Poreklo stanovništva sela Mehovine, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na male po familijama: Gašića mala, Purešića mala, Pantelića mala, Popovića mala, Kneževića mala, Ostojića mala i mala Lipovica.
Granice atara sela Mehovine: prema Riđakama reka Mlakva, pa onda čistinom između kuća oba sela preko mesta zvanih Buna- rići, Lipak, sve do „džade”; tu se približuju sela jedno drugom da komšije mogu da doviknu, a neke samo ograda rastavlja preko bašta; prema Lojanicama: džada skroz rastavlja oba sela; prema Vladimircima: od „Spomenika” na džadi kod Lipovice, duž sres- ke džade (za Vladimirce); prema Boboviku: od sreske džade rekom „što ide odmah ispod konaka” (tj. sreskog mesta) do vodenice Gornjače; prema Skupljenu: rekom Mlakvom matica reke granica.
Priča se da selo Mehovine nosi tursko ime: dolazi od nekog Meha, turskog subaše pod kojim je selo bilo. O istom Mehu se priča da je od seljaka odavde tražio da mu donesu lekovitu vodu sa Zmajevca od Skupljena; to bilo u noći, a seljaci otišli na izvor Brestovac, tamo prespavali do pred zoru i onda doneli odatle.
Lipovički potok plitko diseciran u površi mehovinskoj. Na desnoj strani Lipovičkog potoka u steni je izvor „Beli bunar”, svega nekoliko metara ispod površi i useka dolinice..3apušten otkad su u selu iskopani bunari (duboki oko 25 m, a Lace Pantelića 36 m) U Vračevcu je glavni seoski izvor zvani Kusanja ograđen u četvrt u zemlji od drvenih brvana stublina. Vrlo jak izvor stalno otiče celo selo se nekad tu pralo
i vodom snabdevalo. Bilo tu deset i više korita. Bio jak izvor priča se sve slaninom ga zatiskivali ozgo da ne potopi voda. Drugi veliki izvor je Brestovac, ispod Novog Grblja, na Belobabi. Tamo je i izvor zvani Stublina: tu je ukopano šuplje drvo umesto bunarskog zida, prečnika oko 70 sm po tome „Stublina”. Na Stublini bilo pet korita. Tamo žene ložile vatru i prale. Pamte kad je u selu bilo malo bunara, svega tri-četiri, a vodu većinom sa ona tri izvora koristili. Sa Brestovca nosili vodu Gašići, Purešići, Markovići i drugi, sa Stublina Jovanovići, Kneževići i drugi, a sa Kusanje Ostojići, Markovići Mitrovići i svi Cigani iz Lipovice za piće i ostale potrebe.
Vodenica Gornjača to je ona ista koju u Boboviku zovu Vrbićanka još iz turskog vremena bila; Meovljani imali još jednu nižu vodenicu na reci Mlakvi, ispod crkve, gde je sad velika ćuprija pa onu staru, gornju vodenicu, zovu Gornjača.
Utrina seoska na Lipovici, podeljena pre 70 godina, bila preko 100 ha. Ovde ne znaju da su Vladimirci imali utrinu. Godine 1872. zagradili Lipovicu „spored druma” obalom (jarkom), te trnjem i busenjem. Tada još bila utrina. Kad su se Cigani naselili, onda dobili po 1 ha 88 ari. Prvo se naselili Cigani na mestu zvanom Mostina, do druma, do Gašića male, pa ih odatle preselio na Lipovicu kao predsednik, Josip Pantelić, odmah ubrzo po dolasku iz Krnula. Kod Gašića bili prvo podigli kolibe, a tek na Lipovici, posle koliba izgradili kuće.
Selo ima dva groblja: Staro groblje, na raskrsnici puteva za crkvu, Mlakvu, Lipovicu i prema Riđakama; kad se ispunilo onda osnovano Novo groblje, na strani prema Mlakvi, na mestu zvanom Belobaba po nekoj ženi iz Mirkovića ili drugih.
U Skupljenu, na brdu skupljenskom, ima mesto gde potonula crkva tako pričaju: dok se zakopa tri ašova u dubinu, nailazi se na ploče kamene, a i drvene, od stare crkve koja je pre postojala tu. Kad je ta tamo stradala, onda je ovde, u Meovinama, podignuta stara crkva od dasaka na groblju tu je još „saranjen đed Mladena Kneževića”, ima i sad kamenje na njegovu grobu. Nova crkva meovinska je sveti Ilija, a stara, drvena, slavila svetog Nikolaja letnjeg (prolećnjeg). Vašar se održava na Ilindan kod nove crkve, zidane 1872. Stara od brvana rasturena i raskopana 1932. propao bio krov.
Seoska preslava drugi dan Uskrsa.
U potesu „Sekulićanka” ranije zvanom „Babin grob” bio kamen slovenskog natpisa, na strani sela ka Vladimircima, do kuće Pantelije Mirković. Na mestima zvanim Gaj i Kućerine, do njega: iskopavaju se na trećem ašovu dubine krbanjci od zemljanih sudova (čanci, lonci, tepsije), brusevi, kremenje, belegije i dr. Mladen Knežević kad mu treba kremen ode na Gaj i Kućerine, pošav Vladimircima, i tamo nađe. Nedavno našao 1 priloženi primerak neolitskog nožića od belog kremena na njivi Vase Kneževića. To je pouzdano neolitsko naselje. Celo to mesto zove se Vračevac. Priča se da su tu bile madžarske kuće. Tu : nađen i ćup sa rimskim novcem bio je beli srebrni novac (krmača i prasci). Ćup je nađen na njivi onda Dragića Ivanovića, sad u posedu Cveje Šarčevića i Dragomira Ž. Ostojića. U Vračevcu na njivi Dimitrija Andrijanića izoravane su velike keramičke ploče čitave „tablje” s jedne strane povijene kao crep (rimske ploče od pečene zemlje).
Idući od crkve sokakom pored kuće Pantelije Mirkovića za varošicu Vladimirci, onom stazom što izbija na sreski poprečni drum tu levo od staze, odmah kad se siđe sa puta ulevo (jedan krak puta za Bobovik, drugi za varošicu) nailazi se na Vračevac; put koji do Vračevca vodi (zove se po Vračarićima) usečen u temenu površi jedan do jedan i po metar, vrlo star, od pamtiveka. Još u blizini kuće Pantelije Mirkovića jeste, sleve strane idući varošici, ona njiva bivšeg Dragića Ivanovića, sada Dragomira Ostojića i Cveje Šarčevića, gde pri riljanju za vinograd izriljali ćupče s rimskim srebrnim novcem. Odatle dalje svuda po njivama nailazi se na „čagrnluk”. A u nižim delovima Vračevca, idući obali Rovine gde staza vodi za sreski drum, svuda levo od putanje nailazi se na komadiće „krbanjaka” od sudova (crna i crvena ilovača) kao i na kremenje; ovoga puta našli smo nekoliko komadića obrađenog kremena od belog i plavičastog sjajnog kvarca; Mladen Knežević našao u kukuruzu brus od sitnozrnog peščara, vidi se s jedne strane istrugan dugom upotrebom.
Kuća Mladena Kneževića bila brvnara pokrivena daskom odžak od daske. Do pre 60 godina držala se. Onda bilo još nekoliko daščara; u Markovića Vojislava, u Ilića, Zekića i dr. Tada bila okna od hartije.
Selo Mehovine ima 168 kuća i 830 stanovnika.
Teodosije Pantelić kaže da je celo selo doseljeno.
Poreklo familija: Gašića mala:
Gašići (12 k., Nikoljdan). Jedni od prvih naseljenih ovde. Od njih Gašić apotekar u Šapcu.
Petrovići (2 k., Nikoljdan). I oni su stari doseljenici.
Ilići (3 k., Jovanjdan).
Jovići (1 k., Jovanjdan). Milenkov otac Radomir došao devojci u kuću, u Iliće, iz Goločela, pre 30 godina.
Purešića mala:
Purešići (10 k., Nikoljdan). I oni su se doselili u jedan mah. Stari.
Mijatovići (6 k., Jovanjdan). Starac Stevan kaže: bio neki Mijat on doselio, ne znaju odakle.
Markovići ( 2 k., Alimpije). Pop Ninko iz Krivaje kad se zapopio, ovde došao pre više od 100 godina. Pradeda današnjih potomaka.
Đokići (3 k., Nikoljdan). Njihov otac Stanko „Bošnjak” došao ovamo iz Bosne 1876, pa ušao ženi u kuću.
Pantelića mala:
Pantelići (24 k., Nikoljdan). 21 k u Mali, 3 k. na džadi. Jedni od najstarijih doseljenika. Kad bio Teodosijev (61 god.) pradeda Panta, 3 kuće Pantelića svega bile. Znaju za dedove kad im namenjivali „za dušu”.
Širgići ( 1 k., Đurđic). Otac Stanisava, Dragutin, iz Varne od Širgića, devojci u kuću, u Kneževiće pre 50 godina.
Popovića mala:
Popovići (10 k.) 6 kuća u ovoj, a 4 k. u Kneževića mali (kod crkve) Od starine, otkako se selo zaselilo.
Vlajković Cveja (1 k., Đurđic). Iz Skupljena došao na imanje ženi pre 20 godina u Tumaševu kuću, a Mile Tumaš (Tumašević) došao ovde ženi u kuću u familiju Popovića pre 50 godina iz Like. Cveje Vlajkovića slava po ocu Đurđevdan, a po imovini Đurđic ovaj važniji, zbog berićeta. U Skupljenu ima još 13 k. Vlajkovića.
Kneževića mala:
Kneževići (10 k.,Đurđic). Mladenov (66 god.) pradeda Milovan. Bila tri brata pranđedovi. Pranđed Milovan zaselio u Mehovinama, drugi otišao u Mišar, treći u Krnule. Mladen se svojata sa Miladinom Kneževićem u Mišaru oni dolazili ovamo, i obratno. Isto i sa Kneževićima u Krnulama. Tamo bio Milan „matori” Knežević izumro on dolazio Mladenu, i obratno. Sva tri brata najpre došla u Grušić, pa otud se razmestili. Zna se da su im familija u Grušiću bili Kneževići. Iz Bosne se doselili u Grušić. I tamo ima neki od njih da je ostao, četvrti brat ili slično. O preslavi Ilindanu svi ovi rođaci dolazili Mladenu s kolima. Mladenov deda Krsta sahranjen ovde kod crkve. U Mladenovoj kući bilo tridesetoro čeljadi.
Jovanovići (5 k., Đurđic). Ne znaju odakle su doseljeni.
Petrovići (1 k., Đurđic) Miloš došao ženi u kuću, u Kneževiće, iz Miline, iz Jadra, 1920.
Nikolići (4 k., Đurđic). Od starine doseljeni, iz Crne Gore, od pre 100 godina doveo ženu Crnogorku.
Purešići II (4 k., Nikoljdan). Nisu uračunati u Purešića mali. Njihov predak Nikola došao ženi u kuću, u Purešiće, iz Velikog Bošnjaka. Primio prezime po ženi.
Andrijanići (3 k., Đurđic). Po baba Andrijani prambabi, nazvani. Đed Jovan iz Velikog Bošnjaka (bliznak onog drugog, Nikole), doveden. Dovela ga Andrijana kao svoje dete sa onim drugim bliznakom. Od Jovana su Andrijanići.
Mirkovići (6 k., Đurđic). 5 k. ovde, jedna kuća na džadi. Vojislavu (61 god.) pričao njegov otac Petar (umro pre 55 godina u starosti od 65 godina) da su jedna familija sa Mirkovićima iz Skupljena još se rođakaju, mada oni slave Nikoljdan. Pantelija Mirković tvrdi da starinom nisu iz Skupljena, već iz Krivaje.
Pavlovići (3 k., Đurđic). Ne znaju njihovo poreklo.
Jovanović Spasoje (1 k., Začeće Jovana Krstitelja). Pop iz Crne Gore, došao 1942. Bio paroh u Banatu, oženio se iz Vladimiraca od Anića, pa došao ovde. Blažo Jovanović, pop u srezu, brat mu od strica.
Ostojića mala:
Ostojići (8 k., Jovanjdan). Ranije se zvali Miljanići. Doselili se iz Crne Gore.
Marković Milorad (1 k., Jovanjdan). Uzet iz Krnića po svršenom „ratu austrijskom”, 1921. Ovde služio, pa ga Cveja Ostojić uzeo posinio ga. Ima brata u selu Krniću Marković.
Stanići (1 k., Nikoljdan). Stevan (51 god.) činovnik Mesnog narodnog odbora. Ne zna dedu, prezivaju se po baba Stani.
Ivanović (2 k., Jovanjdan). Doseljeni, ne znaju odakle.
Markovići (2 k., Mratindan). Doseljeni, ne znaju odakle. Pre se zvali Vrčarići kraj džade, od Vladimiraca, zvalo se Vračarića brdo. „Bila u njih neka vračara i zato se tako prozvali”. Vračevac se takođe po njima zove. Tamo takođe bile njihove njive, pa rasprodate.
Nikolić Nenad (1 k., Jovanjdan). Prezime po majci Milici, vanbračno dete od nekog Petra iz sela, zvanog Pecija.
Šarčević Cveja (1 k., Lazarov dan po ženi, a očeva slava Nikoljdan). Iz Matijevca, starog Muratovca, u Makeviće, izumrle, došao. Makevići izginuli svi u Prvom svetskom ratu tri brata i otac njihov, na Kajmakčalanu, na Ravnim Bukovima, a jedan umro na Krfu. Cveja došao 1922. godine.
Mitrović Dragutin (1 k., Nikoljdan). Stara familija „od postanja tudenak”.
Arsenović Živko (1 k., Nikoljdan). Slava Nikoljdan, i ovde, i u Jaloviku odakle došao „poslen austrijskog rata”, 1926. U kuću Mitrovića prizetio se a onda ga tast Živojin posinio.
Urošević Stanislav (1 k.). IzTrbušca pre oko 40 godina došao u kuću Živojina Uroševića i dobio, posinjen, pola imanja, jer Živojin nije imao dece muške.
Mala Lipovica: Cela mala 25 k. Cigana, svega dve familije.
Stankovići (20 k., Aranđelovdan). Markov (61 god.) pradeda „Boka” zvani on iz Krnula doseljen ovde na Lipovicu, na seosku utrinu. Onda tu bila šuma pa je oni iskrčili. Rumunski jezik im „materinski”, ali već mešaju srpski polutanski. U Krnulama živeli u „kolebama” „zemunicama”.Otuda ih krenuo Stojan Miljkovac, otac Milana Miljkovca, kao predsednik Vladimiraca, za vreme sreskog načelnika Svetozara zvanog Salauk. Markov deda po materi, Vasa Bimbašić, zvani Arčlija, bio ciganski kapetan, skupljao porez od Karavlaha ciganskih u celom Okrugu podrinskom sve je u štap-rabuš rezao. Živeo je u Svileuvi (imao 9 sinova a sad ima 5 unučeta). Kad su se doselili bili su kašičari, vretenari, kritari, karličari tu u šumi imali građu, ali više išli od kuće do kuće i radili kod pojedinih domaćina. Svaki bi spremio topolovine, lipovine, grabovine, kruškovine, klenovine za izradu raznih sudova i kašika od drveta Radili preslice, „kad dever oće da nosi nevesti”, onda uzmu takvu šarenu, kakvu radili ti majstori Cigani. U poslednje vreme više su Cigani svirači i zemljoradnici (seoski svirači, muzikanti).
Vasići (5 k., Aranđelovdan). I oni doseljeni iz Krnula u isto vreme: bila samo jedna kuća Stankovića, 1 k. Vasića i još 1 k. Prodana malog oni izumrli. Doseljeni 1850, krenuo ih Miljkovac i još Panta Gluvčev iz Krnula, on bio takođe predsednik. Tada Mehovine bile u istoj vladimiračkoj opštini, pa ovde na utrinu naseljeni.
Milovanović Stevan (1 k., Aranđelovdan). Kovač Srbin seljak, iz Crniljeva šabačkog, posle prvog svetskog rata 1922. ovde doselio kao kovač, pored druma. Radi i zemlju i kovački zanat.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 102-107), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)