Порекло презимена, село Брдарица (Коцељева)

16. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Брдарица, општина Коцељева. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село има четири мале: Голићка мала, више цркве и Месног одбора; ниже ње, на коси, ка Јаловику, је Протићка мала; до Крнула и до Драгиња је Глигорићка мала; Циганска мала је на џади.

Воде живе су оскудне. Маљевица је испод Јевтића кућа, Разливци такође. Вода иначе сва користи се са бунара (они и у потоцима по малама дубине до 25 m.). О Разливцима се прича да је некада „окретала ваљарицу”, па су Турци „затворили” ту воду.

Уврх Ранковића кућа, у Протића мали, преко серије нижих тераса, долази се под Чотом на терасу од око 190 m. На заравни ове терасе јесте кућа Богића Ранковића и његове браће под тип- ским одсеком испод Чота (212 m) с ове стране изворишта Лубењака, док је главни Чот с оне стране периферног дела Протића мале, преко брда, до Јаловичке шуме (244 m). С ове терасе ниже кућа Ранковића поглед на читаву серију тераса, све речних, на којима куће степеничасто поређане идући до двеју ниских тераса од којих на вишој црква, Месни одбор и школа. Од терасе од 190 m један виши ниво идући путем школи и цркви, од 205 m; испод двеју виших тераса, где има појава клижења, још две ниже терасе, до цркве, од 175 и 165 m. На овој најнижој су црква и гробље, месни одбор и школа; доле је још једна нижа тераса од ове, над реком. Горе, уврх бочне косе на којој црква, на тераси од 190 m а.в. је одлична глина за черпић жута. Доле, код школе, је беличаста језерска глина.

О имену Брдарица прича се да је по неком Турчину што је овде седео кад су Турци владали, званом Брдар (то су они „Турци” што носе „брда”, из Босне). У атару села Брдарице има место звано Диздаревача; прича се да је ту „седео” неки Диздар-паша. У Протићкој мали „седео” је „субаша”, што је скупљао турску порезу, десетак.

Више Макевића кућа у Голићкој мали (на греди више цркве) има Маџарско гробље (далеко мождадо једног километра). Ту и сада има „маџарских” споменика, имају „римска” слова с обе стране. Код места званог Крст то је њива у Глигорићкој мали преко реке од цркве идући, прича се да су „седели Маџари”; ту се при риљању ископавају кости („цевара”, „лобања” и др.). То је код Макевића кућа. У најстаријој, Голићкој мали, је место звано Избиште; прича се да су ту Маџари имали своје подруме. На Избишту је пуна „табарка” дуката ископана.

У селу је црква Света Тројица; то је црквена слава. Стара црква била је „дашчара” ( све су цркве Турци палили, а ову нису тако запамтили). Иста толика је била као ова садашња на истим темељима је подигнута пре педесет и једну годину. Књиге, часна трпеза и иконе у садашњој цркви су из старе цркве. Од старине су запамтили: поп неки из Поповића фамилије, борио се са Турцима; ови га тражили кад је избегао, али га брат Станоје издао. На попову гробу што га је брат издао за 12 дуката пише да је погинуо од Турака и да га је брат издао.

Село преславља Прву Тројицу. На Спотској, где се излазило на Тривуњдан (као водица се славило), поп Лука Лазаревић и кнез Ранко од Тамнаве, на почетку првог устанка, заклињали су народ ту под грмом, који је пре неколико година посечен. То је било на граници спрам Свилеуве, одакле је био кнез Ранко. Тако су запамтили од старих.

Одмах испод цркве има место звано Чколина. Ту је била школа кад је за време чукундеде Малеша куга ударила преко Разливака и поморила све изузев мањину. Има Кугино гробље испод Ђурића кућа, ту су копали, сахрањивали мртве помоћу куке, свлачили их. Од Малешеве браће, којих је било дванаесторо, само су тројица остала; од њих што су се разбегли, две су фамилије у Брдарици Лазаревићи и Ђурићи (обе су Малешевићи, а остало им презиме Пантелићи), а трећи брат избегао далеко некуда. Та куга била је још у турско доба.

Село је било код цркве, а потес је био ограничен, са капијом при излазу из села. У потесу биле ливаде, шума, пустина; ту и Мачвани догонили свиње, у жировницу пуштали, до пре 80 годи- на. У потесу шума је била селска, а појединци имали ливаде. Шума је издељена 1878. године. Последњи остаци шуме још се држе на рту према Драгињу. Шуму су делили тако што су прљем обележавали међе, такође и засецали дрвета. У горњем делу Потеса је жута смоница са одличним ливадама; у доњем делу Потеса је бела земља (у Драгињу више „пескуља”). Више Недељковића кућа, до џаде, је „бела буква”, „благуша” посна земља, од букове шуме; ниже ње је жута иловача, „жујевача”; над алувијалном равни има мало и црне смонице, ту ливаде, док у самој алувијал- ној равни пескуља. Уствари нема црне смонице већ је то само црна лончара. Црна смоница трпи и сушу и кишу, а ова земља овде то не подноси.

У Брдарици је 295 домаћинстава, а становника 163.

 

Порекло становништва

Голићка мала:

Голићи — Николићи (10 к., Никољдан). Светозаров (75 година) прадеда Никола био лађар из Раче. Вукао сплавове од Раче ка ушћу Дрине у Саву, и вукао лађу до Смедерева и Кладова. Оженио се са Ушћа на Сави и довео жену овде у пустару, у шуму („донела му пуну чарапу дуката”). Од старих су чули да се Голићи зову по Голићу, Зекином голаћу Николи (били Зекини људи). Никола Голић кад је убио Турчина што му жену хтео да напаствује, бежао је у Бунарачу, у Вукодраж (извориште реке Вукодража).

Поповићи (21 к., Никољдан). Овде су од старине. Владисављев (47 год.) деда Мијаило, а Мијаилов чича Теодор био је поп, онај што су га Турци убили јер га брат издао. Поп се био одметнуо против Турака, дизао народ на устанак.

Митровићи (19 к., Јовањдан). Петров (67 год.) деда Јанко, а Јанков деда био запалио турски мед у Лојаницама, на турском кованлуку, па се отуд три брата разбегла: један дошао овде, други у Мачванску Митровицу (до Саве) тамо им била фамилија, свраћали овде кад су догонили свиње на жирење, и по недељу дана остајали у гостима; а трећи брат избегао у Баталаге (Ваљевски срез) или у Туларе.

Илићи (9 к., Никољдан). Предак Глиша служио код Николе лађара, и он дошао од Раче, избегао од Турака. Владимиров (87 год.) отац Петар, а деда Глиша, тај који је дошао.

Пантелићи (4 к., Никољдан). Стара фамилија. Од њих памте Павла званог Спаија прикупљао порез за Турке по томе се зову и Спаићи; Павлов отац био Илија.

Максићи (7 к., Никољдан). Староседеоци „земљороци”.

Ђокићи (2 к., Никољдан). Стари.

Протићка мала:

Протићи (29 к.5 Никољдан). Стара фамилија. Из ње био прота Јанко.

Антонићи (6 к., Никољдан). Стари.

Марковићи (1 к., Никољдан). Стари.

Јовановићи (1 к., Јовањдан очева слава, а Никољдан по имању, по жени). Из Лопатња, Подгорски срез, ушао у Марковића кућу пре 50 година.

Ранковићи (19 к., Никољдан). Чедомиров (65 год.) чукундеда Ранко. Побегли из Меховина; тамо убили Турчина па га бацили у комину мртвог.

Лазаревићи (12 к., Јовањдан). Пореклом од Малеша, из времена пре куге. Седели у Лојаницама, отуда побегли од Турака, овамо у шуму, и крчили (и они убили Турчина); после бежали од куге.

Ђурићи (1 к., Јовањдан). Фамилија са Лазаревићима, раније звани Малешевићи- Пантелићи (најстарије презиме). Истог порекла, из Лојаница.

Тодоровићи ( 4 к., Јовањдан). Стари.

Младеновићи ( 5 к., Св. Василије Нова година). Из Баната, пре Карађорђа, као Цигани дошли, сад само српски говоре, а стари говорили румунски. „Секираши”, ковачи, само секире праве.

Глигорића мала:

Јевтићи (10 к., Никољдан). Из Врагочанице пре 100 година дошли; зову се и Врагочани. Владисављев (65 год.) деда Никола и његов брат Јевта дошли после истеривања Турака. Владисављев отац Јован донесен у колевци, умро 1915. живео 53 год.

Симићи (3 к., Лазаровдан). Дошли из Драгијевице пре 50 год., из Подгорског среза. Купили имање.

Павловићи (2 к., Петровдан). Староседеоци.

Недељковићи (4 к., Петровдан). Староседеоци. Продавали земљу досељеницима.

Јанковићи (3 к., Јовањдан). Из Туђина, Подгорски срез, пре око 60 год. доселио се Зарија, купио овде имање.

Лекићи (1 к., Ђурђевдан). Из Сарајева пре 100 год. као трговац дошао, населио се код магацина (данашњег среског) на џади, кад је основана варошица. С ове стране су у атару брдаричком, а с оне стране у драгињском.

Ерићи (1 к., Ђурђевдан). Из Зворника босанског, као учитељ, населио се пре 64 године. У варошици су, око школе.

Глигоријевићи (1 к., Јовањдан). Из Азбуковичког среза, као опанчар дошао у варошицу пре 40 год.

Петровићи (1 к., Степањдан). Дошао из Каоне као трговац, пре 20 година; на џади, у варошици.

Јовановићи (3 к., Никољдан). Из Букора дошли пре 100 година, Ваљевци.

Ћосићи (6 к., Ђурђиц). Из Лопатња, Подгорски срез, пре око 50 година дошли. Купили имање.

Глигорићи (2 к., Петровдан), Старо презиме Велимировићи. Староседеоци.

Глигорићи II (6 к., Лучиндан). Из Стублина, од Уба. Преко 100 година овде. Марков (41 год.) прадеда Живан; он или његов отац Глигор, дошао. Довела га мати, дошла за удовца и довела дете.

Тадићи-Нетићи ( 4к., Петровдан). Староседеоци.

Макевићи (6 к., Ђурђевдан). Досељени из Осладића, Подгорски срез, пре око 100 год. Купили имање.

Васићи (1 к., Петровдан). Домороци.

Бранковићи (7 к., Петровдан). Староседеоци.

Бабићи (2 к., Ђурђевдан). Из Љутица, пре 60 год., довели Јеврема уз мајку, у Арсеновиће.

Арсеновићи (2 к., Никољдан). Староседеоци. Од протине фамилије, од Протића. Протићи су били раније Арсеновићи. Протин отац био направио колебу код Арсеновића кућа у овој мали (Глигорића мали); дошао не зна се одакле, па се прота после издвојио у Протића малу. Прота први направио кућу са црепом препокрио шиндралију.

Антонићи II (2 к., Степањдан). Из Букора Ваљевци пре 100 година.

Миловановићи (10 к., Јовањдан). Досељени и они одозгор, од Осечине, Подгорски срез. Избегли од камењака.

Радојичићи I (8 к., Петровдан). Староседеоци.

Радојичићи II (3 к., Петровдан). Досељеници и они одозгор можда из Подгорине.

Ђурђевићи ( 1 к., Јовањдан). Из Драгиња, из средине села, дошао овамо, с ове стране џаде, у брдарички атар, пре 20 година, као ковач сељак. У варошици.

Мијаиловићи (1 к., Јовањдан). Из Козарице пре 10 год. дошао. И он ковач, на џади, у варошици, с ове стране друма.

Павловић Продан (1 к., Никољдан). Из Севојна, од Ужица, пре 30 година, као абаџија дошао. У варошици.

Тадић Анђелко (1 к., Алимпијевдан). Из Лопатња, пре 20 година дошао. Ковач, на џади, у варошици.

Марјановић Радован (1 к., Јовањдан). Из Владимираца, 1948. год. дошао, машинбравар, на цади, у варошици.

Брдарички Цигани доселили се сви на „Њиву” звану, више Голића кућа, пре 120 година. Били чергари, корпари, жене гатаре. Лазар Николић (био кмет) их због крађе попалио и отерао. Неки се разишли даље, а неки прешли на џаду. Нису славили, па да би опстали међу сељацима, примили славе.

Дошли су из Каонске шуме, и то:

Јанковићи (8 к., Никољдан слава, Ђурђевдан преслава).

Ђорђевићи (1 к., Никољдан, Ђурђевдан).

Јовановићи (5 к., исте славе), исто порекло.

Антонићи (5 к., исто).

Симићи (1 к., исто).

Петровићи (14 к., Никољдан слава, Ђурђевдан преслава). Из Јаловика, пре 80 година.

Митровићи (3 к., Никољдан, Ђурђевдан). Из Каонске шуме.

Ћирићи (1 к.). Босански, турски Циганин, из Бегове (Мачванске) Лешнице, пре 30 год. дошао.

Јовановић Душан (1 к., Велика Госпојина). Насељен из Прова, пре годину дана, као котлар чергар. Направио већ кућу, а лети поред куће држи чергу. Иде и сад, чергари по селима. Сви, и драгињски, и брдарички Цигани, су земљоделци, 4 — 5 сврдлара, неки су и свирачи, има и ковача. Гробље им је заједничко, у Брдарици; купили њиву, на 100 метара од друма, за своје гробље.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 141-145), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.