Порекло презимена, село Јазовник (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јазовник, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Порекло становништва села Јазовник, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Јазовник (Владимирци)

Порекло презимена, село Јазовник (Владимирци)

Порекло становништва села Јазовник, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село дели река Јазовица на два краја: „Овај крај” то је заселак Шеварице, а „онај крај” има три мале: Липовицу, Пањеви и Зечку малу. Река Јазовица потиче од Гомилице, тамо где су Цигани насељени. Тамо је и „студенац”, непрочишћен, „питољина”. У Јазовнику има два мајдана, оба у Липовици; један се зове Стена; Лазаревићи (Вава и Дика) први имали мајдан звани Вавићевац, Вавин мајдан (а пре њих „Гоге” вадили камен за оридску цркву). Каменорезачким занатом баве се од старине Николићи, Алимпићи, Миловановићи, Митровићи, Тодоровићи, Ивановићи и други. Скоро цело село бави се тим послом. Код мајдана Стена, код пећине из које тече вода звана Чанак ту отворили једну кречану прошле године, а не памти се од када је; и сада вреди креч. Пећина је тесна на отвору, назатке се само може ући, а унутра је велика; тамо унутра има „вирина”, вода звана Стена, тече из пећине и утиче у Вукодраж. Нико не сме да улази дубоко у пећину. Ту се крили за време аустријског рата. У пећини званој Чанак, на речици Стена, у пределу мале Липовица, има костију великих, али не знају да ли су људске; кости се налазе одмах иза вира.

Гробље новије је у Липовици. Старије сеоско гробље је на Јазовици, под малом Шеварице. Код Скокића кућа, у мали Зечкој, има место звано Маџарско гробље (у ствари је старо српско, на споменицима старословенска слова). Сеоска преслава Мали Спасовдан, а слава целог села прва недеља по Петровдану.

Број становника у Јазовнику 950 а домаћинства 174 (1948).

 

Порекло становништва

Липовица мала (Липова шума била):

Цветковићи (3 к., Св. Врачи). Из Подгорине, неки Цветко се доселио у јаруге, за време Турака. Ђед Ђуро ишао у род, у Подгорину.

Бeкићи — Николићи (6 к., Срђевдан). Бошњаци из Малог Бошњака, дошли још пре устанка, за време Турака. Маринков (47 год.) чукундеда Бека он ушао девојци Николији у кућу, па по томе Николићи; Маринков прачукундед Ђорђе, Ђорђев отац Пантелија. Бека ишао у род некада, у Мали Бошњак.

Петровићи (2 к., Јовањдан). Нека баба Живана се доселила, па узела мужа у кућу, а он од Подгорине, дошао кад и Бека, за време устанка.

Златићи-Миловановићи (5 к., Јовањдан). Злаја (Злата) дошла од Љубовије, „узела туде мужа у кућу” у време устанка.

Мијаиловићи (1 к., Св. Врачи). Фамилија са Цветковићима од Подгорине ваљевске.

Радић Чеда (1 к., Ђурђевдан). Његов отац Драгутин је полутан Шваба, из Сомбора; прво дошао на Орид, као ћурчија, пре 80 година, па онда прешао у Јазовник, пре 70 година; купио овде парче земље. Славу узео од жене.

Алимпићи (6 к., Никољдан). Миладинов (70 год.) прадеда Алимпије дошао из Малог Бошњака, од Коцељеве; његова сестра родила Беку (в. Бекиће), она га и довела, па се он после призетио.

Гавриловићи (1 к., Илиндан). Стари, можда из Крнића.

Гачић Велимир (1 к., Јовањдан). Из Крнића, пре 18 година, при- зетио се у кућу Ивановића.

Прокић Милисав (1 к., Јовањдан). Његов деда Јован Ђукановић са попом Караном водио борбу; заједно са њим и другим Крајишницима препливао Дрину и дошао овде. Од Босанске Крајине, из Костајнице или из Бихаћа, Бањалучки окр.

Пањеви или Пањевачка мала (над Вукодражом, између Липовице и Зечке мале):

Лазаревићи (3 к., Лучиндан). Стари су или можда раније досељени.

Тодоровићи (2 к., Лучиндан). Фамилија са Лазаревићима. Од раније се разројили, ни данас се не узимају.

Ранковићи (2 к., Јовањдан). Порекло непознато.

Маринковић Сава (1 к., Никољдан). Отац Милисав из Босне пре 80 година; био овде као бунарџија, служио код Бекића, па ушао жени у кућу, у Ранковиће.

Зечка мала:

Јовановићи (9 к., Јовањдан). Једна кућа од њих зову се Скокићи. И они досељени после устанка; нека Живана дошла прва, па узела човека у кућу, Милоша Тадића из Великог Бошњака, пре 100 година.

Иванковићи (6 к.) и Ивановићи (11 к. свега 17 к., Јовањдан). Једна фамилија били. Дошли однекуд пре устанка.

Војићи (4 к., Јовањдан). Порекло непознато.

Митровићи (14 к., Ђурђевдан). Пореклом давнашњи овде.

„Овај крај” Шеварице (допиру до самог села Крнића):

Јовановић Милорад (1 к., Никољдан). Његов деда, Ђорђе матори, дошао од Љубинића ваљевског 1900, као земљоделац, Циганин.

Павловићи (2 к., Никољдан). Истог порекла као предњи, дошли пре Ђорђа.

Петровић Никола (1 к. Никољдан). Из Јаловика пре 2 године прешао у овај атар само преко пута.

Милутиновићи (2 к., Игњатије). Из Љубовије, као дућанџија, Јеврем дошао пре 80 година. Био абаџија, па после трговац (куповао шљиве). Син му био учитељ Душан, умро 1947.

Марковићи (10 к., Петковача). Из Месараца, пре 90 година; купили место, а пре тога били ковачи (три брата дошла).

Крстићи (9 к., Врачи Кузман и Дамјан). Радисављев (51 год.) прадеда Крста из Галиције, за време „Арсена Црнојевића” тако причао Живко, отац Радисављев.

Лазаревићи I (3 к., Никољдан). И они насељени од Подгорине деда Митар дошао, преко 150 година овде.

Лазаревићи II (5 к., Ћурђевдан). За време Турака дошли одакле и први Лазаревићи једна фамилија били, па једни узели св. Николу, други Ђурђевдан.

Милисављевићи (3 к., Ђурђевдан). Досељени за време устанка, не знају одакле.

Исаиловићи (1 к., Ђурђевдан). Тихомир из Власанице, пре 15 година, у Милосављевиће (слави и он и бабо исто).

Јанковићи (1 к., Ђурђевдан). Лазарев отац Јеврем из селаСирдије, из Подгорине, пре 80 година.

Урошевићи (2 к., Јовањдан). Из Босне пре 80 година, звали се Бошњаци. Овде ушли у кућу изумрлих Урошевића узели њихово име и славу.

Јошићи (1 к., Миољдан). И они су из Босне, пре 80 година дошао Милош, био као неки војвода за време Бељинског рата, има и сад „белег”.

Ранисављевићи (8 к., Аранђеловдан). И они из Босне, пре око 100 година

Негићи I (4 к., Ђурђиц). Непознато порекло.

Негићи II (2 к.} Стевањдан). Милорадов дед Обрад Мићић дошао из Крнула, пре 100 година ушао у кућу Негића као посинак, па узео име Негића.

Филиповићи (13 к., Ђурђиц). Непознато порекло. Од њих био неки поп Милош, Живанов (67 год.) прадеда.

Поповићи (6 к., Јовањдан). Одавно су ту, не зна се одакле.

Цвејићи (2 к., Ђурђиц). Стари досељеници, од њих био неки „тишлер”.

Илић Владимир (сада звани Лењин) (1 к., Ђурђевдан). Донела га мати из Власанице пре 40 година.

Јовичићи (4 к., Ђурђиц). Још под Турцима предак Ђоја имао „дивану” са шиљком, двоспратна, од брвана и шиндре; на дивани Турци седели; онда Ђоја дошао.

Марковић Јаков (1 к., са старцем слави Аранђеловдан). Од Љубовије 1946, у Ранисављевиће.

Мићић Драгослав (1 к., старчева слава Никољдан). Из Комирића 1946, у Лазаревиће.

Алексић Жика (1 к., старчева слава Петковица). Из Власанице, 1945.

Јуришић Живојин (1 к., старчева слава Јовањдан). Из Калиновца, од Ваљева, пре 15 година, у Јовановиће.

Брековић Сима (1 к., старчева слава Јовањдан, а очева Лучиндан). Из Врела, од Уба, пре 20 година, у Миловановиће.

Марковић Чедомир (1 к., Петковача). Наследио са имовином славу од Марковића, а презиме исто као и слава. Из Свилеуве 1946.

Јањић Милорад (1 к., старчева слава Врачи, а очева Јовањдан). Из Свилеуве 1934, као зет у Крстиће дошао.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 160-163), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top