Poreklo stanovništva sela Korman, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Od starine selo se deli na Gornju i Dojnu malu. Deli ih put sa džade od Lojanica za Žabar.
Selo je drukčijeg tipa od ostalih: na istoj površi, skupljeno oko jednoga puta skoro ušoreno. Prema glavnom putu su kuće, iza njih na kućnome placu uz okućnicu voće, bašte, njive, nekad u kompleksu i čitavih 5-6 ha, a u Mirka Starčevića, u Dojnoj mali, 12 ha zajedno (svega 60 ari odvojeno), slično i u Ljube Nikolića u Dojnoj mali takođe.
Staro središte sela bilo kod Groblja na Vodici tu bile zavetine. Sada kod doma kulture u Gornjoj mali. Kod Vodice gde držao Korman zavetine u Dojnoj mali, kod Đurića tu bio veliki hrast, oko jedan i po metar u prečniku, star preko 300 godina.
Preko Dobrave kad su Turci još vladali bila crkva u Širokom, pre podizanja oridske crkve. Ispod Stražijevca bilo staro kormansko groblje, kod oridske crkve, pa preneto sad skoro pod selo (ispod Dojne male). Kad su kopani temelji na Oridu za sudnicu (izgorela), onda našli zemljanu đulad, više komada. U Širokom blizu „crkvice”, našao velike uzengije Živković Dragomir na svojoj njivi. A u Livadama više Širokog, opet u blizini crkvice, nalazili i grobove ljudske kosti iskopavali. Podrumine su na mestu zvanom Široko; tamo bili zbegovi stari, iz turskog vremena pre ustanka za sela Žabar, Korman, Mišar, Jelenču, Malu Vranjsku, Pocerski Pričinović (Odžino selo). Stari pričali da pop Luka Lazarević u boju na Mišaru napao Turke konjicom iz Jelenačke šume.
U tesnacu kormanskom u dolini Dobrave pred izlazom u savsku ravnicu (baš ispod vodenice Topuzovače iz Predvorice) bile su 4 vodenice: jedna mišarska (poredovnička), prva do Topuzovače, druga kormanska (poredovnička) obe propale od povodnja pre rata; a ispod ovih Pantelića vodenica, braće iz Kormana i četvrta Cincarevića sa Orida i ona propala. Stoga sada, pored Tupuzovače iz Predvorice, samo još jedna kormanska vodenica braće Pantelića (obnovljena pre 30 godina). Stare turske vodenice bile svega dve: Topuzovača i mišarska (odmah sniže, na ulazu u tesnac).
Dolapa ima u Kormanu 24, zajedno sa Oridom. Prve dolape podigli Pantelići, zvani Adžići, i Mijailovići. Ovi dolapi podignuti još pre oko 60 godina; oba podigao neki Bugarin Danko.
U selu 77 kuća i 416 stanovnika.
Familije. Gornja mala:
Živkovići-Sokolovići (11 k., Jovanjdan). Savin (43 god. on predsednik MO Orid) čukunded Živko iz Sokola zato se prezivali Sokolovići. Živko imao brata Matiju od njega su Matići u Dojnoj mali, takođe zvani Sokolovići. Isti rod sad tamo samo jedno žensko čeljade.
Mijailovići (18 k., Alimpije) od jednog porekla, jedan „stub”. U Gornjoj mali 15 k., u Donjoj mali 3 k. Jedna kuća „baška” „na Oridu”. Došao Ćira Ćirić iz Majinovića, ispod Medvednika, i doveo tri sina, pre Mišarske bitke. Ćirin unuk Ilija, kao barjaktar, bio u boju na Mišaru. Mijailo, Nikola i Stevan tri rođena brata došla, tri sina Ćirina. Od njih su sad tri familije: Nikolići i Stevanovići u Dojnoj, i Mijailovići u Gornjoj mali. Oni otud iz Majinovića do skoro raspitivali za ove.
Pantelići zvani Adžići (10 k., Jovanjdan). 6 k. ovde u Gornjoj mali, a 4 k. u Dojnoj. Starci nisu nikada čuli za ove da su doseljeni ni da su starosedioci. I oni se svakako doselili kad i ostali.
Arsenović Jezdimir (1 k., Jovanjdan). Iz Mrđenovca. Preko 50 godina kako njegov otac Stepan ušao u kuću Mijailovića (Alimpija) i sad u Mrđenovcu ima Arsenovića.
Tormanovići (1 k., Stepanjdan). Filipov otac Imre došao kao Šokac pre 60 godina služio. Slavu uzela njegova deca Filip, Ivan i Milan i žena Francika korela ga deca zbog slave; uzeli treći dan Božića kad ima mesa.
Subotić Milenko (1 k., Nikoljdan). Od Ljubovije 1945.
Dojna mala:
Nikolići (10 k., Alimpija slavi 8 k., a Jovanjdan 2 k.) Oni su rod Mijailovića iz Majinovića.
Stevanovići (4 k., Alimpije) isti rod kao Nikolići I i Mijailovići.
Nikolići II (2 k., Jovanjdan). Iz Prova došao u familiju Nikolića I otac Janka, Miladina i Rajka pre oko 100 godina.
Kostići (2 k., Mitrovdan). Oni su iz sela Buf blizu Bitolja odnosno Lerina; 1892. došli kao testeraši i tu od Kovanovića iz Orašca kupili imanje i naselili se.
Nedeljkovići ( 1 k., Mitrovdan). Zajedno sa Kostićima došli iz sela Buf. Oko 15-20 godina živeli u jednoj kući, pa se posle razdelili. Kostiće i Nedeljkoviće zovu „Goge”.
Starčevići (2 k., Alimpije). Misli se da su stari, da su „oni prvi u ovom selu zakopani”. Miloš, otac Mikaila, Luke i Ljubinka, zvan “Durgić”.
Jankovići (3 k., Nikoljdan). Ne zna se poreklo. Misle da su stariji od drugih.
Đurići (1 k., Đurđevdan). Iz Bosne pre oko 70 godina došao Mile ovde, preko Žabara, gde su najpre služili.
Milankovići (1 k., Đurđevdan). Zvali se Rvatići. Miloš Rvat, umro „švapskog rata” 1916. star oko 70 godina, doseljen pre oko 80 godina sa bratom iz Preka, iz Hrvatske.
Banići (2 k., Mratindan). Iz Jalovika pre oko 100 godina. Ima Banića i sad tamo.
Despotovići (1 k., Aranđelovdan). Iz Drenovca mačvanskog 1897. Jevrem došao dobio 25 ari od majčine familije iz Nikolića.
Damjanovići (2 k., Lazareva subota). Njihov otac Ilija služio Topuzovića Simu u Predvorici; otuda pre 50 godina ovamo, a u Predvoricu iz Bosne pre oko 70 godina.
Dimitrijevići zvani Cukići (3 k., Jovanjdan). Kosta i njegovi sinovi Živojin, Sreten i Nikola. Kosta bio baštovan u Radenkoviću (Mačva) i otuda ovamo 1899. Stariji sinovi Živojin i Sreten rođeni u Radenkoviću. Zovu ih Bugarima.
Vasiljevići (1 k., Jovanjdan). Milan iz Drenovca, pre 50 godina ušao u kuću Matića zvanih Sokolovića. Od Milana sin Milorad.
Izumrle familije sve iz turskog vremena, bile tu pre Starčevića, su: Turalovići, Lazići, Šećerovići i dr. Ostala priča: ”Kad je bio vašar u tursko vreme na Dolini (gde su sad Vladimirci), onda izišao jedan Turčin i pozvao: ko sme od Vlaha (Srbi tako Srbe zovu bosanski Turci) da se porve s njim. Ko koga obori da ga zakolje. Onda jedan od Turalovića ili Lazića izumrlih familija iz Kormana, izišao Turčinu na megdan, oborio, i nije ga zaklao; nisu dali ostali Turci.”
Petar Đorđević, baštovan, iz Bugarske, iz Trnova bio u Kormanu pre 35 godina, oko 5-6 godina kao pečalbar.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 87-90), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)