Порекло презимена, село Бељин (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бeљин, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Порекло становништва села Бeљин, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Бељин (Владимирци)

Порекло презимена, село Бељин (Владимирци)

Порекло становништва села Бeљин, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Бељин се дели на три краја: Дојни крај, у равници, од излаза Суваје у раван, па низ пут до око џаде београдске; Горњи крај, на брду, до Џорића кућа; Винковци, као део Горњег Бељина, с оне стране Потеса, до Белог Брода на Вукодражу. Зову се Горњи и Доњи Бељин. Средина села је у доњем делу Горњег Бељина, на раскрсници пута за Потес и Бели Брод и, преко Вукодража, за Дрен, с једне стране, и пута за југ за Кожуар и Бањане.

Код Белог Брода има добар извор на овој страни, као Суваја јак, исто онако има стублина, и отиче. Осим два извора, Суваје и Белог Брода и чесме код Водице, други извори: Манојловића чесма, у Џорића имању, у равни испод Џорића кућа; такође То- мића или Џорића чесма до ове чесме; испод Белог Брода још један извор Филимоновића извор, звани Рибњак; Бранислава Томића Рибњак у ливади, у равни, испод Томића кућа.

Сред село је на Водици под брестом од постања; ту и сеоска чесма у дољи испод бреста. Сеоска преслава Млада недеља, а на други Васкрс држали „бденије”, такође на Водици. Близу Водице, код бреста, има белег велики, неког Миће Томића.

Село има два, Дојњанско и Горњанско гробље. Горњанско на путу за Суво Село идући Сувом Селу на левој страни пута; Дојњанско је ближе Белом Броду и оно у Горњој мали на левој страни Вукодража, идући Иверићу и Бањанима. Дојњанско гробље било „турско” има турске плоче ту се Турци сарањивали; још стоји камење укопано, као у турским гробљима у Македонији. Где су сада Јеремића куће у Дојној мали, било и „маџарско” гробље (белег видели као српски!).

Суваја река и путеви су граница атара спрам Месараца и Сувог села; према Новом Селу до државног добра „Младост” Бељин; на другој страни до Вукодража је граница и до Камене ћуприје на Ушћу.

Селска шума до 1912. године износила 120 hа, па онда издељена, а и неколико њих, Ђера и други из Горњег краја, крадом је секли, сатирали. Била у равници (граница, растови и понеки цер), а горе на брду били забрани. Томићи имали забран од 50 hа саме шуме. Коста Ристић, Костица Грк (сада су Ристићи на Ушћу), држао, купио место звано Потес (потес је поље, раван на брегу површ).

На Вукодражи, с леве стране реке, с ове стране џаде, има „град” градуштина на Цорића бившем имању (сад ушћанско Догановића); камење одатле вадили сељаци и терали кући (камење „као астал”, цигле и др.) Ту су подигнуте сад куће, магацини Момчила Тошића из овог села. Град био до саме Саве, на „Бајиру”. Звало се Градуштина, а и сад тако кажу. Више Дојњанског гробља, у правцу Иверића, до Вукодража, има место звано Црквина, у близини кућа Јовчића и Петровића, идући Сувом Селу уз долину. Драгића Секулића отац Сима причао да је у Лулином потоку, у Бељину, закопана „царска круна и застава” кад су бежали од Турака Лулин Поток Лулиновац, у Горњој мали, у Симића њиви, до Сувог Села.

Број становника у Бељину 996, а број домаћинстава 165 (1948).

Живко Топаловић (95 год.) запамтио је кад у селу по осам кућа било у оба краја, па се умножиле до 16 кућа данас 162 куће.

Куће су биле у Дојнем крају:

Топаловићи домаћин био Живко – Радула (било 25, са Живком 26 задругара);

Топаловићи, друга задруга, Павлова (било 17 чланова);

Јеремића кућа (22 члана), Милош домаћин;

Легића-Николића (10-12 чл.), домаћин Иван, па Милутин матори;

Миловановића (15 чл.), домаћин Живко, па Алексије замрла кућа;

Живановића I (било 6 чл.), домаћин Милован замрла кућа;

Џорићи-Томићи (5 — 6 чл.), Милија домаћин;

Лукића кућа (6 чл.), домаћин Мића;

а у Горњем крају биле су:

Малешевића кућа (6 чл.), домаћин Димитрије,

Живановића II кућа (7 чл.), домаћин Илија;

Глишића кућа (10 — 12 чл.), Илија домаћин;

Драгутиновића кућа (12 чл.), Јова домаћин;

Мићића кућа (око 20 чланова), Никола домаћин;

Ђорђевића кућа (15 чл.), домаћин Велимир;

Јовановића кућа (10-15 чл.), домаћин Јован, па Петар;

Јовановића кућа (и ту било око 20 душа), домаћин Јовица, па Ђура, па Димитрије.

 

Порекло становништва

Дојна мала:

Топаловићи (12 к., Лучиндан). Најстарија фамилија у Бељину. ЖивкоТопаловић(95 год.) запамтио Турке кад су још седели у градовима, а пре тога и у селима; његов отац Владимир, умро пре 70 година рођен пре 127 година, а деда Пантелија живео у Карађорђево време. Живко има сина Марјана (60 година) и унука Младена (18 год.).

Јеремићи (10 к., Алимпијевдан). Из Драгојевца прешла браћа Јеремија и Тома, од Опанковића, преко 100 год. Са њима су фами- лија Томићи у Горњем крају. Вукли лађе Савом па зарадили.

Царевићи (1 к., Ђурђевдан). Зарије из Славоније, срез Доњи Михољац, село Илмин Двор, дошао пре 20 год. Ту радио и заку- ћио.

Микићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре 80 година, преко Шапца.

Томићи (2 к., Никољдан). То су Џорићи звани. Од Милете маторог слушао чика Живко да су из Црне Горе, пре Карађорђа.

Јанковићи (1 к., Ђурђевдан). Старинци су. Из Горњег краја прешли доле на Бајир, на Саву.

Илићи (1 к., Ђурђевдан). Радована-Лале деда Раденко од Ариља, пре 80 година, дошао као дунђер, па узео земљу.

Голубовићи (2 к., Стевањдан). Из Босне пре 80 година у Ратаре код Обреновца, па отуд у Бељин, пре 70 год.

Бабићи (2 к., Стевањдан). Из Босне пре 80 година. Са тим презименом дошли.

Петровићи I (1 к., Нова Година Св. Василије). Божидар из Бањана, пре 25 година дошао.

Јовановићи I (7 к., Никољдан). Њихови стари из Црне Горе, пре Карађорђа.

Ковачевићи (1 к., Никољдан). Из Босне око 1870. год. у Шабац избегао и отворио дућан, а онда овде пољско добро купили око 1880-1885.

Бралићи (1 к., Јовањдан). Од Ужица дошао деда Ђурађ, пре 60 година.

Мијатовићи (9 к., Јовањдан). Старина, из турских времена.

Тркулићи (2 к., Јовањдан). Из „Прека”, из Карловчића (Срем), пре 50 година, купили имање. „Тркуља” Петар дошао, назвали га по презимену отуда.

Лукићи I (3 к., Јовањдан). Из Босне, пре 80 година. Били на два-три места овде у селу док се нису сместили где су сада. Купили, а пре тога служили.

Живковићи I (1 к., Ђурђевдан). Старина.

Казимировићи (1 к., Св. Врачи). Из Срема, кад и Тркуља.

Николићи (1 к., Јовањдан). О д Ужица, из Врагочанице, пре 70 година.

Миловановићи (4 к., Аранђеловдан). Старина.

Живановићи (1 к., Аранђеловдан). Старина.

Поповић Љубиша (1 к., Јовањдан). Из Вуконе, срез Уб, пре 5 год., зет у Јеремиће.

Ранковић Иван (1 к., Алимпије бабина слава, Јовањдан његова слава). Из Свилеуве, пре 3 год., у Јеремиће као зет дошао.

Рисојевић Вукашин (1 к., Ђурђевдан). Из Месараца, пре 2 год., као зет у Мијатовиће.

Горњи крај. Винковачка мала:

Лукићи II (2 к., Алимпијевдан). Из Азбуковице, од Љубовије, дошао Драгољубов (59 год.) отац Сима, пре 70 година. Дошао као мајстор; узео га „под своје”, посинио га Мића Лукић I (дао му трећи део).

Адамовићи (8 к., Аранђеловдан). Старина.

Филимоновић (3 к., Никољдан). Из Грабовца, од Обреновца, пре 40 грд., на материнство.

Матићи (4 к., Ђурђевдан). Из Ратара, од Обреновца, пре 49 год., на мираз.

Аксентићи (7 к., Аранђеловдан). Старина.

Петровићи (4 к., Никољдан). Старина.

Исаиловић Станко (1 к., Никољдан, очева слава). Из Калиновца, срез Уб, пре 2 год., дошао као зет у Адамовиће.

Станојевић Драгиша (1 к., Јовањдан). Из Љубинића, срез Обреновац, пре 14 год., дошао као зет у Аксентиће.

Остали у Горњем крају:

Јовичићи (10 к., Никољдан). Од старине.

Јовановићи II (2 к., Никољдан). Драгутинов (67 год.) прадеда Јанко. Старина.

Милосављевићи (4 к., Никољдан). Старина.

Живановићи (3 к., Аранђеловдан). Староседеоци. Живорадов (45 год.) прадеда Илија.

Живковићи II (2 к., Никољдан). Непознато порекло. Дедови, Драгомир и Вићентије браћа рођена.

Живковићи III (1 к., Аранђеловдан). Деда Јаков се сродио са Драгомиром и Вићентијем били у једној кући. Дошао из Дрена, пре 100 год.

Мићићи (3 к., Лучиндан). Старина.

Ранковићи (1 к., Никољдан). Старина.

Марковићи (6 к., Лучиндан). Старина.

Ђорђевићи (3 к., Аранђеловдан). Старина.

Ивановићи (1 к., Лучиндан). Старина. Изумрли сви, само једна жена остала.

Малешевићи I (1 к., Никољдан). Иванов (73 год.) прадеда Малиша, по њему презиме (?). Старина.

Малешевићи II (1 к., Јовањдан). Јездимиров отац Живојин, из Дрена, од Драгојловића, пре 70 година у Малешевиће. Узео га деда Димитрије као „место сина”, дао му трећи део имања.

Пајићи ( 2 к., Гавриловдан). Славков (70 год.) деда Паја. Нису старина, непознато порекло.

Драгутиновићи (6 к., Јовањдан). Старина.

Томићи (11 к., Алимпијевдан). Једна фамилија са Јеремићима у Доњем крају, и са Опанковићима у Драгојевцу. Сви из Бранковине код Ваљева, у доба устанка. Александров (54 год.) чукундеда Тома дошао, са братом Јеремијом и трећим који добио назив Опанковић.

Глишићи (4 к., Ђурђиц). Од старине су ту.

Симићи (2 к., Ђурђиц). Били су некад здружени са Глишићима; из Крнића пре 100 година посинци.

Секулићи (1 к., Никољдан). Драгићев (49 год.) отац Сима из Ковиља, из Бачке, пре 60 година „био регрутован у војску Фрањину на З године, папребегао у Србију.”

Богдановић Лазар (1 к., Ђурђиц, по баби). Од Љубовије пре 3 године, као зет дошао у Глишиће.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 168-172), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top