Poreklo stanovništva sela Matijevac, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na male. Preko Doline do Valjevske džade je Rustin ili Ševića mala ili Duga mala (zato što je niz džadu), do polovine, idući od Valjeva do Ševića kavane; a od polovine zove se, duž džade, mala Kotlina; s ove strane Tavgića reke, do visa i groblja na rtu, zove se Gajića mala, a preko visa do Višnjeve reke zove se Zabrdica; a sve selo s ove strane Višnjeve reke zove se Ševarice. Višnjica reka i Tavtića reka sastaju se na mestu Kućerine one u sredoreku. Kad su Turci vladali, tu bile kuće Pantelića lojaničkih. Oni i sad zovu to mesto „Babine kuće”. Više njih je, na temenu sredorečja, mala Zabrdica, sa grobljem u Matijevcu. Tu Matijevac prelazi obe reke i ima kuće sve do valjevske džade ušorene, a s one strane dopiru njegove kuće i do pocerske džade gde imaju i drugo groblje. Selo drži između dve džade. Matijevac se zvao do pre oko 60 godina u narodu Muratovac, taj deo sela između Višnjice i Valjevske džade; a između Višnjice i Dobrave, do pocerske džade, zvalo se Ševarice sada mala Matijevca.
Granice atara: spram Lojanica „Iva” (tu bio grob na međi); spram Zablaća „Dolja” (potok) od Žarka Stefanovića kuće; spram Nakučana Njivaši (tako se zovu gradine, njive); prema Pejinoviću je Strojica; prema Belotiću: Prelozi, Gajevi, Dusić do džade; spram Krnula: put Starinak (ovo stara džada, pre valjevske džade); spram Vladimiraca Cerovi potok i Dolina. Od Matijevca za Belotić „kolnikom” se dopire do Dojne male belotićke, gde prve kuće Torničana temena kose.
Tadija Đurović (umro 1936. u 92. godini starosti) pričao da se selo zvalo Murtovac po nekom Turčinu Muratu, subaši, koji kupio porezu.Taj Murat sedeo u Pištalama. To se odnosi na nekog docnijeg Murata, jer se selo zvalo Muratovac pre 1718. Posle prozvano Matijevac po nekom kapetanu Matiji, iz vremena kad se stvorio srez, i kad se razgraničavalo selo.
U mali Ševarice, cela greda više Ravnjaka sadrži izvore i krš ih ima; ispod groblja između Višnjice i Tavtića reke je izvor Peskuša; Zminovac je na istoj gredi; Lazin izvor, pa Bojin izvor itd., sve u „bedemu”. Vodenica je kod Bojića jaza na Višnjevoj reci (sa tri kamena), sva je od drveta, pokrivena daskom. Kod škole i Mesnog odbora u dolinici Vrbljaka jeste bunar, ozidan kamenom; voda otiče sa vrha bunara, a on dubok preko 4 m. To mesto zvano Vodica, (u Lojanicama, kad su pre dve godine presušili bunari, onda odavde vukli vodu). Dolinica Vodica kod Mesnog odbora je plitko usečena u levu stranu doline, dno joj je u nivou ravnice reke Višnjice. U Ševaricama ima još bunar ispod Bojića kuća, gde su sada (ranije bili u Pištalama). Zove se Karanovac. Tu su bile kuće familije Karića (izumrlih).
U Ševaricma na dva mesta majdan peska peskane: pored glavnog puta, poprečnog seoskog od valjevske džade na pocersku džadu, i na gredi između Višnjice i Tavtića reke.
Zaselak Ševarice imao do pre 65 godina zaseban „Potes” gde je obrađivana zemlja sva bila skoncentrisana na jednom mestu; potes se zatvarao kapijom na poteskom putu; starešina ovog zaseoka držao ključ od kapije za potes. Ko je hteo izjutra da pođe na rad, čekao da se kapija otvori. Kad svi usevi budu pokupljeni, žito požnjeveno, kukuruz obran itd., onda je potes bio otvoren za stoku. Kad se posade novi usevi, onda se opet zatvarao. U potes se nije moglo ući drukčije do kroz kapiju na poteskom putu, slično kao i u Sremu što su šumama kapije. Kapija bila okovana sve ekserima da se ne može odseći sekirom. A direci bili debeli od 10 coli, u četvrt. Tu sejana sva hrana, svaki je imao svoju njivu u potesu sve do Lojanica polja. Osim potesa drugi delovi atara Ševarica bili: Gajevi, Sremčevi zabrani (po Mirkovića nadimku jer su iz Srema) itd.
Blizu Vodice, „na Pištale”, kod Mesnog odbora i škole, nalazi se mesto zvano Madžarsko groblje. Sam put proseca groblje. Tu, u „gradini” (njivi ograđenoj od puta) Vladimira Šarčevića, spomenik od belog krečnjaka od Jazovnika iz 1778, visine 127 sm, širine u donjem delu 72 sm a u gornjem 54 pa 40 sm a debljine 18 sm. Stajao uspravno do pre dve-tri godine, kraj puta. Bila tu još dva manja spomenika. Pod Madžarskim grobljem mesto gde je Boja živeo zove se Kućerine staro selo opustelo od kuge. Stari pričali: Bojina kuća bila u Pištalama. Udarila čuma. Ćerka mu umrla, sa talirima je saranio. Imao 200 košnica. Svi izumrli, osim samo koliko da se održi pleme, pa se preselili do Njivaša, više izvora Karanovca pre 200 godina tu iskopao vodu neki Karan. Ispod Todorovića kuća, ispod groblja do reke Tavtića, takođe ima mesto Kućerine.
Još sada u selu, u obe male, ima po jedna kuća „šiljkača”, samo ne više pod daskom već pod crepom sa visokim krovom; jedna u Bojića mali, u zaseoku Ševarice, druga u „onoj” mali, u Obrada Stefanovića, na putu od odbora idući džadi i Vladimircima.
Preslava seoska na Mladu nedelju, na mestu zvanom Vodica. Na Đurđevdan pop sveštao maslo (pred Mesnim odborom, pod drvetom „granicom”). Uoči Đurđevdana, uoči zavetine, seljaci, samo muškinje, više mladići, nose ukradenu ustavu iz drugog atara, pa ako može i iz drugog sreza.
Preko reke Višnjice u mestu zvanom Ravnjaci, u ravnici oko pola kilometra širokoj, gde su livade, ima mesto zvano Nišan. Tu je grudobran uz reku visok nekoliko metara; služio je za gađanje! Tu o Božiću, vrši se na prvi dan posle ručka koji pada izjutra, trka na konjima celo selo; dolaze i iz drugih sela takođe, iz Pejinovića i drugih, i na pola kilometra i nešto više (oko 700 m) trče ka Nišanu i uzleću uz njega uzbrdo, ne mogu da se zaustave. Seljaci se sami poravnjaju, neko od seljaka komanduje polazak trke, i na bedemu tu čekaju pobednike; učestvuju i dečaci a nekad i stariji od 50 godina. U svim selima ima takvih trka negde na džadi. 0 svadbi se trkaju s kolima (obično se ispreturaju na putu). U Matijevcu fudbalski tim „Udarnik” osnovan 1948. Kapiten je Radovan Vasiljvić, sekretar Mesnog odbora.
Broj domova u selu je 218 a stanovnika 1035.
Poreklo familija. Po pričanju, celo selo je doseljeno, izuzev Bojića, Gligorića, takođe Milovanovića.
Ševarice mala:
Stefanovići (6 k., Jovanjdan). Stari nadimak Divljakovići. Od njih bio Janko Divljak, hajduk. Doselili se, ne znaju odakle.
Bojići I (5 k., Jovanjdan). Mitrov (78 god.) predak, možda pradeda, Boja, iz Pištala, taj o kome stari pričali da se nije bojao Turaka.
Bojići II (3 k., Lučindan). Petrov otac Nedeljko došao iz Lipolista, iz Mačve, ušao u kuću Mitrova oca Mijaila Matiji za ćerku, od Bojića .
Markovići (1 k., Đurđic). Doseljeni, ne znaju odakle. Očevi i dedovi na istom mestu.
Vasiljevići (6 k., Đurđevdan). Radovanov (26 god.) čukunded Vasilj. Nadimak im Rudničani doseljeni od Rudnika, iz sela Gornji Branetić, oko Pranjana Ravna Gora. Radovanovog pradede Ivana sestra bila Ljubica, kneza Miloša žena. Doselila se braća Ivan, Jovan, Milan i Jelesija četiri brata otacVasilj bio već umro. Njihova sestra bila Ljubica, ne znaju da li rođena ili od strica. Kupili ovde imanje, zvano mesto Baščina seljaci ih proganjali pa Ivan išao knezu Milošu u Kragujevac da se žali lično, kod zeta, i doneo pismo, naredbu komandantu šabačke nahije. Od Milana ostala samo ženska čeljad.
Jevtići (1 k., Jovanjdan) prešli iz male Kotline. Otac Milanov ušao ženi u kuću, u Kariće izumrle.
Mirkovići (7 k., Stevanjdan). Nadimak im Sremci, po njima Sremčevi zabrani blizu ševaričkog groblja. Tamo sada gradina (ograđena njiva). Petronijev (49 god.) deda bio Paja, a njihovi preci došli iz Srema.
Milovanovići (1 k., Jovanjdan). Stari, od pre 200 godina uvek samo jedna kuća.
Dimitrići (9 k., Jovanjdan). Ista familija sa Milovanovićima, stari.
Pavlovići (1 k., Jovanjdan). Familija sa Milovanovićima i Dimitrićima. Bila tri brata rođena Pavle, Milovan i Dimitrije. Ne zna se odakle su došli.
Šarčevići (25k., Nikoljdan). 24 k. ovde, 1 k. u Rustinu mali. Mladenov (70 god.) i Ladomirov (70 god.) pradeda Pavle, a Milovanov (51 god.) pradeda Pavlov brat. Pavle se oženio u osamdesetoj godini i dobio tri sina: Milovana, Đorđa i Janka. Milovan nije imao muške dece, doveo od svasti muško dete Marka, iz familije Marinkovića iz Volujca.
Marinkovići (2 k., Nikoljdan) od dovedenog deteta iz Volujca. Pavlov otac bio šarena obraza, zato se prozvali Šarčevići.
Jovići (9 k., Nikoljdan). Oni takođe Šarčevići bili familija, do skoro se nisu uzimali (do pre 50 god.).
Gligorići (13 k., Nikoljdan). 12 k. ovde, 1 k. u Rustinu. Stankov (predsednika Mesnog odbora, 38 god.) pračukundeda Jakov, a Jakovljev otac Gligorije, umro 1878. Bili na mestu zvanom Čekar, u ravnici Višnjice u mestu Crne Bare; odatle u Starekuće doLojanica, pa otuda ovamo, u Ševarice. Na Čekaru bili kad bio Boja na Pištalama.
Vukovići (2k., Nikoljdan). Petrov (42 god.) čukundeda Vuk od Crne Gore došao.
Avramovići ( 1 k., Nikoljdan). Milorad iz Sinoševića pre oko 20 godina kupio zemlju od Bože Šarčevića; prvu kuću namestio do samog puta, baš gde je bilo Madžarsko groblje. Posle izmestio zbog groblja (umrli mu žena i dete), prebacio u istom kućnom placu za 20-30 metara van groblja. Izumrli Karići slavili Jovanjdan.
Mala Vodice:
Trivunovići (10 k., Jovanjdan). 4 k,. ovde, 5 k. u Kotlini, 1 k. u Gajića mali. U Gajića mali jedna slava Jovanjdan a druga Mratindan, po ženi. Staro mesto im bilo u Kotlini odozgo sišli na imanje.
Milovanovići-Ćesarovići (8 k., Jovanjdan). 3 k. ovde, 5 k. u Kotlini gde im staro mesto bilo. Nosio neko sašivenu torbu za pare, ćesu, o vratu, po tome Ćesarovići. Ovde od turskog vremena.
Zabrdica mala:
Jezdimirovići (4 k., Jovanjdan). doseljeni, ne znaju odakle.
Tomići (2 k., Jovanjdan). Doseljeni, ne znaju odakle.
Živkovići (2 k., Jovanjdan). Doseljeni ne znaju odakle.
Vilipovići (5 k., Jovanjdan). Iz sela Gunjaka Podgorina, pre 130 godina došli, kad bili Turci.
Vilipović Mijailo (1 k., Jovanjdan). Iz istog sela kao prednji pre 20 godina došao.
Ivanovići (1 k., Jovanjdan). Doseljeni, neznaju odakle.
Negovanovići (1 k., Jovanjdan). „Starodrevni”. U tursko vreme imali 60 konja i jedno ždrebe rogato.
Gajića mala:
Gajići (5 k., Đurđic). Oni su starodrevni. Bio neki Stevan, imao sedam sinova za vreme Turaka. Bili to: Gaja, Vasilj, Đurica, Mijailo oni imali decu, a tri sina bez dece. Stevana ubili Turci kod krnulske škole sadašnje. Imao 60 goveda koje bio ukrao od Turaka. Jedno je june ostalo u spavanju, on prišao junetu, udario ga, ono muknulo, a on da pobegne, ali ga Turčin ubije. Tako pričali stari. Turčin ga pogodio u krsta i peti dan umro. Spomenik mu podigli na putu više groblja Peskuše, između dva rata, a za vreme okupacije 1942. kmet naredio da se baci u baru na istom putu kod brestova. Na spomeniku slikana puška. Pramđed Gaja bio ajduk, tukao Turke, ubijao. Milutinov (61 god.) pramđed Gaja, a čukunđed Stevan.
Vasiljevići (6 k., Đurđic) su od Vasilija, Gajinog brata, u istoj mali.
Mijailovići (7 k.) od Mijaila, drugog brata Gajinog, 6 k. u Rustin mali a 1 k. u Kotlini. Nadimak im je Ševići.
Popovići (5 k., Mratindan). Pop iz Crniljeva šabačkog, za vreme Turaka se tu doselio i ostao.
Markovići (2 k., Jovanjdan). Doseljeni, ne zna se odakle.
Todorovići (3 k., Aranđelovdan). Iz sela Plužac, od Podgorine, za vreme Turaka se doselili Mladen, Todor i Simeun.
Mladenovići ( 8 k.) od Mladena. 7 k. u Ševića mali, a 1 k. u mali Kotlini.
Simeunovići (7 k.) od Simeuna, u Ševića mali. Sve tri familije jednog porekla.
Uroševići ( 9 k., Jovanjdan). 1 k. u Zabrdici, 3 k. u Gajića mali i 5 k. u mali Kotlini. Doseljeni, ne znaju odakle.
Simić Ljubisav (1 k., Jovanjdan). Iz Bosne došao deda Golub kao majstor kovač. Pamti se da je neka prababa Deva nosila zubun bosanski i pregaču od vune, jaku ko ćilim, 1876.
Ružić Stepan (1 k., Đurđic, a po imanju materinom, Aranđelovdan). Imanje materino od Todorovića imovine. Iz Belotića, pre 60 godina.
Mala Kotlina osim spomenutih:
Ninkovići-Arsenovići (2 k., Jovanjdan). Starodrevni.
Stevanovići (3 k., Jovanjdan). Od starine ovde. Obrad od njih još ima kuću šiljkaru.
Jevtići (5 k., Jovanjdan). Doseljeni, ne znaju poreklo.
Petrovići (4 k., Jovanjdan). Familija sa Jevtićima. Petar i Jevta bili braća.
Ilići (4 k., Jovanjdan). Ne znaju poreklo.
Aksentići (8 k., Jovanjdan). 4 k., u ovoj mali, 4 k. u Rustinu.
Ševića mala ili Duga mala, u starini zvana Rustin (mesto zvano, zemljište):
Jeremići (1 k., Mratindan). Svetozar došao 1907. iz Srema, mati ga donela.
Bastići- Popovići ( 1 k., Nova Godina Vasilije). Aćim došao iz Like 1920. u Vukošić, a 1925. kupio 10 ari zemlje, ovde pinter (dva njegova sina u Šapcu, a 1 sin, Milan Popović u Cerovcu).
Rankovići (2 k., Đurđevdan). Njihov đed Ranko doselio se kad selo bilo u šumi, našao u šumi šuplji hrast i tu se naselio. Tu u Rustinu sve šuma bila. Posle kraj hrasta sagradili kuću, kolebu od slame, zemunicu, pa brvnaru, a sad kuća zidana od ćerpića.
Gajić Draginja (1 k., Alipmije). Iz Metlića 1941. muž došao, kao kafedžija na drumu.
Inđić Dobrosav (1 k., Đurđic). Njegova mati Živka iz Krnula, rodila ga vanbračno, pa na materino udovičko prezime, pre 42 godine. Otac njegov Miloš Ćurčić izumrla familija.
Novaković Mirko zvani Baranjac (1 k., Ilindan). Doselio se kao kovač, na drumu je 1925.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 111-116), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)