Порекло презимена, село Крнић (Владимирци)

16. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Крнић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на два „краја”, са више „мала”, по фамилијама: један крај је до Јаловика: „овај крај” (Видићи, Степановићи, Дукићи и др.); други крај је до Јазовника „онај крај”, тамо до Пиштала (Гајићи, Гачића мала и других). Између те две мале је Велики бунар у јарузи, у равни. Ту је и „Водица” (ту обележен крст на карти, стара црква била Св. Илије, а водица је о Илиндану). Уопште у последње време, са новим деобама после народноослободилачког рата, већина нових домаћинстава изи- лазе „у њиве”. Тако постаје ново растурање села, поред ушора- вања крај друмова и путева.

Потоци су: Бунарине (иде у Месарце) и Дубраве, који се састаје у Месарцима са потоком Бунарине. Површ између потока Бунарине и Дубраве дисецирана потоком Дубраве који долази са Крнићког Брда, које се диже у вишу греду, клиф.

Бунари под клифом, „Код липе”, 32 m дубине доле, ниже око 20 m. Иначе у селу је плитка вода, на 4-6 метру дубине.

Испод Крнића, до Сувог Села, место звано Дубрава, било заграђено; ту село Крнић терало свиње на жирење; ту су биле капије потеске; село постављало стражу пред потес Дубраву, и нико није могао проћи колима кроз Дубраве, због ограда.

Стари причали да је име селу по неком „Крњи ајдуку” давно, „у турско време ајдуковао”. На месту званом Кулине, испод крнићког гробља идући Дебрцу, сад звано место Бубања била је турска кула; ту „седео неки турски паша субаша”. И Крња хајдук се с њим здравио, а онда га убио, па после истог дана и сам Крња погинуо. По томе остало име селу.

Црква је грађена 1939. (зато није унета у карту); гробље је једно, иза цркве, на пола километра идући Дебрцу. Слава црквена Велика Госпојина. Била је некад црквица у селу код Поповића кућа, на месту званом Велики Бунар (Поповићи држали до скоро крст месингани из те цркве) у сред села Крнића. Ту село слави Илиндан, ту се ломи колач, и вашар одржаваи данас. Око липе и споменика Милоју Драгићу, погинулом 1912. год. на Бакарном Гумну, обилази литија на Спасовдан. Свуда су липе на раскрсницама.

Гробље иза цркве је врло старо; вадили камење старо преко 100 до 200 година и стављали у темеље цркве. („Све римска и турска слова”!). Овде нема маџарског гробља, оно је у Сувом селу

До Крнића. На граници између Крнића и Јазовника, на месту званом Пиштала, сељаци налазили цигле „учетврт колико књига”, тестије, сулундаре од земље. Исто на месту званом Петковац, на граници Крнића и Власанице, налазили велике цигле по пола метра у пречнику (и данас то место зову „цигљана” Петковац); ту налазили турске талире, „беле паре”; ту су и два бунара „маџарска”, један је у атару Крнића, а други у атару Власанице, на раздаљини од 20 m; бунари имали темеље и зидове дрвене, па пре 60 година озидани каменом. Између Крнића и Власанице, још расте старо цвеће (перуника, петлово перје, руже, јоргован) и данас расте у шуми. Камен оштећен, а цвеће још расте!

Од старих запамтили: Јанко Катић погинуо у атару Крнића на Дугим њивама, код Беле Воде, на месту званом Церовица, 1804. године; тукао се с Турцима, ту водио борбу, ту и погинуо; то је било на две године пре но је и Васа Чарапић водио борбу на Београду; у Крнићу, до Јаловика, иза Степановића, има место звано Јанково кућиште (ту био Јанко пре устанка, са синовима). И у Власаници има место звано Јанково кућиште.

Број становника у Крнићу 955 а број домаћинстава 179 (1948).

 

Порекло становништва

Идући од Дебрца и Власанице од Петковца, „Онај крај” или Степановића мала:

Степановићи (8 к., Лучиндан). Радисављев (66 год.) прадеда Степан дошао из „те крајине одакле су и преци Степе Степановића” (генерал Степа из Кумодража, а тамо његови насељени „одозгора” Црна Гора или Херцеговина). Брат прадеде Степана, Чола, отишао у Јаловик где основали Чолића малу. И сад се зову побратими.

Ђорђевићи (3 к., Стевандан). Можда стари, овде од ранијег времена.

Глувићи (1 к., Никољдан). Досељени, не знају одакле, одавно.

Мијаиловићи I (6 к., Јовањдан). Најстарија досељена фамилија у Крнићу тако причали стари.

Мијаиловићи II (1 к., Ђурђевдан). Из Власанице пре 30 година; купили парче земље.

Видићи (5 к., Никољдан). Од баба Виде остала фамилија она била „домаћин”. Од „паше” добила земљу, „најбољу” била паметна и лепа.

Јанковићи (3 к., Лучиндан). Стари; можда су били иста фамилија са Степановићима.

Спасојевићи (2 к., Ђурђевдан), Непознато порекло.

Поп-Исаиловићи (3 к., Ђурђевдан). Од неког попа Исаила, из времена Карађорђа.

Ђукићи (6 к., Никољдан). Милорадов (70 год.) прадеда Ђока, са Карађорђем војевао, био по шумама. Турци му три пута кућу палили.

Нешићи (15 к., Никољдан). 3 к., доле у Дубрави, а 12 к. овде, изнад села. Стара фамилија. Живанков (31 год.) прадеда Ранко, a Ранков отац Грујица. Памти се кад су, пре Ранка, били једна кућа, а онда три куће за време Ранка. Један од Нешића, Благоје, изишао са кућом пре 37 година, „нањиве”, на левој страни долине Бунарине, ниже састава јој са Дубравом и Кошевцем. — Јовичићи (4 к., Никољдан). Стара фамилија.

Анђелићи (3 к., Јовањдан). Стара фамилија.

Марковићи (3 к., Ђурђиц). Стари причали да је код њих седео поп Каран, вршио службу у старој дашчари у Јаловику (као овде био привремено пре но што ће се одселити у Јаловик).

Поповићи (5 к., Јовањдан). Домороци. По неком попу Максиму.

Исаиловићи (11 к., Јовањдан). Лазарев (61 год.) чукундед Исаило он био домородац у време устанка. Под Турцима била им кућа у јарузи, у потоку, мало ниже од Великог Бунара. Један од Исаиловића, Божидар, од пре четири године изишао на њиве своје са кућом, на место звано Пресека, а до ње, над Дубравом, Метово Брдо.

Дрочићи (15 к., Ђурђиц). Из Дрочина код Ваљева, у два маха се доселили: прво Мијаило ту „колебу оправио” („тада је будак био тапија колико оправиш, толико можеш зиратити”); затим и Дамјан, од исте фамилије. Димитријев (40 год.) прадеда Алекса, његова браћа Василије и Никола, а они од Мијаила и његовог брата Дамјана. Други, „онај крај” или Гачића мала:

Стевановићи (8 к., Јовањдан). Непознато порекло.

Jеремићи (10 к., Јовањдан). Били једна фамилија са Стевановићима. Добросављев (63 год.) чукундед Јеремија; њега или неког његовог Турци убили на Мишару. Кад су се Стевановићи оделили, узели друго име.

Досићи (2 к., Јовањдан). Досељени однекуд. Они су од Гачића фамилије, па по некој баба Доси прозвани Досићи.

Бранковићи (8 к., Никољдан). Били некад једна кућа, од њих био Сима ајдук, пресретао Турке код Марковог гроба, на Гомилици, баш код Циганског гробља. Ту, на истом месту где су, у јарузи, више Великог бунара, изорали „рушве” (златне паре) биле у неком грнчету, пресекли га плугом; то било у време Симе хајдука.

Којићи (1 к., Јовањдан). Чукундед Која борио се против Турака. Не знају за старије.

Кованџићи (2 к., Илиндан). Славили црквену славу. И они били у јарузи до Великог Бунара, вишеПлавинца.

Симеуновићи (3 к., Никољдан). Живојинов (56 год.) прадеда Симеун. Не знају порекло.

Томићи (4 к., Јовањдан). Били једна фамилија са Исаиловићима. Одвојили се презименом од Томе, тад се поделили.

Димитријевићи (1 к., Никољдан). Од Јаловика, из фамилије Димитријевића (Врачарића), ту што су до Киселе воде, од пре 100 год.

Крсмановићи (1 к., Јовањдан). Крсман, Исаило, Тома, Која и Максим петоро браће, све из једне куће; од њих ови, Исаиловићи, Томићи, Којићи и Максимовићи (који се сада зову Поповићи) и сад се не узимају.

Гачићи (16 к., Јовањдан). Од Гаче био овде пре Карађорђа. Од Гаче син Матија, од Матије Васа, од Васе Милоје, од Милоја Милан, који сада има 73 год. Миланов син Велимир (40 год.) отишао жени у кућу, у Јазовник. Гачин унук Васа био 12 година буљубаша код књаза Милоша.

Гајићи (9 к., Ђурђиц). Досељени, не памте одакле, пре Карађорђа.

Николићи (4 к., Алимпије). Досељени, преко 100 година, не знају одакле.

Тодоровићи (6 к., Никољдан). Радованов (61 год.) прадеда Теодор. Непознато одакле досељени.

Ђокић Станимир (1 к., Никољдан). Из Брдарице, пре 20 година, у Јеремиће, призетио се.

Андрић Светозар Цвеја (1 к., Аранђеловдан). Из Оглађеновца (више Коцељеве), пре 20 година као шегрт дошао код опанчара Душана Марковића (од оних што су три куће Марковића).

Савић Вељко (1 к., Аврамије). Из Љубовије (Азбуковица); 1901. купио овде земљу и начинио кафану.

Радовановић Живко (1 к., Никољдан). Из Миличинице, 1924, жени у кућу, у Бранковиће.

Јеремић Драгољуб (1 к., Алимпије, а бабина слава Ђурђевдан). Из Бељина, пре 25 година, у Поп-Исаиловиће, призетио се.

Вилотић Драгољуб (1 к., Ђурђиц, по баби). Из Грабовца, од Обреновца, 1947, у Гајиће, жени у кућу.

Даниловић Василије (1 к., Никољдан). Из села Сивчине, од Ивањице, пре 29 година, у фамилију Исаиловића.

Антонијевић Павле (1 к. Никољдан). Из Лелића, од Ваљева, 1935. као момак, код Пурића; сад шнајдер (пре био абација).

Бранковић Борисав (1 к., Ђурђевдан). Из Драгиња дошао као момак код Пурића, 1935, па сазидао кућу. Сад живи у Шапцу.

Пурић Мијаило, пореклом из Дружетића ваљевског, као трговац у Шапцу овде саградио дућане, магацин, чардак, штале 1935. Трговао мануфактурном робом, гвожђе и бакалук држао, куповао и „рану”; код њега предњи радили.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 156-160), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.