Poreklo stanovništva sela Krnić, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na dva „kraja”, sa više „mala”, po familijama: jedan kraj je do Jalovika: „ovaj kraj” (Vidići, Stepanovići, Dukići i dr.); drugi kraj je do Jazovnika „onaj kraj”, tamo do Pištala (Gajići, Gačića mala i drugih). Između te dve male je Veliki bunar u jaruzi, u ravni. Tu je i „Vodica” (tu obeležen krst na karti, stara crkva bila Sv. Ilije, a vodica je o Ilindanu). Uopšte u poslednje vreme, sa novim deobama posle narodnooslobodilačkog rata, većina novih domaćinstava izi- laze „u njive”. Tako postaje novo rasturanje sela, pored ušora- vanja kraj drumova i puteva.
Potoci su: Bunarine (ide u Mesarce) i Dubrave, koji se sastaje u Mesarcima sa potokom Bunarine. Površ između potoka Bunarine i Dubrave disecirana potokom Dubrave koji dolazi sa Krnićkog Brda, koje se diže u višu gredu, klif.
Bunari pod klifom, „Kod lipe”, 32 m dubine dole, niže oko 20 m. Inače u selu je plitka voda, na 4-6 metru dubine.
Ispod Krnića, do Suvog Sela, mesto zvano Dubrava, bilo zagrađeno; tu selo Krnić teralo svinje na žirenje; tu su bile kapije poteske; selo postavljalo stražu pred potes Dubravu, i niko nije mogao proći kolima kroz Dubrave, zbog ograda.
Stari pričali da je ime selu po nekom „Krnji ajduku” davno, „u tursko vreme ajdukovao”. Na mestu zvanom Kuline, ispod krnićkog groblja idući Debrcu, sad zvano mesto Bubanja bila je turska kula; tu „sedeo neki turski paša subaša”. I Krnja hajduk se s njim zdravio, a onda ga ubio, pa posle istog dana i sam Krnja poginuo. Po tome ostalo ime selu.
Crkva je građena 1939. (zato nije uneta u kartu); groblje je jedno, iza crkve, na pola kilometra idući Debrcu. Slava crkvena Velika Gospojina. Bila je nekad crkvica u selu kod Popovića kuća, na mestu zvanom Veliki Bunar (Popovići držali do skoro krst mesingani iz te crkve) u sred sela Krnića. Tu selo slavi Ilindan, tu se lomi kolač, i vašar održavai danas. Oko lipe i spomenika Miloju Dragiću, poginulom 1912. god. na Bakarnom Gumnu, obilazi litija na Spasovdan. Svuda su lipe na raskrsnicama.
Groblje iza crkve je vrlo staro; vadili kamenje staro preko 100 do 200 godina i stavljali u temelje crkve. („Sve rimska i turska slova”!). Ovde nema madžarskog groblja, ono je u Suvom selu
Do Krnića. Na granici između Krnića i Jazovnika, na mestu zvanom Pištala, seljaci nalazili cigle „učetvrt koliko knjiga”, testije, sulundare od zemlje. Isto na mestu zvanom Petkovac, na granici Krnića i Vlasanice, nalazili velike cigle po pola metra u prečniku (i danas to mesto zovu „cigljana” Petkovac); tu nalazili turske talire, „bele pare”; tu su i dva bunara „madžarska”, jedan je u ataru Krnića, a drugi u ataru Vlasanice, na razdaljini od 20 m; bunari imali temelje i zidove drvene, pa pre 60 godina ozidani kamenom. Između Krnića i Vlasanice, još raste staro cveće (perunika, petlovo perje, ruže, jorgovan) i danas raste u šumi. Kamen oštećen, a cveće još raste!
Od starih zapamtili: Janko Katić poginuo u ataru Krnića na Dugim njivama, kod Bele Vode, na mestu zvanom Cerovica, 1804. godine; tukao se s Turcima, tu vodio borbu, tu i poginuo; to je bilo na dve godine pre no je i Vasa Čarapić vodio borbu na Beogradu; u Krniću, do Jalovika, iza Stepanovića, ima mesto zvano Jankovo kućište (tu bio Janko pre ustanka, sa sinovima). I u Vlasanici ima mesto zvano Jankovo kućište.
Broj stanovnika u Krniću 955 a broj domaćinstava 179 (1948).
Poreklo stanovništva
Idući od Debrca i Vlasanice od Petkovca, „Onaj kraj” ili Stepanovića mala:
Stepanovići (8 k., Lučindan). Radisavljev (66 god.) pradeda Stepan došao iz „te krajine odakle su i preci Stepe Stepanovića” (general Stepa iz Kumodraža, a tamo njegovi naseljeni „odozgora” Crna Gora ili Hercegovina). Brat pradede Stepana, Čola, otišao u Jalovik gde osnovali Čolića malu. I sad se zovu pobratimi.
Đorđevići (3 k., Stevandan). Možda stari, ovde od ranijeg vremena.
Gluvići (1 k., Nikoljdan). Doseljeni, ne znaju odakle, odavno.
Mijailovići I (6 k., Jovanjdan). Najstarija doseljena familija u Krniću tako pričali stari.
Mijailovići II (1 k., Đurđevdan). Iz Vlasanice pre 30 godina; kupili parče zemlje.
Vidići (5 k., Nikoljdan). Od baba Vide ostala familija ona bila „domaćin”. Od „paše” dobila zemlju, „najbolju” bila pametna i lepa.
Jankovići (3 k., Lučindan). Stari; možda su bili ista familija sa Stepanovićima.
Spasojevići (2 k., Đurđevdan), Nepoznato poreklo.
Pop-Isailovići (3 k., Đurđevdan). Od nekog popa Isaila, iz vremena Karađorđa.
Đukići (6 k., Nikoljdan). Miloradov (70 god.) pradeda Đoka, sa Karađorđem vojevao, bio po šumama. Turci mu tri puta kuću palili.
Nešići (15 k., Nikoljdan). 3 k., dole u Dubravi, a 12 k. ovde, iznad sela. Stara familija. Živankov (31 god.) pradeda Ranko, a Rankov otac Grujica. Pamti se kad su, pre Ranka, bili jedna kuća, a onda tri kuće za vreme Ranka. Jedan od Nešića, Blagoje, izišao sa kućom pre 37 godina, „nanjive”, na levoj strani doline Bunarine, niže sastava joj sa Dubravom i Koševcem. — Jovičići (4 k., Nikoljdan). Stara familija.
Anđelići (3 k., Jovanjdan). Stara familija.
Markovići (3 k., Đurđic). Stari pričali da je kod njih sedeo pop Karan, vršio službu u staroj daščari u Jaloviku (kao ovde bio privremeno pre no što će se odseliti u Jalovik).
Popovići (5 k., Jovanjdan). Domoroci. Po nekom popu Maksimu.
Isailovići (11 k., Jovanjdan). Lazarev (61 god.) čukunded Isailo on bio domorodac u vreme ustanka. Pod Turcima bila im kuća u jaruzi, u potoku, malo niže od Velikog Bunara. Jedan od Isailovića, Božidar, od pre četiri godine izišao na njive svoje sa kućom, na mesto zvano Preseka, a do nje, nad Dubravom, Metovo Brdo.
Dročići (15 k., Đurđic). Iz Dročina kod Valjeva, u dva maha se doselili: prvo Mijailo tu „kolebu opravio” („tada je budak bio tapija koliko opraviš, toliko možeš ziratiti”); zatim i Damjan, od iste familije. Dimitrijev (40 god.) pradeda Aleksa, njegova braća Vasilije i Nikola, a oni od Mijaila i njegovog brata Damjana. Drugi, „onaj kraj” ili Gačića mala:
Stevanovići (8 k., Jovanjdan). Nepoznato poreklo.
Jeremići (10 k., Jovanjdan). Bili jedna familija sa Stevanovićima. Dobrosavljev (63 god.) čukunded Jeremija; njega ili nekog njegovog Turci ubili na Mišaru. Kad su se Stevanovići odelili, uzeli drugo ime.
Dosići (2 k., Jovanjdan). Doseljeni odnekud. Oni su od Gačića familije, pa po nekoj baba Dosi prozvani Dosići.
Brankovići (8 k., Nikoljdan). Bili nekad jedna kuća, od njih bio Sima ajduk, presretao Turke kod Markovog groba, na Gomilici, baš kod Ciganskog groblja. Tu, na istom mestu gde su, u jaruzi, više Velikog bunara, izorali „rušve” (zlatne pare) bile u nekom grnčetu, presekli ga plugom; to bilo u vreme Sime hajduka.
Kojići (1 k., Jovanjdan). Čukunded Koja borio se protiv Turaka. Ne znaju za starije.
Kovandžići (2 k., Ilindan). Slavili crkvenu slavu. I oni bili u jaruzi do Velikog Bunara, višePlavinca.
Simeunovići (3 k., Nikoljdan). Živojinov (56 god.) pradeda Simeun. Ne znaju poreklo.
Tomići (4 k., Jovanjdan). Bili jedna familija sa Isailovićima. Odvojili se prezimenom od Tome, tad se podelili.
Dimitrijevići (1 k., Nikoljdan). Od Jalovika, iz familije Dimitrijevića (Vračarića), tu što su do Kisele vode, od pre 100 god.
Krsmanovići (1 k., Jovanjdan). Krsman, Isailo, Toma, Koja i Maksim petoro braće, sve iz jedne kuće; od njih ovi, Isailovići, Tomići, Kojići i Maksimovići (koji se sada zovu Popovići) i sad se ne uzimaju.
Gačići (16 k., Jovanjdan). Od Gače bio ovde pre Karađorđa. Od Gače sin Matija, od Matije Vasa, od Vase Miloje, od Miloja Milan, koji sada ima 73 god. Milanov sin Velimir (40 god.) otišao ženi u kuću, u Jazovnik. Gačin unuk Vasa bio 12 godina buljubaša kod knjaza Miloša.
Gajići (9 k., Đurđic). Doseljeni, ne pamte odakle, pre Karađorđa.
Nikolići (4 k., Alimpije). Doseljeni, preko 100 godina, ne znaju odakle.
Todorovići (6 k., Nikoljdan). Radovanov (61 god.) pradeda Teodor. Nepoznato odakle doseljeni.
Đokić Stanimir (1 k., Nikoljdan). Iz Brdarice, pre 20 godina, u Jeremiće, prizetio se.
Andrić Svetozar Cveja (1 k., Aranđelovdan). Iz Oglađenovca (više Koceljeve), pre 20 godina kao šegrt došao kod opančara Dušana Markovića (od onih što su tri kuće Markovića).
Savić Veljko (1 k., Avramije). Iz Ljubovije (Azbukovica); 1901. kupio ovde zemlju i načinio kafanu.
Radovanović Živko (1 k., Nikoljdan). Iz Miličinice, 1924, ženi u kuću, u Brankoviće.
Jeremić Dragoljub (1 k., Alimpije, a babina slava Đurđevdan). Iz Beljina, pre 25 godina, u Pop-Isailoviće, prizetio se.
Vilotić Dragoljub (1 k., Đurđic, po babi). Iz Grabovca, od Obrenovca, 1947, u Gajiće, ženi u kuću.
Danilović Vasilije (1 k., Nikoljdan). Iz sela Sivčine, od Ivanjice, pre 29 godina, u familiju Isailovića.
Antonijević Pavle (1 k. Nikoljdan). Iz Lelića, od Valjeva, 1935. kao momak, kod Purića; sad šnajder (pre bio abacija).
Branković Borisav (1 k., Đurđevdan). Iz Draginja došao kao momak kod Purića, 1935, pa sazidao kuću. Sad živi u Šapcu.
Purić Mijailo, poreklom iz Družetića valjevskog, kao trgovac u Šapcu ovde sagradio dućane, magacin, čardak, štale 1935. Trgovao manufakturnom robom, gvožđe i bakaluk držao, kupovao i „ranu”; kod njega prednji radili.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 156-160), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)