Порекло презимена, село Церовац (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Церовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радов Порекло становништва села Церовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радов Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Церовац (Шабац)

Порекло презимена, село Церовац (Шабац)

Порекло становништва села Церовац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се од старине дели на Доњу и Горњу малу. У пољу су воде: Добрава и Отока. Испод Кузмановића кућа има стублина звана Вуковац. Ископао неки Турчин и његов брат Вук (ударена букова стублина). Испод Швабића кућа има извор звани Стублина. Испод Дојне мале све водено место. Где год се закопа свуд вода; негде и на првом метру у пољу; а у брду бунари су Дојној мали и до 28 m дубоки.

Петровића воденица на Добрави је у атару церовачком. Долапа има пет на Отоци и пет на Добрави.

На крчевинама била шума селска пре више од 60 година забран пре но што је „ектар постао”! У то време људи засецали: уколомати унаоколо, са све четири стране засече шуму обара дрвеће једно на друго, као међу кад прави и онда нико нема права да дира.

У старо време сеоска преслава Млада недеља (у недељу пред Тројицу) држала се у плацу садашње школе, на месту званом Порта или такође званом Водица. Никад није била црква. Био селски испуст; кад је хектарено, онда оставили „селско”.

Гробље је од старине до ваљевске џаде на раскрсници из Церовца за Крчевине (церовачке Горње мале) и Варну.

Број кућа у Церовцу је 110 а становника 493.

Фамилије. Дојна мала:

Кузмановићи (З к., Никољдан). Јанков (63 год.) деда био Кузман, не знају прадеду ни какво му име. Нису чули да су досељени. Њихови „међари” комшије

Поповићи (7 к., Степањдан). 6 к. овде у Дојној мали, 1 к. „горе код џаде”, у Горњој мали. Порекло непознато. Не знају да ли су досељени.

Попадићи (4 к., Ђурђевдан). Непознато порекло. Чули да некад била „поповина”.

Радовановићи (2 к., Томиндан). Порекло непознато.

Јевтићи, Абаџићи и Стојићи- Швабићи су испод коте 118 (Дуге њиве).

Стојићи, звани Швабићи (4 к., Пантелијиндан). Они су из прека. Димитријев (30 год.) деда Маринко он дошао из прека, био „Шваба”.

Абаџићи (4 к., Јовањдан). Откако памте су земљорадници. Једна кућа је од Младена, ванбрачног сина Марка Стојића-Швабића, а остале 3 к. су од његове браће по мајци, стари Абаџићи.

Јевтићи (2 к., Јовањдан). Порекло непознато.

Рафајловићи (Равајловићи) (5 к., Јовањдан). Порекло непознато. 3 к. у Дојној мали, 2 у Горњој, преко џаде. Једна кућа у Шапцу.

Марковићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне доселио око 1890, као слуга, па довео за жену Пречанку, бабицу Лепосаву.

Исаиловићи I (6 к., Никољдан). Староседиоци. 4 к. у Горњој и 2 к. у Доњој мали. 2 к у Шапцу.

Исаиловићи II (8 к., Лучиндан). Душанов (76 год.) деда Гаја Гаврило доведен као дечко. Била нека баба која дошла из Јадра, као у бежанију да иде, и повела Гају (од оних што славе Лучиндан). Баба „остала туден”, као удовица удала се, а њен син Гаја уписан у трећи део имања. То су дакле Гајићи-Гавриловићи односно Милосављевићи, прекрштени по кући Исаиловића. Милосављевићи јер Гајин отац, прадеда Исаиловића II, био Милосав Милосављевић.

Дракулићи (1 к.,Мратиндан) Стеван дошао из Лике 1923, из Хомољца, срез Коренички, са тастом Илијом Ђерић.

Ђерићи (3 к., у Горњој мали, уз џаду). Илија Ђерић из Хомољца у Лици, 1923. купили овде имање заједно са зетом Дракулићем. Сад две одвојене породице.

Даље куће уз џаду:

Јовановић Крста (1к., Миољдан). Из Горње Буковице (Азбуковица). Пре годину дана преселио купио плац и кућу.

Марковић Витомир (1 к., Ђурђевдан). Из Ћуковина (срез Посаво- тамнавски), пре две године дошао, секретар Месног одбора.

Петровићи (2 к., Степањдан). 1 к. у Дојној, 1 к. у Горњој мали. Отац Милован из Босне дошао пре 60 година звали га „Бошња”; довела га мати, служио, па купио парче земље, „оправио” кућу. Милованов син ковачки занат изучио. Син Милованов Крстивој отишао жени у кућу, пре 10 година, у Вукошић. 1. к одсељена у Шабац.

Станићи (6 к., Никољдан). Они су од Цветка, трећег брата Гаврила и Исаила из Босне. Стари досељеници.

Гавриловићи-Станићи (7к., Никољдан). Били једна фамилија са Станићима и Исаиловићима I.

Спасојевићи (1 к., Мратиндан). Милош остао. Колико се памти ту је још његов прадеда био.

Благојевићи (2 к., Мратиндан). Порекло непознато.

Ђурђевићи (2 к.,Ђурђевдан). Обрадов дедаТанасија, пре 75 година дошао из Босне, жени у кућу, у Попадиће.

Лазићи звани Кукићи (3 к., Никољдан). Порекло непознато.

Ковачевићи (2 к., Никољдан). Непознато порекло.

Грујичићи (1 к., Никољдан). Од Маринка, умрлог пре 16 година у 76. години старости; он био дошао из Бојића, служио овде. Његова трећа жена, Милева удовица, само она остала.

Горња мала:

Веселиновићи (3 к., Миољдан). Стари досељеници из Босне . Кад се стари овде посвађају, говорили им: „Ви сте Турци!”

Тимотићи (2 к., Ђурђевдан). Стари. Непознато порекло.

Стевановићи (3 к., Мратиндан) и Симићи (3 к., Мратиндан) били једна фамилија. Непознато порекло.

Мијаиловићи (2 к., Никољдан). Непознато порекло.

Џанџић Мирко (1 к., Аранђеловдан). Од Ужица, жени у кућу, у Марковиће, пре 50 година.

Матић Драгојло (1 к., Аранђеловдан). Из Вукошића жени у кућу, у Ђериће (пореклом из Лике) пре 10 година.

Петровић Богић (1 к., Аранђеловдан), бивши трговац, из Мале Врањске, пре 20 година. Направио магазе, мејану и друго: „читава варошица”.

Павловићи-Гајићи (2 к., Ђурђиц). 1 к. У Горњој мали, 1 к. у Доњој. Непознато порекло.

Бошковићи (1 к., Ђурђиц). Из Мале Врањске дошао Васа, пре 25 година. Купио мејану.

Бајићи (1 к.). Из Драгиња дошли, пре 60 година.

Ђокић Пера (1 к., Никољдан), купио воденицу пре 40 година. Из Мале Врањске дошао.

Поповић Милан (1 к., Василија Нова година). Из Матијевца 1940. Оделио се од оца тамо има још три брата у Матијевцу.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 83-85), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top