Порекло презимена, село Крнуле (Владимирци)

16. фебруар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Крнуле, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је јако растурено на више мала дуж разбијених коса: Лазића мала је наспрам Брдарице, на коси, испод Столичице; Средње брдо на суседној коси; Лекића мала на коси где је школа и МНО, а више ње су Малешевића мала и Вулетића мала; а близу државног друма, на тој коси је Топаловића мала у Доњем крају и Ђинића мала у Г орњем крају, у пределу Подрумље.

Село има две главне реке са по два потока: Ровина, с оне стране Средњег брда, и Пенава, испод Подрумља. Обично немају воде, а кад „време иде” и кад се топи снег, онда удари поплава. Извори су: Дојнак, испод Вулетића кућа, идући Јаловику; Моштурања, ка државном друму, у Топаловића мали (био јак извор „сланином затиснут”; и „биволске коже” стављали!); Бунарача, испод Средњег брда „не пресише”, отиче вода.

Као и од Брдарице до Крнула, тако и одавде идући Јаловику, прелази се преко неогене површи, све од наслага неогена (почев од белог песка код Драгиња, на развођу спрам Колубаре, изнад Зељића мале); неогена површ дисецирана паралелним токовима. Код школе крнулске, идући низ коту, врло широке платформе; иначе у горњим токовима овдашњих речица, узане греде између долиница потока и „доља”.

У Крнулама тип земљишта је црна смоница.

За грађење камен се вадио од Кречане, на међи Бобовика и Крнула. Вади се и сад, али мало.

Границе атара: одмах испод Лекића и Вулетића кућа, Крбуљића брдо спрам Владимираца; државни друм спрам Белотића; спрам Драгиња је Диздаровача; према Брдарици Диздаровача и под Столичицом место звано Раскршће. У селу не знају за Потес.

Село има два гробља: једно између Лазића и Малешевића мале; друго између Топаловића и Ћинића мале, код Подрумља. Старије је гробље у Лазића мали, тамо су „римска слова” (у ствари старословенска); ово друго је млађе, од пре око 100 година.

Од старине људи су слушали да је у селу Крнуле седео неки Турчин „Крњо”. На Средњем брду, које се зове још и Кулина, била је турска двоспратна кула, на месту где је сада плевњак Милана Јагодића; кад су Турци истерани, онда сагорела. У зидинама куле биле су цигле. Испод Новаковића кућа има место од старине звано Кућерине. Ту је било за време Турака Старо село звано. Ту биле велике шумурине, когод у Срему; ту бежали стари Ненадовићи. На месту где је била кула, кад су копали темеље за куће, наилазили на кости људске; камен очишћен, уништен. Ту је било гробље, или битка нека. Налазили много кремења од пушака „кремењара”, и меткове од олова, оловне кугле као врапчија јаја, са петељчицом озгор.

Деда Исаила Глувчевића (60 год.), Максим, слушао од старих да је село имало свега 12 кућа у Карађорђево време. У старој кући Глувчевића Исаило нашао копље катанско, на тавану. Било је некад у вајату на дивани, па кад растурили дрвене вајате (од тесаних брвана), онда копље склонили на таван од куће. Копље је Исаилов ујак Панта наследио од прађеда, и тако је чувано у вајату и тој старој кући. У Исаиловог деде по мајци, Максима, „било 12 пиштоља кремењара” из турског времена („остали су били на Мишару”). Били сребрњаци и прости. Овде знају за поп Луку да је на Мишару био рањен: „испао из Јеленачке шуме” (Јеленча).

Преслава села Спасовдан. Од старине била на Кулини, у Средњем брду, па пренета код школе од истеривања Турака. То место код Кулине назива се и сада Састанак.

Број становника у Крнулама је 1787 а домаћинства 322 (1948).

 

Фамилије (порекло)

Ђинића мала:

Мијаиловићи (1 к., Никољдан). Живорадов деда Васа из Босне, пре око 70-80 година; кад се делила утрина, добио место.

Рашићи (4 к., Никољдан). Све куће у Подрумљу, до џаде, помакли се уз исту греду. Стари.

Ивановићи (1 к., Ђурђиц). Из Скупљена пре 6 година учитељ Света дошао, овде седи, ту ожењен, а служба у варошици.

Ђурђевићи (5 к., Никољдан). 3 к., ниже, у Ђинића мали, 2 к., горе, навише се помакли. Порекло непознато. У Ђинића мали „кумпанија”, Цигани, све једна кућа до друге: „у камари су сви” Говоре румунски.

Тодоровићи (1 к., Аранђеловдан). Порекло непознато.

Станојевићи (4 к., Јовањдан), Кашичари, музиканти. Насељени пре око 100 година, из Каменице Шабачке (преко Драгиња).

Бимбашићи (3 к., Аранђеловдан). Две куће из Свилеуве, пре 100 година, а 1 к. од пре 29 год.

Маринковићи (7 к., Аранђеловдан 4 к., а остали Јовањдан или Петковачу славе мењају славе). Из Каменице шабачке, кад су се досељавали и други. У млађем гробљу, до друма, се сарањују. Даље, сељаци у Ђинића мали:

Савковићи (2 к., Никољдан). Стари.

Арнаутовићи (1 к., Јовањдан). Од Арнаутлука, некад са стоком на зимовање долазили.

Станишићи (10 к., Никољдан). Стари.

Перићи (1 к., Степањдан). Досељени, не зна се одакле.

Кнежевићи (7 к., Томиндан). Њихова старина из Црне Горе Црногорци, до- сељени у Карађорђево време.

Гајићи I (1 к., Јовањдан). Из Бадање Дојне дошао Михаило жени у кућу, у Петровиће.

Гајићи II (1к., Ђурђиц). Доведен из Матијевца 1920. године, довела га мати; усинио га Спасоје Ђинић.

Ђинићи (3 к., Никољдан). Борисављев (51 год.) чукунђед Ранко „Црни” доселио се „од Сјенице”. Отац Драгољуб причао Борисаву како је ђед носио пиштоље, силав неки имао. Отуд донео презиме.

Павловићи ( 4 к., Никољдан). Не знају порекло.

Јаковљевићи I (1 к., Никољдан). Стари.

Ђурић Светислав (1 к., Ђурђевдан по оцу, а Никољдан, по жени). Из Пецке пре 28 година, жени у кућу, у Јаковљевиће.

Радосављевићи (8 к., Никољдан). 1 к., у Ђинића, 7 к., у Лазића мали. Стара фамилија.

Максимовић Цветин (1 к., Ђурђиц). Пре 8 година, из Лоптања подгорског.

Мирковићи (3 к., Ђурђевдан). Непознато порекло.

Новаковићи (10 к., Тривуњдан). 4 к., у Ђинића мали, 6 к., у Средњем Брду. Од старине овде.

Павловићи II (1 к., Никољдан, по баби и по оцу). Из Каоне дошао жени у кућу, у Радовиће, пре 8 година.

Петровићи I (5 к., Јовањдан). Стари њихови су из Далмације. Неки „бели Петар” доселио, имао свега три сина, од којих су сад праунуци, пре више од 110 година. Ово презиме од два сина.

Петровићи II (1 к., Ђурђевдан по оцу, а по баби, Никољдан). Из Каоне, 1917 год., у Качаревиће.

Леонтићи (5 к., Јовањдан). Ови су такође од „белог Петра”, из Далмације, од трећег сина његовог.

Ружићи (1 к., Ђурђиц). Обрад из Белотића 1902. дошао, служио, оженио се и закућио.

Aдамовићи (1 к., Никољдан). Можда су стари.

Дабићи (1 к., Ђурђиц). Из „прека” дошао Јоца ковач, пре 60 година.

Аксентијевићи (1 к., Никољдан). Из Беле Реке, од Цера пре 40 година дошао жени у кућу, у Адамовиће.

Рутоњићи (4 к., Никољдан). „Неки Рутоња туден се населио, давно, пре 200 година.”

Топаловића мала:

Радовићи (27 к., Никољдан) 26 к. овде, 1 к. у Лазића мали. Црногорци су, преко 150 година овде.

Топаловићи (14 к., Никољдан). Из Херцеговине, преко 150 година овде. Илијиног (46 год.) чукундеда Марка и његовог брата Ранка доселио их отац; Станоје, „прађед” (био „белег” овде код школе из 1777. године).

Јовановићи ( 1 к., Никољдан). Ђока, деда Радовану, био Бошњак зидар, пре 80 година дошао.

Арсеновићи (4 к., Јовањдан). 3 к., у Средњем Брду, 1 к., овде. Ладомир, пранђед данашњих, служио и закућио дошао однекуд пре 100 година.

Гајићи III (1 к., Тривуњдан, слава његове бабе, таште од Новаковића, а и Калистрат, по ташти). Из Пејиновића пре 8 година.

Инђићи (7 к., Аранђеловдан). Љубомиров (53 год.) прачукундед Ранко из Срема, од Инђије. Имају фамилију тамо.

Поповићи (1 к., Степањдан). Радоје из Ужица, жени на имање у Топаловиће, пре 35 година.

Павловићи III (1 к., Никољдан). Из Матијевца, пре 15 година. Служио па остао на мало земље и кућице; добио земљу од Живојина Радовића, па ће и његову славу узети Никољдан.

Урошевићи (4 к., Никољдан). Панта из Босне, пре 80 година. (Седморо онда пребегло).

Гачићи (1 к., Аранђеловдан). Из Заблаћа, пре 25 година. Купио земљу од Радовића.

Глувчевићи (3 к., Никољдан). Исаилов (60 год.) отац Љубинко из Румске, од Грујића, доведен 1880. године у Глувчевиће. Стари Глувчевићи, изумрли по мушкој линији, из Херцеговине дошли. Исаилов деда по мајци (Иконији) је Максим, рођен 1837., а погинуо 1876. у рату; Максимов отац је Петар, а Петров отац Никола; он дошао из Херцеговине, избегао од Турака. У старој кући Глувчевића Исаило нашао копље катанско. Од Исаиловог оца Љубинка, од друге жене из Јаловика, од Радовановића, су оне друге две куће Глувчевића.

Велимировићи (1 к., Аранђеловдан). Миленко из Куница, од Ваљева (до Поћуте), 1920. године жени у кућу, у Глувчевиће.

Аврамовићи (4 к., Јовањдан). Бошњаци су, деда Јеврем пре 80 година дошао.

Мала Средње Брдо:

Матићи (1 к., Ђурђиц). Из Риђака, пре 80 година. Светозаров отац Владимир донет од четири године, посињен у Мирковиће. Владимиров деда поп Маринко, у Риђакама.

Јагодићи (7 к., Ђурђиц). 5 к., овде, 2 к., у Лазића мали. Миланов (61 год.) деда Вук са пранбабом Јагодом из Јадра дошао.

Пантелићи (6 к., Никољдан). Домороци. Фамилија са Ненадовићима.

Лазића мала:

Глигорићи (6 к., Ђурђевдан). Стари.

Иванковићи (1 к.). 6 овде, 1 к. у Вулетића мали. Најстарија фамилија.

Лазићи (15 к., Ђурђевдан). Стари.

Антоновићи (1 к., Ђурђевдан). Ката из Козарице, а муж пок. Матија (има децу), из Славоније, пре 30 година као дечко, преко Шапца, као тишлер, дошао.

Косанићи (1 к., Ђурђевдан). Стара фамилија.

Јаковљевићи II (5 к., Пантелијиндан). Пранђед Илија као терзија дошао однекуд.

Спасојевићи I (7 к., Никољдан). Досељени, непознато одакле.

Спасојевићи II (1 к., Ђурђиц). Непознато одакле су.

Протићи (2 к., 1 к. очеву славу Никољдан, друга држи старчеву славу, Ђурђиц). Из Брдарице, пре 25 година.

Филиповићи (3 к., Ђурђиц). Непознато.

Милићевићи (1 к., Ђурђиц). Не знају порекло.

Остојићи (1 к.). Баба Јелена из Лојаница, од Остојића по мужу, 1920. (сама).

Грујичићи (1 к., Јовањдан). Из Великог Бошњака, пре 60 година.

Глишићи ( 4 к., Ђурђевдан). Не знају порекло.

Акимова Живка (1 к.). Она из Јаловика, презиме по мужу, Русу Павлу, 1919, од Врангелове армије.

Митровићи (2 к., Јовањдан). Милорадов отац Јеротије из Осечине (ваљеваске), пре 70 година, купио имање.

Чобићи (2 к., Аранђеловдан). Не знају порекло.

Степановићи (1 к., Ђурђиц). Из Бадовинаца, из Мачве. Милошев (75 год.) деда Велимир, био опанчар у Шапцу, па дошао овде на бабино имање, оженио се баба Шујом пре више од 110 година. Баба била удовица, мужа јој Турци убили. Она бежала од Турака у Јаругу.

Вулетића мала (од Гробља):

Ђурићи (3 к., Тривуњдан). Њихов деда Павле из Брдарице, пре 100 година, од Настића – Тодића.

Илићи (6 к., Ђурђевдан). Од старине.

Крстићи (2 к., Ђурђевдан). Не зна се да су досељени.

Јоксимовићи (2 к., Ђурђиц). Стари.

Малешевићи (9 к., Ђурђиц). 8 к. овде, 1 к. у Средњем Брду. Имају фамилију у Варној и у Голој Глави.Неки Малеш дошао.

Трифуновићи (1 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Петровићи III (1 к., Аранђеловдан). Владисављев деда Иван из Бадање Доње, пре 100 година.

Ненадовићи (9 к., Никољдан). Живков (69 год.) отац Јелесија, деда Павле, прадеда Ненад; он био домородац, био ту под Турцима, звали се Пантелићи (вид. Средње Брдо, тамо Пантелићи).

Сремчићи (1 к., Никољдан). Из Срема дошао Ненадов отац пре 100 година. — Павловићи IV (6 к., Ђурђиц). Стари.

Вулетићи (23 к., Лазаровдан). 5 к. у Лазића мали, на старини, 18 к. у Вулетића мали. Старином су Црногорци. Од њих су Јованићи.

Савићи (1 к., Лазаровдан слава на имање, а по оцу св. Никола). Милорад дошао од Ниша, из села Семче, пре 10 година, као циглар.

Лекића мала:

Лекићи (13 к., Ђурђевдан). 6 к. у Вулетића мали, 7 к. у Лекића мали. Дамјанов (36 год.) чукундеда Станоје, а Станојев отац или деда дошао из Црне Горе.

Јовановићи (4 к., Лазаровдан). Фамилија са Вулетићима одвојили се по баби Јовани.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 145-150), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Slavica Milurovic

    Nazalost skoro 40 god.nisam bila u Krnulama…Radovici :Snezana Nado Milenko javite se…

  2. Milka

    Nazalost najstarija familija u Krnulama Ivankovic nije napisano da slave Djurdjic, svima upisano a oni kao da nemaje slavu