F Порекло презимена, село Драгиње (Коцељева) » Порекло
Порекло презимена, село Драгиње (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Драгиње, општина Коцељева. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Порекло становништва села Драгиње, општина Коцељева. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Драгиње (Коцељева)

Порекло презимена, село Драгиње (Коцељева)

Порекло становништва села Драгиње, општина Коцељева. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на мале: Тавтића малу, Пресека малу, Зељића малу и Горњу малу. Најстарија мала је Тавтић. Не знају откуда то име, али знају да је све овде била шума. Кад су се стари доселили, чували само стоку. Памте кад су њихови стари сејали по 100 килограма семена, иначе све било у ливадама, утринама, шумама. Мала Пресека зове се по реци Пресека два потока је чине. У Зељића мали сада нема фамилије Зељића.

Село се зове Драгиње (на карти погрешно Драгиња) по краљици Драги; она овде долазила пре удаје за Александра Обре- новића, била гошћа жене неког трговца Светозара Павловића. После њене удаје за Александра, село раније звано Велики Бошњак, прозвано Драгиње. Кад је 1903. свргнут и убијен Александар Обреновић онда су, по причању старих „управне” власти хтеле да укину име Драгиње, али село није пристало, јер, откако је добило то име није га ни једне године „тукао град”. Приказивачи знају да су овде били „Турци” Бошњаци, да је ту био „Диздар – паша” од Босне (старији, велики брат седео овде, а млађи, мањи, у Малом Бошњаку.) По диздару Бошњаку има звано место Диздаровача први брдњак пошав од Драгиња к Шапцу (до новог магацина подигнутог 1947.).

На Диздаревачи има велики грм (и сад стоји ту крст за који су стари причали да ту поп Лука причестио војску кад је пошао на Мишар 1806, из Свилеуве водио Тамнавце). Грм је на тромеђи атара овог села (до Крнула и Брдарице; ту се држи водица на трећи Васкрс, али не овога села, већ Брдарице, на чијој је међи).

Водица Драгиња била до пре 60 година на друге Тројице, на извору званом Водица (ту 1915. године VII пук подигао чесму, сада се обнавља). Онда пренесена „водица” и „вашар” код школе, 1888. (три године после „бугарског рата”).

У Алексића ливади, у Тавтића мали, такође има извор Студе- нац или Маџаревац („Маџари га ископали, кад су владали”). У Горњој мали има извор звани Точак (ту било „девет воденица и једна ваљарица”). „Маџари ту воду заптили ћебетима и сланином да се народ не би користио. Маџари кад су бежали то чинили и сад тече масна вода” (опасна, нездрава).

Село има три гробља: Тавтићко гробље Tавтића мале испод Столица, на среском путу Драгиње — Каменица; Горњомалско гробље ту се сарањују из Горње мале и Зељића мале у средини разбијеног села; и треће, Пресечко гробље, Пресека мале оно је новије, од пре 50 година. Пре тога се сарањивали у гробљу Горње мале, па „кад је пао снег девет педи у Белу недељу” онда почели да се сарањују у Пресечко гробље сви, у потоку речице Кудељак (пре тога само деца одојчад ту се сарањивала!).

На Столицама, у атару Драгињском (у Брдарици нису Столице већ Столичице) била два споменика из старих дана: „нису „словеначки”, туде се неки Маџари тукли и изгинули”; ту изва- дили „једну стену и неки казан са парама испод ње”. Ту је стварно ископан гроб испод једног споменика и нека шупљина се видела; после тога она двојица што су копала, „отишли у апс”. Ту је сарањен Борковић Стеван, 1902, хајдук, Босанац, пушкар, држао у Козарици дућан. Био на друму, испод циганских кућа, неки „споменик”, писан био „римски”, само га Сава учитељ могао прочитати; „он једне ноћи отеран некуда”. У мали Пресека, на месту званом Чардачина има место звано Кућерине од неких старијих кућа. На Чардачини били неки споменици турски „писање когод Турци што пишу”.

Близу извора Маџаревца је најстарија кућа у селу прво на њу цреп метнут (из Прова) за време Ивана Алексића, пранђеда Мијаиловог (изумро пре 60 година). Памте, до 1911. било шин- дралија са 9 катова, а „шиљак у небеса, когод звонара”.

Потес имале само оне мале око Горње мале то био Горњански потес; Тавтића мала није имала нарочити потес, нити има то име. Не памте за Горњански потес да је био ограђен, нити је имао капије тамо на тамнавској страни тога није било.

Кафана је подигнута кад је кнез Јеврем Обреновић „седио” у Шапцу и просекао пут за Ваљево. Подигао је Милосав Павловић и продао доцније Милану Бајићу, деди Добросава Бајића (64 год.) по томе се назвала „Бајића мејана”. Од онда се и варошица која је ту настајала тако звала. Милосав Павловић је био онда овде у Драгињу; његов син Светозар је после био трговац у Шапцу он је после ову варошицу подизао, он и Драгиње прогласио. Краљица Драга била школска другарица његове жене Персиде, рођене из Бањана код Уба. Драга као дворска дама долазила код своје другарице Персе (са којом била у школи у Београду и Бечу). Пошта је отворена у Драгињу 1934. за седам-осам села. Земљорадничко-набављачка задруга је такође од 1934. Задружни дом отпочет да се зида 1948, ове године (1949) дошао до под кров. У варошици такође: кројачко-абаџијска заруга, основана 1948; срески магацин среза Посаво – тамнавског колонијал и тек- стил (1948); Житопромет са магацином (1947); ресторан је у Ба- јића мејани (1948).

У Драгињу број домаћинстава 312 а број становника 1915 (1948).

Порекло фамилија:

Бајићи (14 к., Јовањдан). 11 к. у Мали, а 3 к. у варошици. Њихови стари из Босне. Доселила се три брата: Баја, Јова и Стоја. Од Баје Бајићи, од Јоце Јовићи (1 к. у истој мали) а од Стоје Стојановићи (Стоја отишао у Чокешину).Сви Бајићи у три групе од по неколико кућа смештени. Три њихове куће су у варошици: Милоје и Јанко 1906. и 1907. као сељаци, а Љубинко 1929. прешао. Добросављев (64 год.) прачукундеда Благоје, а Благојев отац Баја он дошао у турско време кад су овде били „Турци” Бошњаци. (У Брезовом пољу код Брчког насељени су Турци Шапчани; неки стари Турчин причао априла 1941. овдашњим сељацима, кад су били мобилисани, да је он исељен из Шапца, и да су им исплатили све златом што су оставили имовину).

Андрићи (10 к., Јовањдан). Од ових 10 кућа, 2 к. су у варошици од 1934 (Љубомир и Тихомир прешли кад су се оделили, ту добили плацеве и поградили куће). Драгољубов (47 год.) пранђед Андрија из Црне Горе, од Никшића. Његови синови Павле, Јован и Милан сви Андрићи, од Јове само женска деца остала.

Алексићи (1 к., Јовањдан). Од памтивека од њих само по 1 к. И они се доселили, не знају одакле. Дошли у време Карађорђа.

Марковићи (5 к., Никољдан). Босанци су, и они дошли кад и Бајићи.

Ивановићи (2 к., Јовањдан). Зову се Поповићи у селу, а по књигама Ивановићи од њих било неколико попова. Не знају порекло.

Нинковићи (1 к., Јовањдан). Не знају порекло.

Грујичићи ( 3 к., Јовањдан). Радојичин (48 год.) прадеда Ивко, а његова браћа Нинко и Матија били сви Грујичићи. Не знају порекло. Они су били нећаци по женској линији Алексићима остали сирочад, па кад су одрасли, вратили их у њихову кућу. Зову се и Бајиновићи.

Ћурђевићи (3 к., Јовањдан). Домороци стари.

Крсмановић Јаков (1 к., Никољдан очева слава, а дошао на другу славу). Из Ћуковина, призетио се у Ђурђевиће 1896.

Лазаревићи (2 к., Јовањдан). 1 к. у Шапцу од пре 30 година. Дошли из Босне кад и Бајићи.

Илићи, надимак Ћивтићи (6 к., Ђурђевдан). Домороци они су најстарија фамилија у Тавтићу. По традицији 196 год ш га по- стојала једна кућа Ћивтића. У овом селу у том међувремену та је једна кућа девет пута падала „под масу” под старатељство, од једне па до девет удовица било у тој кући, а ниједан мушкарац није могао преживети тридесет и четврту годину. Онда они побегну овамо — онамо, а није било никакве наследне болести. Питали врачаре, ишли у Босну оџама, тражили запис, и они им казали да треба да промене презиме. Тако су постали Илићи. Драгићев (60 год.) чукундеда Бранко. Први пут се поделили месеца марта 1895, и постале две куће, Благојева и Михаилова. Они су први надживели тридесет и четврту годину. Пре тога нико се није двапут женио („Свак жели да дочека старост, а кад је дочека мрзи на њу”). Драгићев деда, Марко Ћивтић, умро пре око 100 година.Трговао са свињама по унутрашњости. Са Марком био ортак Рака Пауновић из Коцељеве, држао кошару на месту званом Ћивтића пут, на друму за Коцељево.

Нинковићи II (4 к., Ђурђевдан). Из Босне дошао предак пре око 150 година. Нинко, Милић (од Милићевића) и Никола (предак Николића из Пресека мале) били браћа, заједно дошли.

Ристићи (4 к., Томиндан). Домороци.

Јовичић Тривун (1 к., Тривуњдан, очева слава). Из Каоне дошао у кућу на женино имање, у Ристиће, пре 26 година.

Милићевићи (3 к., Ђурђевдан). Стари досељеници, једна фамилија била са Нинковићима II. 1 к. у Шапцу од пре 5 година.

Урошевићи (1 к., Миољдан). Драгољубов (55 год.) отац Мијаило крштен, а зван Милан. Он из Босне, био мајстор зидар, имао волове, дошао 1878. кад „Врања” ушао у Босну, било му 7 година кад је пребегао овамо преко Дрине.

Павловићи, стари надимак Пачевићи (5 к.,Ђурђевдан). Досељени као мајстори некад, не знају порекло, можда стари.

Трмошљанићи (1 к., Пантелијиндан). Из Босне пре 80 година, прво у Совљак код Уба где и данас живи Драгољуб Трмошљанин. Михаило служио у Меховинама и Риђакама и отуд га доведе деда Милан Бајић; Добросављев (Бајића) деда га призетио у Пачевиће пре 55 година, Као дечко био на занату на Убу код сарача неког, па га шегрти много тукли, не мајстор и мајсторица.

Петровићи (2 к., Ђурђевдан). Стари.

Недићи (1 к., Степањдан). Из Босне пре 70 година дошао деда Стојан; живео у земуници, а баба Смиља носила шалваре босанске.

Трнавчевићи (1 к., Пантелијиндан). Из Севојна овде 1926. Милија као трговац дошао, а у Севојно чукундед дошао из Трнаве по томе прозвани (од Чачка Трнава). У варошици су. — Петровић Светислав (1 к., Степањдан). Из Каоне пре 25 година, купио имање.

Исаиловић Живко (1 к., Никољдан). Из Каоне пре 17 година дошао у кућу Спасоја Павловића Пачевића и овај га оженио ћерком своје свастике, и тако направили задругу. Пренео у нову кућу нешто својега имања, а Спасоје није имао деце, уложио своје.

Илић Јела, старо презиме а надимак Лескић (1 к., Јовањдан). Стари из Тесковице код Ваљева досељени у Каменицу (има 5 к., 1 к. у Шапцу од пре 25 година), а из Каменице овамо дошао Аксентије, трговац и кафеџија, резервни капетан I класе; купио овде Бајића мејану од Светозара Павловића, бившег трговца из Шапца. Умро 1915. од рана у рату; Јела је његова ћерка није имао мушке деце.

Пантелић Данило (1 к., Јовањдан). Пензионер, инвалид. Из села Ставе Рађевског среза. Први пут 1894. био овде код трговца Павловића у радњи, после по Шапцу и Београду, а 1941. опет овде прешао.

Гајић Сретен (1 к., Ђурђевдан). Из Метлића пре 18 година дошао, као машинбравар; радио на парче, ишао уз вршалицу; купио плац, подигао кућу.

Михаиловић Живко (1 к., Стевањдан). Из Голочела пре 26 година дошао као „шустер” (тамо изучио занат), овде самостално ради у кући.

Филимоновић Светомир (1 к., Никољдан). Из Дебрца пре 15 година дошао, а тамо из Грабовца од Обреновца, пре 40 година. Дошао овде као млинар овде отворио млин 1936.

Пресека мала:

Јанчићи (5 к., Јовањдан). Сретенов (53 год.) деда Јеротије из Лопатња, Подгорски срез он дошао са братом Андријом овде купили имање. Деда њихов, стриц Јеротијин и Андријин, био трговац извозник Марко Јанчић.

Лазаревић-Гавриловић (1 к., Никољдан по оцу Гавриловићу, а по жени Даринки Лазаревић ,Ђурђиц). Из села Осечине, Подгорски срез, дошао пре 35 година.

Филиповићи (4 к., Никољдан). Из краја око Ђаковице дошао деда Сретенов (55 год.) Андрија тукао се са Арнаутима, па избегао.

Симићи, старо презиме Ђукићи (7 к., Ђурђиц). Од памтивека ту. Били једна кућа са Андрићима, Тешићима и Јанковићима.

Андрићи (8 к., Ђурђиц). Исто као предњи, стародревни.

Тешићи (5 к., Ђурђиц). Исто као предњи.

Јанковићи изумрли по мушкој лози.

Ранковићи (2 к., Аранђеловдан). И они су стари, дошли заједно са Ђукићима и Бранковићима Домороци одавно, још од кнеза Милоша тада раскрчивали.

Бранковићи (1 к., Аранђеловдан). Иста фамилија са Ранковићима.

Ловчевићи (1 к., Стевањдан). Петар дошао из Поцерског Добрића, од фамилије Ловчевића, овде у Ивановиће I (изумрли, били стара фамилија, славили Никољдан).

Бранковић Радован, у кући Ловчевића, Петров пасторак из Свилеуве, доведен пре 28 година; од других Бранковића, из Свилеуве.

Лазић Панта (1 к., Срђевдан). Доселио чукундеда из Босне, пре више од 100 година.

Степановић Матија (1 к., Ђурђиц). Чукундеда доселио из Босне.

Ивановићи I (2 к., Аранђеловдан). Стари се доселили из Ерцеговине за време кнеза Милоша („Умешано је то код нас ко слепачко брашно све засољено”).

Зељића мала: Нема фамилије Зељића.

Николићи (2 к., Степањдан). Нису фамилија другим Николићима. Из Босне дошао Милисављев (57 год.) деда Божа као „мајстор”.

Павловићи (2 к.) Староседеоци. Фамилија Светозара Павловића, трговца из Шапца.

Марковићи (15 к., Никољдан). Стара фамилија. Нису род са Марковићима из Тавтића мале.

Јанковићи (8 к., Миољдан). Доселили из Босне пре око 100 година. Са њима били једна фамилија Бранковићи.

Бранковићи (1 к., Миољдан). Исти род са Јанковићима, из Босне преко 100 година.

Максићи ( 4 к., Никољдан). Драгомиров (63 год.) деда Петар, отац Никола. Не знају порекло.

Бељићи (3 к., Никољдан). Из Босне, пре више од 100 год.

Стевановићи (2 к., Никољдан). Староседиоци.

Малешевићи (1 к., Никољдан). Дошао на имање некој, изумрлог рода девојци у кућу, пре 100 година, из Горње мале од рода Малешевића.

Перићи (1 к., Никољдан). Исаилов отац Живојин из Скеле са Саве, звали га ”Скелац”, пре 70 година дошао овде код ујака oн га узео, у Стевановиће предње.

Савићи (2к., Никољдан). Домороци.

Павловићи (други) (5 к., Никољдан). Из Босне пре више од 150 година. Слободанов (24 год.) чукундеда Павле, живео 96 година, умро пре 40 година.

Обрадовићи (3 к., Јовањдан). Из Осечине пре 50 година дошли, купили земљу.

Павловићи (трећи) (2к,, Аранђеловдан). Из Босне преко 100 година како дошли.

Милисављевићи (2 к., Миољдан). И они од Босне мајстори били преко 100 година овде (а можда и више).

Радовановићи, звани Дукићи (1 к., Миољдан). И они Босанци, пре 150 година.

Горња мала:

Антонићи (6 к., Јовањдан). Домороци. Душанов (52 год.) прачукундеда Антоније, он досељен.

Јовановићи (3 к. Јовањдан). Стари.

Пантелићи (1 к., Јовањдан). Стари.

Пурешевићи (2 к., Јовањдан). Из Босне преко 150 година.

Ранковићи (4 к., Јовањдан). Староседиоци. Нису род оним другим.

Ивановићи (2 к., Лазаровдан). Њихов отац Танасија из Осладића, Подгорски срез, на женино имање уз Лазиће, пре око 55 година дошао.

Петровићи (1 к., Јовањдан). И они су староседеоци.

Лазићи (3 к., Јовањдан). Староседеоци.

Дамњановићи (4 к., Никољдан). Не зна се порекло.

Дамњановићи II (2 к., Степањдан). Из Босне пре око 150 година (донели гусле, има и сад гуслара, али нема гусала).

Петровићи II, звани Коџић-Шокци (1 к., Степањдан). И они из Босне, род Дамњановића пореклом из Босне.

Васићи (4 к., Јовањдан). Стара фамилија. (Причају да су запамтили 17 к. у овом селу).

Миловановићи (14 к., Јовањдан). Они су Црногорци. Баба Андрића Славка, Миленија, она је од Миловановића ородили се што су Црногорци пореклом, дошли послен Андрића, из Никшића такође. — Божанићи (2 к., Јовањдан). Не знају порекло.

Матићи (2 к., Јовањдан). Не знају порекло, а све Јовањштаци једно порекло

Малешевићи (2 к., Јовањдан). Они су фамилија са оном једном кућом у Зељића мали. Имали су велики посед. Маринков (75 год.) прадеда Петар.

Ђурђевићи ( 1 к., Јовањдан). Љубинков (73 год.) прадеда Ђурђе. Не знају одакле је дошао. Од варошице до Крста, десном страном идући Ваљеву, су драгињски Цигани, а од Крста, с обе стране друма за Ваљево су брдарички Цигани. Драгињски Цигани до Крста нису румунски. Било је да кад се пресељавају из једног села у друго, да мењају презимена, а лако мењају и славу. Драгињски Цигани:

Јанковићи (7 к., Никољдан, нова слава, а преслава Ђурђевдан). Раније су били код каонске шуме, у Бајића забрану ту били насељени као чергари (било 7 њихових черги, па три остале овде, а четири черге отишле у Јаловик). Касније прешли на друм где су сада.

Ђорђевићи (5 к.),

Јовановићи (9 к.),

Антонићи (2 к.),

Васићи (2 к.),

Алексићи (2 к.),

Симићи (3 к.) сви они дошли од каонске шуме пре 80 годинa, свима иста слава Никољдан, а преслава Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 134-140), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/10 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Коментари (3)

  • Милодан

    Павловићи (2 к.) Староседеоци. Фамилија Светозара Павловића, трговца из Шапца.
    ______________________________
    Ова фамилија слави Стевањдан. Из ове куће је мој парох – свештеник Дарко а и његов син Немања је свештеник. Дарков један брат је свештеник у Ваљеву а трећи брат држи стругару у Драгињу. Код њих сам преноћио 2005. године, када сам био бициклом на обиласку манастира, којом приликом сам прешао 2028. км за 20 дана вожње. Крајња тачка на истоку манастир Раваница и Манасија, западу Тавна у БиХ-РС, северу у Сомбору (Св. Стефан) и југу манастир Дубоки Поток код Збиног Потока.
    Из Андрића потичу Влада и његов син Александар, који живе у Београду. Влада је мој школски друг и једно време колега, отправник возова у Београду (перон), касније је почео професионално бави синдикалним радом. Његов син (или један од синова-деце) Александар је водитељ на Студију Б.
    Лазиће, само две куће, сасвим добро познајем, јер сам код њих био десетак пута, на свињокољу, слави и преслави.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0 (from 0 votes)
    Одговори
  • СЕНОВИЋ

    Колико је мени познато, ово је циганско село. Најмање два пута годишње прођем тим селом и никада нисам видео Србина на улици. То судим по боји коже. Зато сам сада изненађен податком о националној структури.

    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
    VA:F [1.9.22_1171]
    Rating: +1 (from 1 vote)
    Одговори
    • marko

      Cigane koje si video su nadnicari koji rade na polju. Tako zaradjuju za zivot a obicno dolaze oko proleca sa juga Srbije. Slance i susedno Veliko Selo hrane pola Beograda a seljani su veliki su domacini.

      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
      VA:F [1.9.22_1171]
      Rating: 0 (from 0 votes)
      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top