даском покривена, „шиндра”.

Сеоска преслава „Покржак” Покрижак, први четвртак пред Тројицу. Онда сабор на месту званом Водица, код Споменика.

Број домаћинстава је 200, а број становника 974 (1948.).

 

Фамилије

Горњи шор:

Мијаиловићи (3 к., Јовањдан). Владисављев (53 год.) отац Јеврем, деда Нинко и др. ови су „темељци”, од старине.

Мијаиловићи II (2 к., Лучиндан). Досељени. Живојина узео ђед Владисављев Нинко под своје, „нако као од неке фамилије, својте” и одгајио га; кад је стигао на старјештво, онда је предузео своју славу Лучиндан и оделио се. Доведен, не зна се одакле.

Јаковљевићи  звани Добошаревићи (17 к., Јовањдан). Надимак што за време „швапског рата” неко од њих држао добош, па им се ругају. 1 к. горе на брду изнад Шора, идући Варни, и 16 к. у Шору. Марков (68 год.) отац Живан, деда Марко; Макевијин (64 год.) отац Тома, деда Матија; даље не знају, али су Марко и Матија били од два брата деца дакле још два појаса знају уназад. И они су „темељски”

Марјановићи (3 к., Никољдан). Миливојев (75 год.) отац Максим (умро 1885. у 45. години живота), деда Марко. Максим доселио из Трстенице ваљевске, са братом од чиче Петронијем, пре 80 година. Овде се оженио из Десића. Марко умро у старом селу.

Ћирићи (2 к., Благочасне вериге кажу: куке и вериге!). Из Босне, после Максима, 1876. (бељински рат).

Недић Јанко (1 к., Лучиндан). Из Десића 1924., деца ујчевину наследила.

Марковићи (1 к., Аврамије). Из Јаребица јадранских Марков отац Живан, пре 40 година, дошао у Марјановиће да служи.

Тадићи (4 к., Ђурђевдан). Чедомиров (62 год.) отац Светозар, деда Спасоје, прадеда Митар. Он и Живан, два брата од чиче, дошли заједно „од Ваљева”. Живан био код Штитарца нека „сила”, јашио коња, силај носио и на њему пиштоље; запамћен и велики „нож са уветима”, сре- бром ишаран (жене га употребљавале за лек од страве). У прошлом рату Шваба однео и силај и нож!

Гавриловићи (4 к., Јовањдан). Милорадов (49 год.) отац Иван, деда Јаков. Били испрва у Брдњацима, па их овамо Марко Штитарац довео кад је село дигао у шор.

Павловићи (7 к., Јовањдан). Били на месту званом Кућиште, идући ка Варној, на раскрсници за Маове, Столице (Метковић), Јевремоваци Варну па их Марко Штитарац сагнао у шор. И они „темељци”.

Несторовићи (2 к.3 Јовањдан). Павле, отац Бранка и пок. Богољуба, из Врањске Велике, код Стојићевића служио. Пре 60 година овде дошли на наслеђено имање.

Ковачевић Ивко (1 к., Степањдан). Из Мрђеновца 1943. наследио преко деце, подсвојеника Мијаиловића II.

Вујићи (4 к., Лучиндан). 2 к. у Горњем, 2 к. у Дојнем шору. Стари. За време М. Штитарца били у Шору.

Ђурђевићи (4 к., Никољдан). Стари домороци, били у Шору од старине.

Николић Светозар (1 к., Никољдан). Ковач из Горње Бадање, 1933. купио имање овде.

Ловчевићи (2 к., Степањдан). Из Добрића дошао отац Ивана и Илије, Цвеја- Светозар, на женино имање, у Пантелића Неге, пре 60 година.

Дојњи шор:

Илићи (2 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре Ћирића, пре више од 100 година дошли, седели у Павловића забрану, у колеби, после купили тудена.

Костићи (6 к., Аранђеловдан), пореклом Цигани. 1 к. у Дојнем шору, 1 к. у Преком шору, 4 к. у Мали (Циганској, до Преког шора). Из Велике Врањске Никола зурлација пре више од 100 година дошао, кад су пресељавани Цигани из Брдњака од Јевремовца, и из Китога. Један од њих, Милутин, отац Радованов, купио земљу у Дојњем шору пре 20 година и из Мале прешао у Шор ту се оженио „правом сељанком”. Служио код Берића, заволео девојку чији отац био у рату, и „ушао у род сељака”. А други његов брат, Јован, такође оженио се „правом сељанком”, из исте фамилије, из Ђурђевића две сестре од стрица. Оба се „посељачили”.

Грујићи (3 к., Јовањдан). У Дојнем шору 2 к., а 1 к. у Горњем шору. Из Пејиновића, преко Букора, пре око 100 година. Служили, па купили.

Степановићи (4 к., Ђурђиц). Домороци.

Јовановићи (5 к., Никољдан). „Тудена домороци”.

Исаиловићи (4 к., Степањдан). 2 к. у Преком шору, 1 к. у Дојнем шору. Домороци. Захаријев-Заријин-Жарков (49 год.) отац Маринко, деда Јанко.

Цепанчићи (1 к., Алимпије). Пајин ђед Павле од Стапара, из Прека, пре око 80 година; служио овде па ушао жени у кућу, у Јовановиће.

Карановићи (2 к., Никољдан). Из Босне преко 100 година. Прво седели у Јаковљевића колеби у Петловачи, па у Шор прешли пре 60 година. Поп Каран у Јаловику (његов син Јоца, поп, још жив) истог порекла (о њему се певало: „Ето попа Карана, беж’ те Турци зарана!”). Јанко Каран овамо, а поп Каран у Јаловик!

Гарачићи (7 к., Никољдан). Старо презиме из Босне. Марков (70 год.) отац Илија, деда Сава он из Босне избегао од Турака, са женом Бојом преко Дрине препливао. Био с Турцима тиранлук, па попалио турска села и дошао у Србију. Од њега такође остали силаји и нож са уветима, и дрвени чанак, заструг. Дошао пре Марка Штитарца. Овде купио имање.

Аничићи (1 к., Лазаровдан). Досељени, непознато.

Буљешевићи (1 к., Ђурђевдан). Стевановог оца Светомира довела мати из Криваје пре 60 год. Овде се преудала у Аничиће, за Ђоку, Живкова оца.

Лекићи (1 к., Томиндан). Ови су нека фамилија са Лекићима из Крнула у Посаво – Тамнави, досељени, можда из Црне Горе.

Јаковљевићи II (4 к., Ђурђевдан). Стари, не знају порекло, досељени преко 100 година.

Јаковљевићи III (1 к., Ђурђевдан). Радован, отац Драје и Љубише, служио овде и ушао у Јаковљевиће II жени у кућу, дошао из Пејиновића од фамилије Гардића, пре више од 70 година.

Преки шор:

Мијаиловићи III (7 к., Ђурђевдан). 2 к. овде, 2 к. у Липовици, још 2 к. Преко реке, јер је и Липовица „преко Реке”, 1 к. у Дојнем шору. Стари до- сељеници из Мораве (из Липовице овамо у Шор били сви дошли, и кад је Маџар овде попалио, иза првог светског рата, две куће поново се вратиле у Липовицу на стара кућишта!). Од једне куће из Дојнег шора: Иванов (76 год.) отац Петар, деда Мијаило живели у Липовици, у шуми, даље од Турака. Турци били баш на брду више Турског бунара, па их књаз Милош дигао. Дошли Мијаило и још три брата из Мораве, па се један од њих вратио у Мораву са овде изрођеном децом.

Петровићи (1 к., Ђурђевдан). Досељени из Пејиновића посаво-тамнавског, пре више од 100 година.

Ђурђићи (3 к., Ђурђевдан). И они од Ваљева досељени, иста фамилија као и Тадићи, па по некој Ђурђији изменили презиме.

Савићи (5 к., Јовањдан). 4 к. у Преком, 1 к. у Горњем шору. Стеванов отац (55 год.) Живан (дирали га „Папула”), деда Васа. Три брата била: Васа, Сима и Глиша досељени из Босне, од Удбине, старе Крајине. Убили „Турчина” побегли овамо пре више од 100 година.

Томићи (1 к., Лазаревдан). Светозар из Слепчевића, из Мачве, на материнство у Петровиће, 1924. године.

Мијаиловићи IV (1 к., Аранђеловдан). Живосављев ђед Маринко и његов брат Иван, из Накучана, пре 100 година, овде купио имање.

Танацковићи (1 к., Степањдан). Чеда из Касарских ливада дошао на наследство у Исаиловића фамилију, на мајчино наследство, 1938.

Личани ( 8 к., Ђурђевдан). 3 к. У Преком шору, 1 к. у Дојнем шору, 4 к. Преко реке. Из Лике досељени 1875. Драгомира Личанина (68 год.) отац Сава, деда Јаков. Сава дошао са још три брата (Остоја, Петар и Стојан). Живели прво у Берића колеби, у Липовици; у тој колеби се поделили. У Лици се звали Јаковљевићи (Јаков тамо умро). Две стрине Драгомирове још су до пред рат 1912. носиле оне прегаче личке са ресама и кићанкама.

Преко реке мала:

Бељићи (2 к.) 1 к. овде, 1 к. у Преком шору. Из Десића пре 50 година Живан, отац Милана и Милована, служио овде код Марјановића.

Јовичићи (4 к., Јовањдан). Бошњаци, дошли са Ћирићима заједно, 1876. Буњевци (2 к., Ђурђиц). Из Баната дошли пре 70 година, као православни. До- шао Гаја – Гаврило, ђед Милана и Чедомира.

Јеремићи I (1 к., Лучиндан). Из Варне дошао Живојин, отац Цвејин, пре 80 година. Купио овде, тамо продао.

Гојковићи (1 к., Лазаровдан). Живков отац Марко дошао из Цуљковића на женино имање, у Максимовића Новака, 1910.

Ђурђевићи II (1 к., Никољдан). Миливоје, отац Марков из Варне, пре 60 година; купио овде, тамо продао.

Филиповићи – Коренитићи (2 к., Митровдан). Из Корените, из Јадра, пре 100 год.

Златарићи (4 к., Ђурђиц). Из Метковића Поцерског дошли око 1928. овде купили земљу.

Васићи — Бадањци (1 к., Ђурђевдан). Добросављев отац Радован из Горње Бадање, пре око 70 година; овде купили.

Милосављевићи (1 к., Ђурђиц).Свакако домороци.

Славујевићи (1 к., Аранђеловдан). Из Јаребица Љуба дошао жени на имање, у фамилију Пантелића (који изумрли, сем једног дечка), пре 20 година.

Пантелићи (1 к., Никољдан). Стари, изумрла фамилија. Дечко што је остао, Пантелија, живи код Славујевића, односно, они код њега, на његовој имовини. Преко реке мала, у Липовици:

Берићи (1 к. Лучиндан). Откако памте, овде су у Липовици, па их Марко Штитарац ушорио. Највећи с имовином (близу 200 hа земље држали!).

Петловача (заселак):

Илићи II (1 к., Јовањдан). Из Босне, 1876. дошао Матија, ђед Иванов, купио овде имање.

Недељковићи (1 к., Никољдан). Степан, отац Драјин, из Варне, пре око 45 година дошао, на материно имање, у Гарачиће.

Стојановић Чедомир (1 к., Лучиндан). Од Ниша, из села Малог Вртопа, 1947. год. дошао. Овде купио 1 hа земље (тамо продао), циглар и земљорадник. Циглу ради „у зајам”, „за замену”. („Само кад сам се курталисао Суве планине! Овде овај 1 hа вреди ко шест тамо”). Овде добио још 80 ари од аграра.

Мијаиловићи V (3 к., Ђурђевдан). Из Метковића дошли, 1925. купили овде њиву, тамо продали, али не још све.

Јеремићи II (2 к., Ђурђиц). Милутин и Милован, његов синовац, из Метковића поцерског, пре 25 година, а тамо из Доњег Јабучја, од Ваљева.

Лукић Драгољуб (1 к., Јовањдан). Драгољубов деда Марко, звани Лукач, из Босне 1876. кад је у Бељини било рата.

Дивљаковић Милутин (1 к., Аранђеловдан). Из Лешнице Јадранске, 1931. Прво дошао овамо као колебар наполичар, код Јанка Недића; за време рат акупио 1 hа, а сад добио 4 hа од аграра.

Ковачевићи II (1 к., Василица Мали Божић). Рајков ђед Лука, из Босне 1876. и он „убио Турчина”.

Глигорићи (1 к., Никољдан). Божа из Бојића, 1930. Тамо продао, овде купио.

Савићи II (1 к., Ђурђиц). Мијаило из Поцерског Метковића, 1934. Прво био у колеби адвоката Перовића из Шапца (пореклом из Црне Горе); сад добио колебу и земљу од аграра.

Бајић Данило (1 к., Јовањдан). Из Лике 1928. служио код Јанка Недића, сад добио као аграрни интересент кућу Боре Антонића, који је овде купио од Јеше Петровића, трговца из Шапца.

Марковићи II (1 к., Мратиндан). Величков отац Будимир из Грушића, од фамилије кнеза Илије Марковића, пре 20 година дошао. Овде прво у Лекића колебу, па после сам купио.

Циганска мала, зове се само „Мала”; до Преког шора:

Грујић Груја (1 к., Никољдан). „Сељак” из Слатине поцерске, овде слу- жио у Јаковљевића II, после купио кућу у Циганској мали; није се од њих женио, већ у селу. Цигани сви Каравласи, „као Румуни”:

Тодоровићи (2 к.5 Петковача). Из Китога, најпре били на колеби на Брдњаку, па сишли у поља на „Циганиште” овде близу Преког шора, па после прешли у Малу. Свирачи. На исти начин дошли су и следећи.

Васићи (4 к., Аранђеловдан). Из Брдњака у Циганиште, па у Малу. Свирачи и земљорадници.

Јовановићи (5 к., Никољдан). Као и предњи.

Стојковићи (2 к., Никољдан). Као предњи.

Димитријевићи (1 к., Аранђеловдан). Као предњи.

Маринковићи (1 к., Петковача). Као предњи. 1 к. у Шапцу, свирач Никола.

Грбић Душан (1 к., Аранђеловдан). Из Цуљковића пре 15 година. Свирач и земљоделац.

Радосављевић Душан (1 к., Аранђеловдан). Из Десића пре 15 година.

Васиљевић Радован (1 к., Никољдан). Из Дреновца 1940. жени Циганки у кућу, у Стојковиће.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994.  (странe 307-312), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.