Порекло презимена, село Каона (Владимирци)

16. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Каона, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одувек главни део села и најстарији, био Павловића мала на терасама и на темену косе, с леве стране Каонске реке; на истој коси, од Месног народног одбора, почев од Васића и Мићића кућа, идући теменом косе за Драгиње, је Лазића мала (идући у правцу Беле Главице (301 m) ; а у продужењу Лазића мале долази у истом правцу Глигорића мала (ова последња још више разређена, до Беле Главице); у средини је Лазића мала, док Павловића мала све до нижих тераса. Преко Каонске реке су две мале: Перића мала или Крајњани уврх Широке Равни највише терасе језерске речне под Лепим брдом и Буковцем; а у близини данашњег манастира каонског Светог Арханђела, јесте мала Прњавор свакако старо манастирско село, имање. Била су измењена имања манастира и сељака из Прњавор мале, као „старо воће” Петровића, што је сада манастирско имање, ближе манастиру; Петровић уступио своју земљу ближе мали Прњавор. Иначе овде не знају о имену и мали ништа ближе.

Границе атара каонског: према Мровској Грујин гроб (белег, курјак га растргао, у турско време), Крушке; према Ћуковинама Бељина Главица, па онда спрам Козарице џада, окружујући манастирску шуму; према Драгињу Столице (291 m) и Буковац; према Белотићу Тепо брдо и Соколовац.

Са њиве зване Воћина односно места званог Требежине, с леве стране Каонске реке, над воденицом Глишића (више места званог Језеро), поглед на Лепо брдо. Под Лепим брдом куће Марковића, над кућама забран Петровића. Изнад проширења с ливадама су терасе Чардачине, под Марковићима; преко реке у теснацу, под шумом, Водица. А уврх косе, с друге стране реке, коса са Тазића малом, и уврх ње, Главица са Јабланом; преко ње шума Бељина Главица; даље позади два брда под шумом, а уврх ових Козарица. Испод гробља има, на нижој тераси, бара Смрдан под високим шеваром.

С леве стране долине Каонске реке, 45 m, над реком, испод темена високе терасе, под Месним одбором Каоне који на темену косе преко 200 m поглед на Лепо брдо а.в. 240 m. Под њиме у а.в. 200 m највиша речна тераса која наниже пређе у језерски стадијум пиносавски од 195 m. Та се висока речна тераса, која се веже за језерску на темену нижих коса овде под Лепим брдом, зове Широка раван; ту је Перића мала каонска (звана и Крајњани. Под Широком равни још две терасе: средња веома типична, у теснацу. С ове стране реке на тој нижој тераси, између потока, две групице кућа Павловића мале (ниже су Јовановићи, више такође Јовановићи); преко реке код манастира на брду је Прњавор мала, а под брдом клиф, прегиби, потоци и речни ток ту шума; на заравни и блажим странама су њиве.

Осим Стопарца, живе воде су још и Ракинац и Чесма, испод манастира, под брегом.

На горњем одсеку високе терасе земљиште је жујевача жутача (жута иловача); у равни те терасе гајњача; на средњој тераси црна смолница; а ниска тераса и алувијална раван имају гајњачу, црну смолницу, негде пескушу помешане. У Каони, с леве стране долине, на вишој тераси и страни је полњача бела земља, гајњача, шумска трава и жујевача.

Манастир Каона до овога рата имао око 130 hа шуме и земље. Од тога 10 hа шуме и њива остало манастиру, а остала шума, око 1 100 hа сад државна а њиве, око 20 hа, подељене сељацима из сиромашнијих мала с ове стране реке (оне преко реке нису имале беземљаше).

Потес почиње од белотићке међе од више колебе Милана Павловића и само до теснаца између Павловића мале и Широке Равни. На потесу била потеска капија између њива Илије Исаиловића и Рајка Павловића, на месту званом Умка, до Орашћа. То од |стране овог села; према Белотићу је други пролаз пута низ реку. Све мале имале своје место у том Потесу. Ко није имао њиву у Потесу није могао ући; све старе фамилије имале су ту њиве изузев Глигорића који су далеко, с друге стране.

Старо сеоско збориште је место звано Стопарац; ту је жива вода, ту се држала молитва.Водица преслава је на Младу недељу(прва по Сп асовдану) и Томину недељу (ово само молитва, друга недеља од Ускрса). Ту се умивали, пили воду на млади петак и млади уторник „кад се мене месеци”. И бацали у воду да прође грозница стопарац сребрни и узимали су пару (слична жива вода је Шиндралија у Мровској).

У Лазића мали, више Месног народног одбора, близу Васића и Мићића кућа јесте гробље за овдашње мале; до гробља је место звано Кућерине. Ту биле неке старе куће за време Турака село се селило, премештало, крило по јаругама. Тако су Исаиловићи I од Прњавор мале били у турско време на брду где су и сада, па због Турака бежали у јаругу Ракинац између Крајњана и Прњавор мале. У Потесу, у пределу што се зове Каонска поља, има место звано Просина; ту се изорава и сад цигла, цреп итд. На месту званом Умка не памте хумку, али ту поред пута има ровина од судова, цигле и црепова. Више Манастира каонског до Козарице може се с виса бацити на цркву има место звано Маџарски вис; ту камење, стење, плоче, откопавао се новац (или „руда” „гвожђаци”). „Ту Маџари некад бивали”. Више Миладина Крсмановића куће цела једна њива која се сад оре, зове се Старо гробље идући Ћуковинама. На питање има ли место звано Гомиле, одговарају има Бобија у мали Крајњани више крајњанског гробља (од Стопарца одмах преко реке у правцу Лепог Брда). На Бобији налазе се старе крушке калемљене још од старог времена. С оне стране Каонске реке, испод Перића и Пе- тровића има место звано Чардачине само место иначе земља иста. Ту има место звано Бошњачка њива и ту били „турски чардаци”. У Павловића мали, на равни косе близу Месног народног одбора Каона има споменик ограђени „белег” Ивану Павловићу, подгнут 1813. Међутим, после десет година Иван се био вратио; били га заробили Турци, био у Азији, кад дошао, затекао себи споменик. Иван био прадеда Миланов (65 год.), а деда Рајков.

Милован Павловић, стар 70 година памти кад је село Каона било од 22 куће. Сада у Каони 114 домаћинстава и 671 становник.

 

Порекло становништва

Павловића мала:

Павловићи (13 к., Степањдан). Љубомиров (42 год.) чукундеда, а Миланов (64 год.) прадеда Иван (до споменика из 1813.) неко од предака. Била су два брата тако се запамтило Јовица и Томица, близанци, старији од Павла Павловића. Јовица и Томица, из Радаља од Дрине, за време Турака дошли, прво на Кућерине, испод Старог гробља данас у Лазића мали. После сишли овде где су. Јовица из фамилије Павловића био убио турског кера на Бељиној Главици, односно на нижој Главици, па му онда Турци запалили качару био силан огањ. Били турски бегови. Од њих једна кућа у Шапцу од пре 100 година (један отишао на занат), у Лозници 1 к. За учитеља, преко Шапца.

Јовановићи (1 к., Никољдан). И он се доселио не знају одакле.

Исаиловићи I (5 к., Никољдан). 3 к., овде, 2 к. у Глигорића мали. Доселили се после Павловића, од њих добили плац, остало сами крчили окумили их. Дошао Исаило и он „одозгора од ти крајева”.

Марковићи I (2 к., Никољдан). Звали се Батићи некада. Светозаров отац Спасоје, деда Василије, прадеда Марко он дошао „одозгор”.

Николићи I (1 к., Никољдан). „Они су туден старински”

Лазаревићи I (6 к., Никољдан). Мати довела Рају и Милисава из Крнула, пре око 100 година, преудала се овде у Николиће. Презиме остало Лазаревићи из Крнула, где се њихова фамилија сад зове друкчије.

Лазића мала:

Поповић (1 к., Лучиндан). Златомир из Ћуковина дошао овде на имање, у Исаиловиће II, пре 40 година, имање од матере.

Макевићи (3 к., Аранђеловдан). Стари (они, Мићићи и Васићи).

Васићи (4 к., Аранђеловдан). И они стари.

Мићићи (7 к., Аранђеловдан). Иста фамилија са Васићима. Стари.

Исаиловић II (1 к., Степањдан). Ови су од Исаиловића III из Прњавора мале. Дошао у Лазића малу, у кућу, Цветко, на макевићко имање.

Глигорића мала:

Крсмановићи (2 к., Никољдан). Из Ћуковина пре 80 година, дошао деда Миладин, општински писар у судници, па се ту оженио и купио имање. У Ћуковинама има Крсмановића, велика фамилија.

Гајићи (5 к., Степањдан). Стара фамилија овде њихово порекло.

Николићи II (2 к., Степањдан). Стара фамилија. Они били од Глигорића, па измењали име.

Глигорићи (Степањдан) старинци изумрли. На њихово имање дошао Кнежевић Светомир (1 к.,Степњдан женина слава) из Каменице, пре 30 година.

Марковићи II (1 к., Аранђеловдан очева слава, а на имање слава Никољдан). Из Мровске пре 25 година дошао на имање Исаиловића I.

Симићи (1 к., Ђурђевдан). Из Прњавора мале пре 50 година, а тамо били стари.

Ивановићи (3 к., Никољдан). Предак Иван дошао пре око 70 година. Били чергари, корпари, гурбети, говорили цигански. Сад у Лазића мали до реке, на манастирском имању што им је додељено приликом аграрне реформе.

Мале преко реке. Прњавор мала:

Саватићи (2 к., Лучиндан). Из Ћуковина од Саватића, од пре око 100 година.

Пантелићи (4 к., Петковача). Од циганске фамилије али старе фамилије. Звали се Каназировићи. Сад се жене од Српкиња мешанци.

Лазаровићи II (4 к., Аранђеловдан). 3 к. овде и 1 к. у Перића мали. Стара фамилија.

Петровићи I (3 к., Степањдан). Њихови споменици најстарији у гробљу, од старине.

Исаиловићи II (4 к., Степањдан). Живојинов (62 год.) прадеда Исаило дошао, али не знају одакле.

У Крајњанско гробље преко реке иду одавде Исаиловићи I, Јовановићи, Марковићи и Лазаревићи. А остали са Прњавором заједно у Лазића гробље, с ове стране реке.

Мала Крајњани или Перића мала:

Аћимовићи (2 к., Јовањдан). Дошли у Јовичиће, из Крнула пре 100 година. Довела их мати.

Дамњановићи (1 к., Ђурђевдан). Из Великог Бошњака (Драгиња) пре 80 година дошли.

Јовшићи (3 к., Тривуњдан). Стара фамилија.

Јовановићи II (2 к., Никољдан). Једна фамилија са Јовановићима I. Не знају где им је старо место, с ове стране или с оне стране реке.

Јовановић Живорад (1 к., Петковача). Његов деда Милан ковач, као Циганин дошао, не зна одакле; и данас Цигани ковачи преко реке.

Перићи (4 к., Ђурђевдан). Стара фамилија. Добросављев (70 год.) деда Вилип био, не знају одакле.

Марковићи III (3 к., Ђурђевдан). Стари су.

Петровићи (2 к., Ђурђевдан). Исто од старине овде.

Николићи III (1 к., Ђурђевдан, а на имање слава Аранђеловдан). Из Метлића пре 30 година дошао као зет у Марковиће III.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 126-130), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.