Порекло презимена, село Мала Врањска (Шабац)

16. фебруар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Мала Врањска, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село лежи око долинице Мрмољац, десне притоке Думаче више Поцерског Причиновића. На десној страни долинице су Брђанска и Бошковића мала, а на левој страни су Сремачка мала или Богићевића мала, или Горња мала и Дојна мала. Бошковића мала је на друму. Куће Бошковића леже на заравни површи од 105 m. Бошковића има и у Брђанској мали. Највећа је Брђанска мала где су Лугоњићи, Ђурићи и други. Брђанска мала је више Бошковића мале све до Церовца. Раздваја их речица, „дољача” „доља” што потиче из њива.

Извор Мрмољац под Бошковића малом жива вода. Од Мрмољца једна сасвим плитка доља залази у површ. Иначе Мрмољац свега око 15-20 m усечен (нема терасе већ директно у површи цела доља).

Атар Мале Врањске хвата до Думаче реке.

Заветина (преслава) је Пета недеља (пета недеља од Васкрса). Поред тога масла им свети поп на Св. Илију („у разне празнике разна села”). Водица место звано Молитвене јабуке, звано Селиште, јесте старо средиште села. Оно између Горње и Доње мале изнад Мрмољца, с леве стране долине. Ту одмах до Селишта и данашње Задруге и школе, је место звано Кулина кажу: „ту погинуо Кулин Капетан у бици на Мишару”. На Селишту биле куће, па исељене и данас се налазе ћерамиде, парчићи од ћерамида.

На Кулини је гробље. Црквина овде нема у Мишару су.

Идући Думачи од школе ка Горњој Врањској је место звано Шанчина, Карађорђев шанац за време борбе на Мишару. У боју је Милош Стојићевић-Поцерац, из Велике Врањске, са Цера тукао, Илија Смиљанић из Мачве ударио, поп Лука из Китога.

Код школе је споменик изгинулим од 1912. до 1918.

У Малој Врањској су 192 куће и 1021 становник.

Степићи и Бркићи су најстарији досељеници. Бошковићи иза њих. Знају којим су се редом досељавали, а који су пре били, не зна се.

Фамилије. Бошковића мала:

Бошковићи I (41 к., Ђурђиц). Због предеде Макевије зову их и Макевићи. 37 к. у Бошковића мали, 3 к. у Брђанској и 1 к. у Сремачкој мали. Миланов (74 год.) прадеда Макевија, а пре њега још Бошко. Из Босне дошла три брата: Бошко овде Бошковићи, Малеш од њега Малешевићи у Варној и Ђурађ од њега Ђурђевићи у Великој Врањској. Ишли преко Варне на Велику Врањску и најзад на Малу Врањску, па се тако и распоредили.

Бошковићи II (8 к., Митровдан слави 7 к. а 1 к. Никољдан). У Брђанској мали. Радојица (73 год.) памти да била нека баба, па њој у кућу дошао од Бошковића I оних из Босне Степан, и од њега су. Славили Митровдан на девојачко имање, и Ђурђиц, његову славу; сад само Митровдан. Никољдан слава једне куће, Радојичиног сина који се приженио у Бркиће, па то слава на имање.

Бошковићи III (4 к., Никољдан). Од Љубинка, кога мати довела из Мрђеновца, од тамошњих Бошковића; у Цветииовиће га довела пре око 70 година, преудала се за Данила.

Божић Живорад (1 к., Ђурђиц по жени од Бошковића I, а очева слава Јовањдан). Из околине Ужица, пре 70 година дошао.

Брђанска мала:

Бркићи (8 к., Никољдан). Миланов (58 год.) прадеда Гаја, а Гајин отац, звани Брка, из Далмације доселио. О д Брке остала два близанца: Гаја и Михаило.

Ђукановићи (13 к., Алимпије). Живанов (72 год.) деда Срећко, а прадеда Ђукан. Ђукан доселио из Толисавца, из Рађевине.

Ђурићи-Лугоњићи (7 к., Јовањдан). 6. к. у Брђанској мали, 1 к. у Сремачкој илиГорњој мали. Андријин (80 год.) прадеда Петар из Комирића (Рађевина), од тамошњих Ђурића (они и сад долазе овде држе род). Стари причали: ”Кад се Петар доселио Бошковићи каза- ли:”Терај га у лугове! Шума била и пустиња ниси могао гују за реп извући.” Пењао се на грм да види где ће кућу метнути. И узео цео луг!

Лазићи (5 к., Лучиндан). Мирков (38 год.) чукундеда Мијаило из Босне досељен као Лазић досељен.

Илићи (4 к., Никољдан). Милорадов (47 год.) прадеда Илија из Врагочанице дошао, од ваљевске Подгорине, заједно са братом Ђоком.

Ђокићи (4 к., Никољдан). Од Илијиног брата Ђоке из Врагочанице, заједно дошли. Обе садашње подељене породице у старом селу зову се Тодоровићи. Ђока имао жену Миросаву; причали, била много зла, таква запамћена, по њој се Ђокићи зову и Миросавићи. Ђока био прачукундеда Живанов (22 год.)

Горња или Сремачка или Богићевића мала. По Сремцима досељеним.

Прокићи (7 к., Ђурђевдан). Миливојев (22 год.) чукундеда Прока дошао из Товарника, из Срема. Вратили се после бежаније 1813, зато Сремци.

Антонићи (3 к., Никољдан). Чедомиров (22 год.) чукундеда Антонија и он из Срема близу Товарника, али друго место. У исто време дошли кад и Прокићи.

Кузмићи (3 к., Степањдан). Илија Пеленгировић, из Јевремовца, у Кузмиће (изумрле по мушком роду), на имање женино, пре 90 година.

Богићевићи (16 к., Св. Симеун). Јованов (44 год.) чукундеда Богић из Лознице. Они су од породице Анте Богићевића.

Гавриловићи (5 к., Св., Симеун). Милорадов чукундеда Гаврило дошао са Богићем Богићевићем браћа од стричева променили презиме.

Ђурђевићи ( 4 к., Јовањдан). Димитријев (50 год.) деда Мијаило од Ваљева, из ваљевског Жабара дошао.

Андрићи (1 к., Никољдан). Пантин (74 год.) прадеда Андрија из Љутица, срез Посаво-тамнавски. Тамо су Јуришићи (иста слава).

Мирковићи (3 к., Јовањдан). Браћа Нинко, Ђурађ и Димитрије ( од њега Димитрићи били отишао у Јаловик) из ваљевског Жабара (исти род).

Дојна мала:

Цветиновићи (2 к., Ђурђевдан). Мирков (83 год.) прадеда Цветин из Цветуље (Рађевина).

Дамјановићи (6 к., Ђурђевдан). И они су отуд заједно доселили кад су Турци тамо владали.

Павловићи (7 к., Аврамије). Ранисављев (41 год.) и Павлов (47 год.) пранђед из Комирића (Јадар) дошао кад и остали из Рађевине.

Јовановићи (3 к., Аранђеловдан). И они од Рађевине заједно са осталима.

Степићи (1к., Мратиндан). Најстарија фамилија поред Бркића и других. Порекло непознато.

Максимовићи (6 к., Св. Сава). Станимиров (54 год.) прадеда Мијаило дошао са братом Гајом из Ликодре (Рађевина). Станимиров отац Станко кад био у рату, мати му рекла „намењивао Мијаилу и Гаји”.

Димитрићи (5 к., Никољдан). Из Криваје од исте фамилије. Мића дошао на имање пре 100 година, оженио се Маријом из Бошковића.

Петровићи (6к., Аранђеловдан). И они су дошли подоцкан пре више од 100 година.

Станојевићи (5 к., Никољдан). Из Дворишта пре око 100 година тамо им фамилија истог имена.

Степановић Данило (1 к., Ђурђевдан). Из Шида 1919 довео га Богић Петровић, нашао га малог на станици шидској и одгајио га овде. Има у Шиду фамилију брата. Слава очева.

Николићи (9 к., Аранђеловдан). Цигани Гурбети, ковачи. Живко, отац Милана и браћа дошли из Велике Врањске, пре 45 година.

Изумрла фамилија Крпићи порекло непознато.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 85-87), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Martic

    u ovom tekstu se ne pominje prezime Martic a nasao sam u medjuopstinsko arhivu u Sapcu izvode iz skolskih dnevnika od 1931god do 1945god gde se pominju imena mojih predaka

  2. Djordje

    Moji su iz Komrica iz radjevine kod Osecine.Moj deda se zove Luka,pradeda Dobrivoj,cukundeda Ljubisav.
    Znam da se Djuro doselio tu prve polovine 18. veka imao je 3 sina.Jedan je ostao tu,drugi je otisao ka Slavoniji a treci ka Cacku.