Порекло презимена, село Матијевац (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Матијевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Порекло становништва села Матијевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Матијевац (Владимирци)

Порекло презимена, село Матијевац (Владимирци)

Порекло становништва села Матијевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале. Преко Долине до Ваљевске џаде је Рустин или Шевића мала или Дуга мала (зато што је низ џаду), до половине, идући од Ваљева до Шевића каване; а од половине зове се, дуж џаде, мала Котлина; с ове стране Тавгића реке, до виса и гробља на рту, зове се Гајића мала, а преко виса до Вишњеве реке зове се Забрдица; а све село с ове стране Вишњеве реке зове се Шеварице. Вишњица река и Тавтића река састају се на месту Кућерине оне у средореку. Кад су Турци владали, ту биле куће Пантелића лојаничких. Они и сад зову то место „Бабине куће”. Више њих је, на темену средоречја, мала Забрдица, са гробљем у Матијевцу. Ту Матијевац прелази обе реке и има куће све до ваљевске џаде ушорене, а с оне стране допиру његове куће и до поцерске џаде где имају и друго гробље. Село држи између две џаде. Матијевац се звао до пре око 60 година у народу Муратовац, тај део села између Вишњице и Ваљевске џаде; а између Вишњице и Добраве, до поцерске џаде, звало се Шеварице сада мала Матијевца.

Границе атара: спрам Лојаница „Ива” (ту био гроб на међи); спрам Заблаћа „Доља” (поток) од Жарка Стефановића куће; спрам Накучана Њиваши (тако се зову градине, њиве); према Пејиновићу је Стројица; према Белотићу: Прелози, Гајеви, Дусић до џаде; спрам Крнула: пут Старинак (ово стара џада, пре ваљевске џаде); спрам Владимираца Церови поток и Долина. Од Матијевца за Белотић „колником” се допире до Дојне мале белотићке, где прве куће Торничана темена косе.

Тадија Ђуровић (умро 1936. у 92. години старости) причао да се село звало Муртовац по неком Турчину Мурату, субаши, који купио порезу.Тај Мурат седео у Пишталама. То се односи на неког доцнијег Мурата, јер се село звало Муратовац пре 1718. После прозвано Матијевац по неком капетану Матији, из времена кад се створио срез, и кад се разграничавало село.

У мали Шеварице, цела греда више Равњака садржи изворе и крш их има; испод гробља између Вишњице и Тавтића реке је извор Пескуша; Зминовац је на истој греди; Лазин извор, па Бојин извор итд., све у „бедему”. Воденица је код Бојића јаза на Вишњевој реци (са три камена), сва је од дрвета, покривена даском. Код школе и Месног одбора у долиници Врбљака јесте бунар, озидан каменом; вода отиче са врха бунара, а он дубок преко 4 m. То место звано Водица, (у Лојаницама, кад су пре две године пресушили бунари, онда одавде вукли воду). Долиница Водица код Месног одбора је плитко усечена у леву страну долине, дно јој је у нивоу равнице реке Вишњице. У Шеварицама има још бунар испод Бојића кућа, где су сада (раније били у Пишталама). Зове се Карановац. Ту су биле куће фамилије Карића (изумрлих).

У Шеварицма на два места мајдан песка пескане: поред главног пута, попречног сеоског од ваљевске џаде на поцерску џаду, и на греди између Вишњице и Тавтића реке.

Заселак Шеварице имао до пре 65 година засебан „Потес” где је обрађивана земља сва била сконцентрисана на једном месту; потес се затварао капијом на потеском путу; старешина овог засеока држао кључ од капије за потес. Ко је хтео изјутра да пође на рад, чекао да се капија отвори. Кад сви усеви буду покупљени, жито пожњевено, кукуруз обран итд., онда је потес био отворен за стоку. Кад се посаде нови усеви, онда се опет затварао. У потес се није могло ући друкчије до кроз капију на потеском путу, слично као и у Срему што су шумама капије. Капија била окована све ексерима да се не може одсећи секиром. А диреци били дебели од 10 цоли, у четврт. Ту сејана сва храна, сваки је имао своју њиву у потесу све до Лојаница поља. Осим потеса други делови атара Шеварица били: Гајеви, Сремчеви забрани (по Мирковића надимку јер су из Срема) итд.

Близу Водице, „на Пиштале”, код Месног одбора и школе, налази се место звано Маџарско гробље. Сам пут просеца гробље. Ту, у „градини” (њиви ограђеној од пута) Владимира Шарчевића, споменик од белог кречњака од Јазовника из 1778, висине 127 сm, ширине у доњем делу 72 сm а у горњем 54 па 40 сm а дебљине 18 сm. Стајао усправно до пре две-три године, крај пута. Била ту још два мања споменика. Под Маџарским гробљем место где је Боја живео зове се Кућерине старо село опустело од куге. Стари причали: Бојина кућа била у Пишталама. Ударила чума. Ћерка му умрла, са талирима је саранио. Имао 200 кошница. Сви изумрли, осим само колико да се одржи племе, па се преселили до Њиваша, више извора Карановца пре 200 година ту ископао воду неки Каран. Испод Тодоровића кућа, испод гробља до реке Тавтића, такође има место Кућерине.

Још сада у селу, у обе мале, има по једна кућа „шиљкача”, само не више под даском већ под црепом са високим кровом; једна у Бојића мали, у засеоку Шеварице, друга у „оној” мали, у Обрада Стефановића, на путу од одбора идући џади и Владимирцима.

Преслава сеоска на Младу недељу, на месту званом Водица. На Ђурђевдан поп свештао масло (пред Месним одбором, под дрветом „границом”). Уочи Ђурђевдана, уочи заветине, сељаци, само мушкиње, више младићи, носе украдену уставу из другог атара, па ако може и из другог среза.

Преко реке Вишњице у месту званом Равњаци, у равници око пола километра широкој, где су ливаде, има место звано Нишан. Ту је грудобран уз реку висок неколико метара; служио је за гађање! Ту о Божићу, врши се на први дан после ручка који пада изјутра, трка на коњима цело село; долазе и из других села такође, из Пејиновића и других, и на пола километра и нешто више (око 700 m) трче ка Нишану и узлећу уз њега узбрдо, не могу да се зауставе. Сељаци се сами поравњају, неко од сељака командује полазак трке, и на бедему ту чекају победнике; учествују и дечаци а некад и старији од 50 година. У свим селима има таквих трка негде на џади. 0 свадби се тркају с колима (обично се испретурају на путу). У Матијевцу фудбалски тим „Ударник” основан 1948. Капитен је Радован Васиљвић, секретар Месног одбора.

Број домова у селу је 218 а становника 1035.

Порекло фамилија. По причању, цело село је досељено, изузев Бојића, Глигорића, такође Миловановића.

Шеварице мала:

Стефановићи (6 к., Јовањдан). Стари надимак Дивљаковићи. Од њих био Јанко Дивљак, хајдук. Доселили се, не знају одакле.

Бојићи I (5 к., Јовањдан). Митров (78 год.) предак, можда прадеда, Боја, из Пиштала, тај о коме стари причали да се није бојао Турака.

Бојићи II (3 к., Лучиндан). Петров отац Недељко дошао из Липолиста, из Мачве, ушао у кућу Митрова оца Мијаила Матији за ћерку, од Бојића .

Марковићи (1 к., Ђурђиц). Досељени, не знају одакле. Очеви и дедови на истом месту.

Васиљевићи (6 к., Ђурђевдан). Радованов (26 год.) чукундед Васиљ. Надимак им Рудничани досељени од Рудника, из села Горњи Бранетић, око Прањана Равна Гора. Радовановог прадеде Ивана сестра била Љубица, кнеза Милоша жена. Доселила се браћа Иван, Јован, Милан и Јелесија четири брата отацВасиљ био већ умро. Њихова сестра била Љубица, не знају да ли рођена или од стрица. Купили овде имање, звано место Башчина сељаци их прогањали па Иван ишао кнезу Милошу у Крагујевац да се жали лично, код зета, и донео писмо, наредбу команданту шабачке нахије. Од Милана остала само женска чељад.

Јевтићи (1 к., Јовањдан) прешли из мале Котлине. Отац Миланов ушао жени у кућу, у Кариће изумрле.

Мирковићи (7 к., Стевањдан). Надимак им Сремци, по њима Сремчеви забрани близу шеваричког гробља. Тамо сада градина (ограђена њива). Петронијев (49 год.) деда био Паја, а њихови преци дошли из Срема.

Миловановићи (1 к., Јовањдан). Стари, од пре 200 година увек само једна кућа.

Димитрићи (9 к., Јовањдан). Иста фамилија са Миловановићима, стари.

Павловићи (1 к., Јовањдан). Фамилија са Миловановићима и Димитрићима. Била три брата рођена Павле, Милован и Димитрије. Не зна се одакле су дошли.

Шарчевићи (25к., Никољдан). 24 к. овде, 1 к. у Рустину мали. Младенов (70 год.) и Ладомиров (70 год.) прадеда Павле, а Милованов (51 год.) прадеда Павлов брат. Павле се оженио у осамдесетој години и добио три сина: Милована, Ђорђа и Јанка. Милован није имао мушке деце, довео од свасти мушко дете Марка, из фамилије Маринковића из Волујца.

Маринковићи (2 к., Никољдан) од доведеног детета из Волујца. Павлов отац био шарена образа, зато се прозвали Шарчевићи.

Јовићи (9 к., Никољдан). Они такође Шарчевићи били фамилија, до скоро се нису узимали (до пре 50 год.).

Глигорићи (13 к., Никољдан). 12 к. овде, 1 к. у Рустину. Станков (председника Месног одбора, 38 год.) прачукундеда Јаков, а Јаковљев отац Глигорије, умро 1878. Били на месту званом Чекар, у равници Вишњице у месту Црне Баре; одатле у Старекуће доЛојаница, па отуда овамо, у Шеварице. На Чекару били кад био Боја на Пишталама.

Вуковићи (2к., Никољдан). Петров (42 год.) чукундеда Вук од Црне Горе дошао.

Аврамовићи ( 1 к., Никољдан). Милорад из Синошевића пре око 20 година купио земљу од Боже Шарчевића; прву кућу наместио до самог пута, баш где је било Маџарско гробље. После изместио због гробља (умрли му жена и дете), пребацио у истом кућном плацу за 20-30 метара ван гробља. Изумрли Карићи славили Јовањдан.

Мала Водице:

Тривуновићи (10 к., Јовањдан). 4 к,. овде, 5 к. у Котлини, 1 к. у Гајића мали. У Гајића мали једна слава Јовањдан а друга Мратиндан, по жени. Старо место им било у Котлини одозго сишли на имање.

Миловановићи-Ћесаровићи (8 к., Јовањдан). 3 к. овде, 5 к. у Котлини где им старо место било. Носио неко сашивену торбу за паре, ћесу, о врату, по томе Ћесаровићи. Овде од турског времена.

Забрдица мала:

Јездимировићи (4 к., Јовањдан). досељени, не знају одакле.

Томићи (2 к., Јовањдан). Досељени, не знају одакле.

Живковићи (2 к., Јовањдан). Досељени не знају одакле.

Вилиповићи (5 к., Јовањдан). Из села Гуњака Подгорина, пре 130 година дошли, кад били Турци.

Вилиповић Мијаило (1 к., Јовањдан). Из истог села као предњи пре 20 година дошао.

Ивановићи (1 к., Јовањдан). Досељени, незнају одакле.

Неговановићи (1 к., Јовањдан). „Стародревни”. У турско време имали 60 коња и једно ждребе рогато.

Гајића мала:

Гајићи (5 к., Ђурђиц). Они су стародревни. Био неки Стеван, имао седам синова за време Турака. Били то: Гаја, Васиљ, Ђурица, Мијаило они имали децу, а три сина без деце. Стевана убили Турци код крнулске школе садашње. Имао 60 говеда које био украо од Турака. Једно је јуне остало у спавању, он пришао јунету, ударио га, оно мукнуло, а он да побегне, али га Турчин убије. Тако причали стари. Турчин га погодио у крста и пети дан умро. Споменик му подигли на путу више гробља Пескуше, између два рата, а за време окупације 1942. кмет наредио да се баци у бару на истом путу код брестова. На споменику сликана пушка. Прамђед Гаја био ајдук, тукао Турке, убијао. Милутинов (61 год.) прамђед Гаја, а чукунђед Стеван.

Васиљевићи (6 к., Ђурђиц) су од Василија, Гајиног брата, у истој мали.

Мијаиловићи (7 к.) од Мијаила, другог брата Гајиног, 6 к. у Рустин мали а 1 к. у Котлини. Надимак им је Шевићи.

Поповићи (5 к., Мратиндан). Поп из Црниљева шабачког, за време Турака се ту доселио и остао.

Марковићи (2 к., Јовањдан). Досељени, не зна се одакле.

Тодоровићи (3 к., Аранђеловдан). Из села Плужац, од Подгорине, за време Турака се доселили Младен, Тодор и Симеун.

Младеновићи ( 8 к.) од Младена. 7 к. у Шевића мали, а 1 к. у мали Котлини.

Симеуновићи (7 к.) од Симеуна, у Шевића мали. Све три фамилије једног порекла.

Урошевићи ( 9 к., Јовањдан). 1 к. у Забрдици, 3 к. у Гајића мали и 5 к. у мали Котлини. Досељени, не знају одакле.

Симић Љубисав (1 к., Јовањдан). Из Босне дошао деда Голуб као мајстор ковач. Памти се да је нека прабаба Дева носила зубун босански и прегачу од вуне, јаку ко ћилим, 1876.

Ружић Степан (1 к., Ђурђиц, а по имању материном, Аранђеловдан). Имање материно од Тодоровића имовине. Из Белотића, пре 60 година.

Мала Котлина осим споменутих:

Нинковићи-Арсеновићи (2 к., Јовањдан). Стародревни.

Стевановићи (3 к., Јовањдан). Од старине овде. Обрад од њих још има кућу шиљкару.

Јевтићи (5 к., Јовањдан). Досељени, не знају порекло.

Петровићи (4 к., Јовањдан). Фамилија са Јевтићима. Петар и Јевта били браћа.

Илићи (4 к., Јовањдан). Не знају порекло.

Аксентићи (8 к., Јовањдан). 4 к., у овој мали, 4 к. у Рустину.

Шевића мала или Дуга мала, у старини звана Рустин (место звано, земљиште):

Јеремићи (1 к., Мратиндан). Светозар дошао 1907. из Срема, мати га донела.

Бастићи- Поповићи ( 1 к., Нова Година Василије). Аћим дошао из Лике 1920. у Вукошић, а 1925. купио 10 ари земље, овде пинтер (два његова сина у Шапцу, а 1 син, Милан Поповић у Церовцу).

Ранковићи (2 к., Ђурђевдан). Њихов ђед Ранко доселио се кад село било у шуми, нашао у шуми шупљи храст и ту се населио. Ту у Рустину све шума била. После крај храста саградили кућу, колебу од сламе, земуницу, па брвнару, а сад кућа зидана од ћерпића.

Гајић Драгиња (1 к., Алипмије). Из Метлића 1941. муж дошао, као кафеџија на друму.

Инђић Добросав (1 к., Ђурђиц). Његова мати Живка из Крнула, родила га ванбрачно, па на материно удовичко презиме, пре 42 године. Отац његов Милош Ћурчић изумрла фамилија.

Новаковић Мирко звани Барањац (1 к., Илиндан). Доселио се као ковач, на друму је 1925.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 111-116), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top