Порекло презимена, Поцерски Метковић (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Метковић Поцерски, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Порекло становништва села Метковић Поцерски, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, Поцерски Метковић (Шабац)

Порекло презимена, Поцерски Метковић (Шабац)

Порекло становништва села Метковић Поцерски, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

У селу су мале: Подлуг (од Споменика до Маова, Варне, на површима испод Столица); Речанска мала, „Река” (од Споменика, задруге и школе па уз реку Думачу); Брђанска мала (између две реке, између Думаче и потока „Гљонице”); Дојни поток (испод Двокатуше); Горњи поток (преко гробља, изнад Брђанске мале и испод Сређеве шуме). Код селског „чардака” (бившег), у Брђанској мали, на састанку са Дојним потоком, била средина села; ту скупови сеоски, водица, преслава. Сеоска преслава Пророк Јеремија (1. мај по старом календару).

Чардак је био велики, прућем оплетен, даском покривен; био на дрвене сове големе, дуг преко 20 m, дотеран из Грушића где је била раније општина; дотеран пре 50 година, а растурен пре 25 година. Ту купљен сеоски кукуруз резерва за село (кад роди година онда се напуни, а кад некоме нестане, онда одатле добије).

Село има два гробља (упоређују се са гробљима у Јадру и Рађевини: тамо изузев Завлаке, „сваки се сарањује у својој башчи”). Једно гробље уврх Речанске мале за „Реку” и „Подлуг”; а уврх Брђанске мале друго гробље за „Брдо” и „Поток”. Бунар Стаменића у Дојном потоку то је огромна вода, 30 кућа одатле носи, сви га издржавају; а пола села носи кад засуши, Брђанска и Поточарска мала; воду носе у бурићима одатле.

У селу воденице: на граници спрам Варне, Селенића воденица (ортачка са Лукићима, осим тога поредовничка), подалеко од Брђанске мале. Код гробља биле две воденице, сад само једна, под самим гробљем, поредовничка, Пантића воденица просецањем пута остала на сувом. Више ње била Горњака (поредовничка, Јекића воденица), уништена пре 15 година. У долини Думаче, у неогену, жути песак са шљунком и са блоковима од гранита и гнајса мусковитског. Целом том страном почевши од Слатине па све до Метковића, свуда мајдани песка. Знатни су мајдани камена кречара, за печење креча и за грађење пута (новог друма) и кућа; у Метковићу 5 — 6 таквих кречњачких мајдана. У Грушићу мајдани само грађевинског камена није за креч. Ту се камен јавља и у горњим деловима. У Метковићу кречњачки мајдани само у усецима долинским.

У Метковићу главне су старине: Кулине, Варошко брдо, Селиште све три старине у долини Думаче. Више гробља, уврх Речанске мале, до Белог камена, има место звано Селиште, у атару овог села. У последње време, до пре 70 година, на Селишту седели Цигани; у последње време седели више Селишта, до грушићког атара, на месту званом Пискавица, тачно код места зв. Бели камен (сада нема белог камења). „Збеговине” је место на тромеђи Маова, Добрића и Метковића, испод Столица (172 m) био збег; изораване старе парице, ковачки угаљ. Милорад Јекић пре неколико година нашао на оседлини брда, од Столица ка Мутнику, „плек” од олова, савија се лако, мекано, као табла велико (то је од римских саркофага). Изнад тога места под Столицом је „Маџарско гробље” били велики каменови, церски звани „плочар”, у Јелића њивама. Цело земљиште звано Збеговине. Код школе овде дотеран један камен са Маџарског гробља, од Збеговина, велики камен тежак 15 метери (ипак нема више од 1000 kg). Више брђанског гробља место звано Кулина (иста прича: седио неки Кулин!); сад ораница, били виногради до пре 50 година на старој подлози, чак из Маова и из других села (држали винограде). Више Кулине је место звано Варошко Брдо и Подрумине. На Подруминама биле зидине цигланице, плоче, камен разоравали. Подрумине су у средини Варошког Брда. С ове стране реке, више Брђанске мале, била „варош” а преко реке, под самим Селиштем, било Маџарско гробље. Ово маџарско гробље је друго, а башка је оно код Збеговина и Мутника под Столицама. Број домаћинстава је 283 а број становника 1442 (1948.).

Порекло становништва

Мала Подлуг (почевши од школе ка лугу):

Николићи I (7 к., Ђурђиц). Чедомиров (53 год.) отац Илија, деда Ранко, прадеда Радован живео 103 године (умро пре 60 година, дакле рођен пре око 160 година). Рођен у Дворишту, довела га мати, преудала се у Симиће.

Симићи (8 к., Јован Златоусти, „Јованић” по селски зван). Драгићев (41 год.) отац Милош, деда Матија, прадеда Милош, чукундеда Милан, прачу- кундеда Петар он из Шљивове, срез рађевски, пребегао кад су Турци држали (Соко је више тог села, па од Турака побегли).

Макевићи (1 к., Ђурђиц). Они су староседеоци. Били једна фамилија са Колаковићима, Вуковићима и Селенићима из Херцеговине. Степанов (55 год.) отац Димитрије, даље се не зна. Има друга грана што знају даље порекло: Марков (59 год.) отац Пантелија, деда Матија, прадеда Алекса, чукундеда Иван, прачукундеда Милош, прапрачукундеда Макевија. Он био „ађутант” код Илије Поповића из Добрића, чувао стражу на Дрини за време Карађорђа. Био брат Илије, а стриц Андрије Колака.

Антонићи (7 к., Ђурђиц). Староседеоци. Спасојев (71 год.) отац Петар, деда Живан, прадеда Антонија. Били једна фамилија са Урошевићима. Антонија и Урош браћа рођена била.

Урошевићи (5 к., Ђурђиц). Староседеоци. Још држе род и својту са Антонићима. Микаилов (66 год.) отац Андрија, деда Петар, прадеда Урош.

Милинковићи I (6 к., Јовањдан). Стародревни.

Милинковићи II (2 к., Ђурђиц). Димитрије, прамдеда Живосава и Радише, дошао из Дворишта, пре 80 година.

Павловић Војислав (1 к., Никољдан). Из Босне, пре 15 година, жени у кућу, у Милинковиће II. Од Сребренице, из села Вранешевића.

Сибинчићи (14 к.). Староседеоци. Добривојев (37 год.) отац Јован, деда Марко. Са њима се рођака Десанчић Драгутин у Десићу (само та једна кућа, можда по женској линији). 1 к. Сибинчића одселила у Богосавац пре 1941., Витомир променио имање, заменио се са Јекићем Сретеном (који је тамо имао мираз у Пајићима).

Марковићи (6 к., Госпојина Велика). Кад се село скупљало, сишли са Селишта, од Белог Камена овамо. Цигани, корпари и земљорадници. Речанска мала, „Река” (такође од школе, од центра; школа направљена 1906. године, а споменик после I светског рата);

Јекићи (19 к., Ђурђиц). 2 к. у Београду, 1 к. у Добрићу од 1924.  Павле отишао жени у кућу, у Мариће. Милорадов (65 год.) отац Филип, деда Милош, прадеда Стеван, чукундеда Јека (мушко име!) са браћом Вићом (од њега Вићентићи), Пантом (од њега Пантићи) и Јеремијом (од њега Јеремићи) дошао из Јабучја, од Ваљева из Доњег Јабучја; прво се населили у Поточарску малу, на Бојићком брду, па кад се делили, Јека и Панта отишли у Речанску малу, а Вића и Јеремија остали и даље у Поточарској мали. У Јекића Пантелије код кога сам преноћио (брат му Драган умро) 14 чланова задруге.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

Миловановићи (6 к., Аранђеловдан). Александров (27 год.) отац Пантелија, деда Радивој, прадеда Петар дошли највероватније из Јадра.

Ђурићи ( 1 к., Аврамије). Микаилов (78 год.) отац Јанко. И они из Јадра.

Николићи II (2 к,, Ђурђиц). И они досељени од џаде из Рађевине.

Винчићи (5 к., Ђурђиц). Презивају се по баби („Винка”) доведена из Јадра, преко 100 година, и муж јој отуда.

Божићи (13 к., Ђурђиц). Овде 10 к., 1 к. Јосићи – Божићи у Дојнем Потоку, а 2 к. у Брђанској мали. 1 к. у Добрићу, пре 20 година Аврам жени у кућу, у Којиће; 1 к. у Прокупљу. Младенов (49 год.) отац Адам, деда Иван, прадеда Јанко. Он и брат Матија се доселили из Банова Поља, из Мачве. Нећаци Кекића у Варној бежали са пута од Турака, прво у Китог варњански, ту где су Кекићи, па овамо.

Савићи раније Милинковићи (18 к.,). 8 к. овде, 3 к. у Подлугу, а 7 к. у Брђанској мали. 1 к. у Маове одселила, 1945. Мијаило добио земљу од аграра, а пре седео тамо на колеби; 1 к. у Омољици од 1946; 1 к. у Шапцу. Староседеоци. Микаилов (67 год.) отац Маринко, деда Степан, прадеда Сава. Сава и Гаја (Гајићи) браћа били.

Матић Паја (1 к., Аранђеловдан). Он из Слатине, пре 40 година жени у кућу дошао, Циганин, корпар и земљорадник.

Танасић Живан (1 к., Аранђеловдан). Из Змињака Живана довела мати 1916. кад се преудала у Марковиће Цигане (за Ранка).

Брђанска мала (почевши одоздо):

Вићентићи I (7 к., Ђурђиц). Сретенов (44 год.) отац Јанко, деда Драгић, прадеда Петар, чукундеда Вићентија брат Јеке, Панте и Јеремије. Из Доњег Јабучја, од Ваљева.

Вуковићи (15 к., Ђурђиц). Овде З к., у Речанској мали 2 к., у Горњем потоку 10 к. Ивков (47 год.) отац Спасоје, деда Неша, прадеда Матија, чукундеда Вук. Он из села Пепељ, из Херцеговине! Вук са прецима Макевића, Колаковића, Селенића били једна кућа кад су дошли из Херцеговине, па тек онда се разројили. То је био отац Вука, Макевије и других што је дошао.

Ранковићи (5 к., Ђурђиц). Непознато.

Марковићи (4 к., Степањдан). Из Трешњице Горње довео један Милинковић (од садашње Савића фамилије) једну лепу Циганчицу и она донела мушко дете, Марка. Уписали му део. И од њега су, пре Саве и Гаје, пре око 150 год. Стару циганску славу задржали. Марка звали Цигом.

Гајићи (1 к., Ђурђиц). Ови са Савићима једна фамилија Милинковићи. И сад се не узимају. Одавна, већ 100 година овако, увек по једна кућа.

Вукашиновићи (6 к., Ђурђиц). 5 к. овде, 1 к. у Речанској мали. Љубин (44 год.) отац Миладин (умро 1939. у 62. години), деда Љуба, прадеда Милош. Стари. 3 к. у Слатини. Била једна кућа Вукашиновића у Милошевцу: била колеба под самим Цером, па кад се село купило, онда са места званог Литица под Цером, Јанко сишао у село, пре око 40 година. Сад су ту Пантелићи, Драгомир ушао у кућу Јанковој снаји Лепосави.

Вићентићи II (2 к., Ђурђиц). Доселио се неки Вића из Јадра, пре више од 100 год.

Дојни поток:

Селенићи (5 к., Ђурђиц). 1 к. у селу Слатини Ивко у Орловцу, до Чекића, а 1 к. у Варној. Богољубов (55 год.) отац Радивој, деда Иван, прадеда Марко. По баби Селени, била домаћица. Исто порекло из Херцеговине, као и Макевићи, Колаковићи, Вуковићи.

Митровићи (5 к., Ђурђиц). Из Бачеваца, „од Ужица”. Миливојев (56 год.) отац Гаја Гаврило (умро 1945. у 85. години), деда Јанко он дошао пре око 90 година.

Колаковићи (8 к., Ђурђиц). 1 к. у Шапцу. Радивојев (55 год.) отац Милутин, деда Иван, прадеда Андрија, чукундеда Илија.

Трифуновићи (1 к., Аранђеловдан). Милорад, Павлов унук, Љубомиров син, из Слатиие, пре 50 година, од Тривуновића.

Игњатовићи (3 к., Никољдан). Јованов (76 год.) отац Маринко, деда Андрија, прадеда Игњат из Банова Поља, из Мачве; избегао од Турака.

Златарићи I (2 к., Никољдан). Старинци.

Златарићи II звали се Петровићи (6 к., Ђурђиц). 4 к. у Маовима, одселили на имање пре 15 година, један по један, како се делили; 1 к. у Ливадама Шипурским, Станисав пре 3 године отишао на земљу „од аграра”. Јездимиров (60 год.) отац Милош, деда Милан, прадеда Матија он дошао из села Златарића, са Обнице, реке више Ваљева, и ушао у кућу староседелаца Златарића.

Стаменићи (8 к., Никољдан). 1 к. у Грушићу Љубисав од пре 15 година; 1 к. у Накучанима Добросав жени у кућу, пре 20 година; 1 к. у Добрићу Аксентија. Ранисавов (49 год.) отац Милан (80 год.), деда Степан, прадеда Марко. Стаменићи и Златарићи I били једна фамилија. Стаменићи становали у јарузи испод Двокатуше једну земљу и једну кућу имали. По баби Стамени.

Данојлићи (7 к., Гавриловдан). Најдаљи староседеоци, „од Маџара покрштени”, први из времена кад су Маџари владали. Причао отац Радивоја Колаковића, Милутин они од Маџара као и Ружичићи данас звани Мијаиловићи.

Горњи Поток:

Јеремићи (7 к., Ђурђиц). 2 к. у Маовима Милутин и Милован пре 25 година купили тамо имање. Порекло као и Вићентићи, Пантићи и Јекићи из Доњег Јабучја, од Ваљева. Презивали се онда још Икодиновићи.

Стекићи (1 к., Никољдан). Доселили из Банова Поља у Мачви кад су и други одатле избегли од Турака.

Нешковићи (3 к., Ђурђиц). Стари досељеници, из Херцеговине или можда пре из Црне Горе. Прокин (53 год.) отац Марко, деда Жика, прадеда Нешко.

Шатарићи (5 к., Ђурђевдан). Досељени, пре више од 100 год. Баба Ружица им дала земљу, узела „Шатару” у кућу.

Медошевић Владимир (1 к., Јовањдан). Од Сарајева, из Босне, 1919. године, био добровољац на солунском фронту, тишлер.

Ружичићи, сада Мијаиловићи (1 к., Ђурђевдан). 3 к. у Маовима Милан, Стојиша и Војислав пре 25 година купили; 1 к. у Шапцу. Из ове куће кнез Михаило Ружичић, био кнез још пре устанка за цео поцерски крај, пре Марка Штитарца и пре Милоша Поцерца. Ови су од оне поменуте баба-Ружице (вид. Шатарићи).

Станковићи (2 к., Ђурђиц). Досељени кад се село скупљало, не знају одакле.

Јелићи (1 к., Ђурђиц). Фамилија са Станковићима, исто порекло.

Рајичићи (3 к., Ђурђиц). Досељени, као и предњи.

Дуњић Радован (1 к., Ђурђевдан). Из Косјерића пре 20 година, жени у кућу, у Вуковиће.

Смиљанић-Вуковић (1 к., Ђурђиц). Довели прамђеда Ивана у Вуковиће, пре 100 година, не зна се одакле.

Ивановићи II (2 к., Никољдан). Михаило из Синошевића жени у кућу, у Вуковиће, пре 40 година (има тамо још велика фамилија).

Ивановићи I (1 к., Лучиндан). 1 к. у Маовима, Веселин пре 15 година на имање одселио, овде продао, тамо купио. Досељени, не зна се одакле. По слави можда из Црне Горе.

Андрићи (1 к., Степањдан). Радованов отац Радивој из Десића, од фамилије Андрић, жени у кућу, у Ракиће, пре око 80 година.

Пантелићи (2 к., Ђурђевдан). Досељени из села Горње Трешњице, из Рађевине, пре више од 100 год.

Ракићи (18 к., Јовањдан). Драгићев (63 год.) отац Јован, деда Стеван, прадеда Теша, чукундеда Рака из „Ерцеговине” дошао са неким Мишом, били „као неки рођаци”. Мишића овде више нема, сад у Шапцу Мијаило касапин, од пре 30 година, у Преком Шору.

Стефановићи (1к., Никољдан). Владислав из Румске пре 25 година, Циганин ковач.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 301-307), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top