Порекло презимена, село Пејиновић (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пејиновић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Порекло становништва села Пејиновић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Пејиновић (Владимирци)

Порекло презимена, село Пејиновић (Владимирци)

Порекло становништва села Пејиновић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

У селу су две мале: Горња и Дојна мала. Горња мала је старија. Дојна мала била више потеса, па се у том пределу ушорило село. Памти се кад је село имало само 14 кућа (Гајићи, Вилотићи, Мијаиловићи, Јовановићи, Николићи, Максимовићи и др.)

У Горњој мали је извор звани Ратковић, по неким Ратковићима-Иванковићима, изумрлим. У Дојној мали извор Кленовац.

О имену причају да је под Турцима био неки Пејин што управљао селом па по њему име.

Село није имало заједнички затваран потес било мало село.

Преслава је Млада недеља. Раније се село скупљало код Водице, на утрини сеоској код гробља ту уједно средина села, ту гробље на темену греде, на путу. Сад се село скупља код школе (ту и задруга).

У Пејиновићу 100 домаћинстава и 471 становник.

Порекло фамилија. Горња мала:

Мијаиловићи-Зечевићи ( надимак) (9 к., Никољдан). Драгољубов (41 год) деда Миљко, прадеда Мијаило. Мијаило и Гаја били браћа. Дошли од Рађевине, у турско време.

Гајићи (7 к., Никољдан). 3 к. овде, 4 к. у Дојној мали. (Једна кућа у Матијевцу од 1946, одсељен Милан, отишао на женино имање Борића, Шеварица мала). Они су од Гаје, једна фамилија били са Мијаиловићима.

Вилотићи (11 к., Аранђеловдан). Досељени кад и предњи, сви у кратко време, из Рађевине, у време Турака.

Дражићи (8 к., Мратиндан). Из Бастава, од Рађевине досељени. Борисављев (48 год.) деда Младен дошао, кад Турци тамо били.

Јовановићи звани и Пећановићи (15 к., Ђурђевдан). Пранђед био ковач, па једни

Стојчићи (по некој Стојки), а остали Јовановићи. Досељени од Пећи, од Патријаршије. Остали овде као сточари кад су са Арнаутима долазили у турско време.

Николићи I звани Враголићи (3 к., Јовањдан). Не зна се порекло, али биће да су из Врагочанице, Подгорски срез.

Стевановићи (1 к., Јовањдан). Непознато порекло.

Глигорићи (4 к., Ђурђевдан). И они из Рађевине.

Илићи (6 к., Ђурђевдан) Иста фамилија као Глигорићи из Рађевине. Једно им порекло. Памти се за Илију да је био кмет; он био брат Глигоријев једна породица са Глигорићима. Илијин син Лаза кметовао 7 — 8 година. Звали га „Цар”.

Јовановићи звани Пајићи (1 к., Пантелијиндан). Дошао неко од старих, служио, оженио се и остао.

Јокићи (4 к., Јовањдан). Некада били једна фамилија са Грујићима и Пантелићима који су у Дојној мали.

Белчићи (2 к., Госпојина Велика) и Јовановићи (11 к., Никољдан). Као Цигани чергари дошли 1908. из Матијевца (тамо их више нема). Цигани одлазили у горње крајеве, у ваљевску Подгорину и Јадар због дрва, обављали уједно корпарски и коритарски рад; а лети силазили у поље, овде у Посавину, у житородне крајеве, да продају своје израђевине, за жито и друго. Сада раде земљу на надницу.

Дојна мала:

Ивановићи- Совронићи (5 к., Никољдан). Не знају порекло, не зна се да ли су досељени.

Стефановић Бошко (1 к., Никољдан), презиме му по брату Драгићу, по мајци. Он ванбрачан, не зна оца.

Максимовићи (5 к., Ђурђевдан). Порекло непознато.

Мирићи (3 к.,Ђурђиц) Из Лопатња, из Подгорског среза Ваљево, пре 70 година дошао ђед Љубомир и његов брат Радојица купили туде имање.

Николићи II (Зк., Ђурђевдан). Живорадов (47 год.) деда Велимир био. Порекло непознато.

Пантелићи (2 к., Јовањдан). Исто порекло са Јокићима из Горње мале.

Грујићи (3 к., Јовањдан) Исто порекло са Пантелићима. 1 к. у Вукошићу од пре 4 године, Данило отишао.

Стојчићи-Јовановићи (4 к., Ђурђевдан). У Горњој су мали. Димитријев (63 год.) деда Сима дошао из Пецке. Презивао се Симић; Симина жена била Стојка по њој надимак. Милутин, отац Димитријев био покрао неке талире 1881, осуђен, па променио презиме.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 125-126), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top